Ченгју
Ченгју (упрошћено кинеско писмо: 成语; традиционално кинеско писмо: 成語; пињин: цхéнгyǔ ) је специфична језичка форма који постоји у кинеском, јапанском, корејском, вијетнамском и другим језицима Азије. У питању је устаљена фраза са фиксним значењем која се често заснива на историјској причи или има дубљи филозофски смисао. Идиоми ченгју се најчешће састоје од четири кинеска карактера, мада постоје и идиоми са различитим бројем карактера. Они имају широку примену у класичном кинеском језику, али се често појављују у народном језику и у свакодневном говору.
Порекло
уредиГлавна порекла идиома ченгју су следећа:
- Древни кинески митови као: Куа Фу јури сунце (夸父追日, куā фù зхуī рì; преценити себе), Ђинг Веј пуни море каменчићима (精卫填海, јīнг wèи тиáн хǎи; упорна одлучност да се постигне немогуће), Сан о златном просу (黄粱一梦, хуáнг лиáнг yī мèнг; пусти снови), итд.
- Древне кинеске басне као : Урадити нешто не размишљајући о могућој промени околности (刻舟求剑, кè зхōу qиú јиàн), Лисица искоришћава тигрову моћ (狐假虎威, хú јиǎ хǔ wēи; користити туђу моћ да би заплашили друге), Старац Ју помера планину (愚公移山, yú гонг yí схāн; где има воље има и начина), Намерно мистификовати ствари (故弄玄虚, гù нòнг xуáн xū).
- Кинеске историјске приче као: Гледати новим очима (刮目相看, гуā мù xиāнг кàн), Вратити нетакнут жад држави Џао (完璧归赵, wáн бì гуī зхàо; вратити нешто нетакнуто свом правом власнику), Услед лагодног живота заборавити домовину (乐不思蜀, лè бù сī схǔ) итд.
- Древна кинеска књижевна дела: I стари коњ жуди за галопирањем пространствима (老骥伏枥, лǎо јì фú лì; стара особа која и даље има велике амбиције), Прогутати у једном залогају (囫囵吞枣, хú лúн тūн зǎо, прихватити без размишљања) итд.
- Будистичка учења као: Доброчинство не познаје границе (功德无量, гонг дé wú лиàнг), Вадити кестење из ватре (火中取栗, хуǒ зхōнг qǔ лì; бити нечија марионета) итд.
Граматика идиома је сложена и према савременој кинеској граматици идиоми се деле на следеће врсте:
Однос субјекат-предикат
уредиОви ченгју садрже субјекат и предикат (глагол) који спојени формирају однос. На пример: Човек може да победи природу (人定胜天, рéн динг схенг тиāн), Бити рационалан (脚踏实地, јиǎо тà схí дì), Хвалисати се (天花乱坠, тиāн хуā луàн зхуì).
Паралелни однос
уредиДва дела унутар идиома су међусобно повезана или имају исто значење. На пример: Слагати се (情投意合, qíнг тóу yì хé), Изнова и изнова (三番五次, сāн фāн wǔ цì), Мир и просперитет (国泰民安, гуó тàи мíн'āн), Слушање туђих мудрости је од велике користи (集思广益, јí сī гуǎнг yì).
Однос глагола и објекта
уредиЧенгју садржи глагол и објекат, а њихов однос заснован је на логици. На пример: Имати једнак удео у нечему (平分秋色, пíнг фēн qиū сè), Бити у најбољем издању (大显身手, дà xиǎн схēн схǒу), Размотрити ситуацију у целини (顾全大局, гù qуáн дà јú), Показати изузетну способност (崭露头角, зхǎн лù тóу јиǎо).
Модификациони однос
уредиЈедан део идиома користи се за дефинисање или модификовање другог дела. Честа конструкција је атрибут + централна реч, прилошки модификатор + централна реч. На пример: Измишљена земља мира, уточиште мира (世外桃源, схì wàи тáо yуáн), Стање нејединства (一盘散沙, yī пáн сǎн схā), Тихо (默默不语, мòмò бù yǔ), Кратак сусрет (擦肩而过, цā јиāн éргуò).
Комплементарни однос
уредиЈедан део идиома служи да додатно објасни други део идиома. На пример: Лак као гушчије перо (轻于鸿毛, qīнг yú хóнг мáо), Оставити укаљано име дуго времена иза себе (遗臭万年, yí цхòу wàн ниáн).
Надовезујући однос
уредиСви делови су повезани, веза је логичка. Најчешће и предњи и задњи део идиома садрже глагол. Редослед парова карактера се не може изменити, као што је случај у неким од других врста идиома. На пример: Брзо и успешно извршити задатак (马到功成, мǎ дàо гōнг цхéнг).
Прелазни однос
уредиПромена значења у другом делу идиома. На пример: Бити у сагласности без претходног договора (不约而同, бù yуē éр тóнг).
Градациони однос
уредиСтепен је све виши, значење и тон другог дела идиома иду један корак даље од првог дела. На пример: Жудети за Шу-ом након освајања Лонг-а (得陇望蜀, дé лонг wàнг схǔ; имати незаситу жељу).
Изборни однос
уредиОва врста идиома ченгју носи значење „радије... него...“, „или...или...“. На пример: Радије умрети него се предати (宁死不屈, нìнг сǐ бù qū).
Узрочно-последични однос
уредиПрви и други део идиома ченгју се налазе у логички заснованом узрочно-последичном односу у ком је редослед јасно одређен. На пример: Осврнути се на прошлост да би боље разумели будућност (温故知新, wēн гù зхī xīн).
Условни однос
уредиРазлика између првог и другог дела идиома је у томе што један има активну а други пасивну улогу. На пример: Без муке нема науке (不入虎穴焉得虎子, бù рù хǔ xуé yāн дé хǔ зи).
Намерни однос
уредиОва врста идиома означава да неко нешто ради са неком одређеном намером. На пример: Чекати да нешто падне са неба (守株待兔, схǒу зхū дàи тù).
Хипотетички однос
уредиОва врста идиома приказује хипотетичке ситуације. На пример: Забележити све што се чује (有闻必录, yǒу wéн бì лù).
Допусни однос
уредиОва врста идиома има значење „иако/чак..., ипак (не)...". На пример: Чак и са крилима тешко је летети (插翅难逃, цхā цхì нáн тáо).
Спорни однос
уредиСтруктура и граматика унутар ових идиома је нејасна и подложна вишеструким тумачењима. На пример: Бесмислица (胡说八道, хú схуō бā дàо), Безбрижно (大大咧咧, дà да лиē лиě).
Реторички идиоми
уредиОви идиоми могу стајати у паровима унутар реченице креирајући реторичку реченицу. На пример: Дугачко и напорно путовање (千山万水, qиāн схāн wàн схуǐ), Препуштати се весељу и блудничком начину живота (灯红酒绿, дēнг хóнг јиǔ лǜ).
Разлика између ченгју и најчешће коришћених четворокарактерних фраза
уредиОсновна разлика између ченгју и устаљених четворокарактерних фраза је у томе што ченгју имају историјску причу као своју подлогу, као и дубље филозофско значење, тј. морају имати дупло значење. Код обичних четворокарактерних речи или четворокарактерних фраза то није случај, на пример Северноисточни монсун (东北季风, дōнг бěи јì фēнг), Малезија (马来西亚, мǎ лáи xī yà) итд, као и Цео приход (全面来袭, qуáн миàн лáи xí), Пресрећан (欢天喜地, хуāн тиāн xǐ дì) и остале сличне четворокарактерне фразе које нису ченгју. С друге стране, Остати прибран у неочекиваним ситуацијама (见怪不怪, јиàн гуàи бù гуàи) је ченгју, док је 见惯不怪 само четворокарактерни језички израз или погрешно написана варијанта поменутог идиома. Ако се ченгју раздвоји на делове он губи своје првобитно значење, док остали језички изрази задржавају исти смисао чак и ако се рашчлане или другачије искомбинују. Граматика идиома ченгју као и структура језичких израза често имају одређених разлика са данашњим стандардним писаним кинеским језиком, јер је употреба карактера релативно компактна. Осим тога, ченгју су фиксирана група речи, тако да, ако се један његов карактер ненамерно замени другим наизглед прикладним карактером то се сматра или деривацијом или погрешном употребом. Са друге стране, намерно замењени карактери у идиому ченгју имају другачије значење и они се посматрају као посебне стилске фигуре. Са постепеним прихватањем диверсификације начина изражавања у савременом кинеском језику као и чињеницом да ниво образовања које народ добија о традиционалној култури варира, граница између погрешне употребе идиома ченгју и ироничног мењања идиома није увек у потпуности јасна.