Zvezdana asocijacija

Zvezdana asocijacija je vrlo rastresito zvezdano jato, labavije i od otvorenih i od globularnih jata. Asocijacije zvezda obično sadrže od 10 do 100 ili više zvezda. Te zvezde dele zajedničko poreklo, ali su postale gravitaciono nevezane i još uvek se zajedno kreću kroz svemir. Asocijacije se prvenstveno identifikuju po zajedničkim vektorima kretanja i starosti. Identifikacija po hemijskom sastavu takođe se koristi za faktor članstva u asocijacijama.

Obližnje zvezdane asocijacije i pokretne grupe. Zeleni krst u sredini pokazuje položaj Sunca.

Pogled izbliza na Orionov krak,^[1]^[2] sa glavnim zvezdanim asocijacijama (žuta), maglinama (crveno) i tamnim maglinama (sivo) oko Lokalnog mehurića.^[3]

Asocijacije zvezda prvi je otkrio sovetski jermenski astronom Viktor Ambarcumijan 1947. godine.^[4]^[5]^[6] Konvencionalni naziv za asocijaciju koristi imena ili skraćenice sazvežđa (ili konstelacija) u kojem se nalazi; tip asocijacije i, ponekad, numerički identifikator.

Tipovi

Viktor Ambarcumijan je prvo kategorisao zvezdane asocijacije u dve grupe, OB i T, na osnovu svojstava njihovih zvezda.^[5] Treću kategoriju, R, kasnije je predložio Sidni van den Berg za asocijacije koje osvetljavaju refleksione magline.^[7]

Asocijacije OB, T i R čine kontinuum mladih zvezdanih grupa. Ali trenutno je neizvesno da li su one evolutivni niz ili predstavljaju neki drugi faktor na delu.^[8] Neke grupe takođe prikazuju svojstva OB i T asocijacija, tako da kategorizacija nije uvek jasna.

OB asocijacije

Mlade asocijacije sadrže 10–100 masivnih zvezda spektralne klase O i B i poznate su kao OB asocijacije. Veruje se da se oni formiraju u istoj maloj zapremini unutar džinovskog molekularnog oblaka. Jednom kada se prašina i gas iz okoline raziđu, preostale zvezde se razdvajaju i počinju da se razilaze.^[9] Veruje se da je većina svih zvezda u Mlečnom putu nastala u OB asocijacijama.^[9]

Zvezde O klase su kratkog veka, koji se okončava u vidu supernova nakon oko milion godina. Kao rezultat toga, OB asocijacije uglavnom imaju samo nekoliko miliona godina ili manje. Zvezde O-B u asocijaciji sagore svo svoje gorivo u roku od 10 miliona godina. (Uporedite ovo sa trenutnom starosti Sunca od oko 5 milijardi godina.)

Satelit Hiparkos je izvršio merenja koja su pronašla desetak OB asocijacija unutar 650 parseka od Sunca.^[10] Najbliža OB asocijacija je Škorpija–Kentaur, koje se nalazi oko 400 svetlosnih godina od Sunca.^[11]

OB asocijacije su takođe pronađene u Velikom magelanskom oblaku i galaksiji Andromeda. Ove asocijacije mogu biti prilično oskudne, prečnika 1.500 svetlosnih godina.^[12]

T asocijacije

Mlade zvezdane grupe mogu sadržati brojne infantne zvezde T Tavri tipa, koje su još uvek u procesu ulaska u glavni niz. Ove retke populacije od do hiljadu T Tavri zvezda poznate su kao T asocijacije. Najbliži primer je Bik-Kočijaš T asocijacija (Tau-Aur T asocijacija), smeštena na udaljenosti od 140 parseka od Sunca.^[13] Ostali primeri T udruženja uključuju R Кorona Australis T asocijaciju, Lupus T asocijaciju, Kamaleon T asocijaciju i Velorum T asocijaciju. T asocijacije se često nalaze u blizini molekularnog oblaka od kojeg su nastale. Neke, ali ne sve, uključuju zvezde klase O-B. Sveukupno gledano, karakteristike članova pokretnih grupa: imaju istu starost i poreklo, isti hemijski sastav i imaju istu amplitudu i smer u svom vektoru brzine.

R asocijacije

Asocijacije zvezda koje osvetljavaju refleksione magline nazivaju se R asocijacijama. Ovo ime je predložio Sidnei van den Berg nakon što je otkrio da su zvezde u ovim maglinama imale neujednačenu raspodelu.^[7] Ove mlade zvezdane grupacije sadrže zvezde glavnog niza koje nisu dovoljno masivne da bi rasejale međuzvezdane oblake u kojima su nastale.^[8] Ovo omogućava da svojstva okolnog tamnog oblaka ispitaju astronomi. Pošto su R-asocijacije obilnije od OB asocijacija, mogu se koristiti za traženje strukture galaktičkih spiralnih krakova.^[14] Primer R-asocijacije je Monoceros R2, koji se nalazi 830 ± 50 parseka od Sunca.^[8]

Poznate asocijacije

Pokretna grupa Veliki medved jedan je primer zvezdane asocijacije. (Osim α Velikog medveda i η Velikog medveda, sve zvezde u Plugu/Velikom medvedu su deo te grupe.)

Ostale mlade pokretne grupe uključuju:

Lokalno asocijacija (pokretna grupa Plejade)
Tok Hijada
IC 2391 superklaster
Beta Piktoris pokretna grupa
Kastor pokretna grupa
Pokretna grupa AB Doradus
Pokretna grupa Zeta Herkulis
Alfa Persej pokretni klaster

Reference

^ Harold Spencer Jones, T. H. Huxley, Proceedings of the Royal Institution of Great Britain, Royal Institution of Great Britain, v. 38–39
^ Vázquez, Ruben A.; May, Jorge; Carraro, Giovanni; Bronfman, Leonardo; Moitinho, André; Baume, Gustavo (јануар 2008). „Spiral Structure in the Outer Galactic Disk. I. The Third Galactic Quadrant”. The Astrophysical Journal. 672 (2): 930—939. Bibcode:2008ApJ...672..930V. S2CID 55908842. arXiv:0709.3973  . doi:10.1086/524003.
^ Egger, Roland J.; Aschenbach, Bernd (фебруар 1995). „Interaction of the Loop I supershell with the Local Hot Bubble”. Astronomy and Astrophysics. 294 (2): L25–L28. Bibcode:1995A&A...294L..25E. arXiv:astro-ph/9412086  .
^ Lankford, John, ур. (2011) [1997]. „Ambartsumian, Viktor Amazaspovich (b. 1908)”. History of Astronomy: An Encyclopedia. Routledge. стр. 10. ISBN 9781136508349.
^ ^а ^б Israelian, Garik (1997). „Obituary: Victor Amazaspovich Ambartsumian, 1912 [i.e. 1908] -1996”. Bulletin of the American Astronomical Society. 29 (4): 1466—1467. Bibcode:1997BAAS...29.1466I.
^ Saxon, Wolfgang (15. 8. 1996). „Viktor A. Ambartsumyan, 87, Expert on Formation of Stars”. The New York Times. стр. 22.
^ ^а ^б Herbst, W. (1976). „R associations. I - UBV photometry and MK spectroscopy of stars in southern reflection nebulae”. Astronomical Journal. 80: 212—226. Bibcode:1975AJ.....80..212H. doi:10.1086/111734.
^ ^а ^б ^в Herbst, W.; Racine, R. (1976). „R associations. V. MON R2.”. Astronomical Journal. 81: 840. Bibcode:1976AJ.....81..840H. doi:10.1086/111963.
^ ^а ^б „OB Associations”. The GAIA Study Report: Executive Summary and Science Section. 6. 4. 2000. Приступљено 8. 6. 2006.
^ de Zeeuw, P. T.; Hoogerwerf, R.; de Bruijne, J. H. J.; Brown, A. G. A.; Blaauw, A. (1999). „A HIPPARCOS Census of the Nearby OB Associations”. The Astronomical Journal. 117 (1): 354—399. Bibcode:1999AJ....117..354D. arXiv:astro-ph/9809227  . doi:10.1086/300682.
^ Maíz-Apellániz, Jesús (2001). „The Origin of the Local Bubble”. The Astrophysical Journal. 560 (1): L83—L86. Bibcode:2001ApJ...560L..83M. arXiv:astro-ph/0108472  . doi:10.1086/324016.
^ Elmegreen, B.; Efremov, Y. N. (1999). „The Formation of Star Clusters”. American Scientist. 86 (3): 264. Bibcode:1998AmSci..86..264E. doi:10.1511/1998.3.264. Архивирано из оригинала 01. 07. 2016. г. Приступљено 23. 8. 2006.
^ Frink, S.; Roeser, S.; Neuhaeuser, R.; Sterzik, M. K. (1999). „New proper motions of pre-main sequence stars in Taurus-Auriga”. Astronomy and Astrophysics. 325: 613—622. Bibcode:1997A&A...325..613F. arXiv:astro-ph/9704281  . Архивирано из оригинала 07. 08. 2010. г. Приступљено 04. 09. 2020.
^ Herbst, W. (1975). „R-associations III. Local optical spiral structure”. Astronomical Journal. 80: 503. Bibcode:1975AJ.....80..503H. doi:10.1086/111771.

Literatura

Општа астрофизика, М. Вукићевић-Карабин, О. Атанацковић-Вукомановић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
Binney, James; Tremaine, Scott (2008). Galactic Dynamics (2nd изд.). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-08444-2.
Heggie, Douglas; Hut, Piet (2003). The Gravitational Million-Body Problem: A Multidisciplinary Approach to Star Cluster Dynamics . Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77486-4.
Spitzer, Lyman (1987). Dynamical Evolution of Globular Clusters . Princeton University Press. ISBN 978-0-691-08460-2.
Elson, Rebecca; Hut, Piet; Inagaki, Shogo (1987). „Dynamical evolution of globular clusters”. Annual Review of Astronomy and Astrophysics. 25: 565. Bibcode:1987ARA&A..25..565E. doi:10.1146/annurev.aa.25.090187.003025.
Gratton, R.; Bragaglia, A.; Carretta, E.; et al. (2019). „What is a globular cluster? An observational perspective”. The Astronomy and Astrophysics Review. 27 (1): 8. Bibcode:2019A&ARv..27....8G. S2CID 207847491. arXiv:1911.02835  . doi:10.1007/s00159-019-0119-3.
Meylan, G.; Heggie, D. C. (1997). „Internal dynamics of globular clusters”. The Astronomy and Astrophysics Review. 8 (1–2): 1—143. Bibcode:1997A&ARv...8....1M. S2CID 119059312. arXiv:astro-ph/9610076  . doi:10.1007/s001590050008.
Abt, Helmut A. (децембар 2015). „Hot gaseous stellar disks avoid regions of low interstellar densities”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 127 (958): 1218—1225. Bibcode:2015PASP..127.1218A. S2CID 124774683. doi:10.1086/684436.
„Our local galactic neighborhood”. Interstellar.jpl.nasa.gov. National Aeronautics and Space Administration (NASA). 2000-02-08. Архивирано из оригинала 2013-11-21. г. Приступљено 2013-07-23.
Berghoefer, T.W.; Breitschwerdt, D. (2002). „The origin of the young stellar population in the solar neighborhood – a link to the formation of the Local Bubble?”. Astronomy and Astrophysics. 390 (1): 299—306. Bibcode:2002A&A...390..299B. S2CID 6002327. arXiv:astro-ph/0205128v2  . doi:10.1051/0004-6361:20020627.
Gabel, J.R.; Bruhweiler, F.C. (8. 1. 1998). „[51.09] Model of an expanding supershell structure in the LISM”. American Astronomical Society. Архивирано из оригинала 15. 3. 2014. г. Приступљено 2014-03-14.

Dodatna literatura

Huxor, A. P.; Tanvir, N. R.; Irwin, M. J.; Ibata, R.; Collett, J. L.; Ferguson, A. M. N.; Bridges, T.; Lewis, G. F. (2005). „A new population of extended, luminous star clusters in the halo of M31”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 360 (3): 1007. Bibcode:2005MNRAS.360.1007H. S2CID 6215035. arXiv:astro-ph/0412223  . doi:10.1111/j.1365-2966.2005.09086.x.
„HST/NICMOS Observations of the Embedded Cluster in NGC 2024: Constraints on the IMF and Binary Fraction”. arXiv:astro-ph/0306377  .
Vrba, Frederick J.; Henden, Arne A.; Luginbuhl, Christian B.; Guetter, Harry H.; Hartmann, Dieter H.; Klose, Sylvio (2000). „The Discovery of an Embedded Cluster of High-Mass Stars Near SGR 1900+14”. The Astrophysical Journal. 533 (1): L17—L20. Bibcode:2000ApJ...533L..17V. S2CID 18363712. arXiv:astro-ph/0002530  . doi:10.1086/312602.

Spoljašnje veze

Stellar kinematic groups, Superclusters, Moving Groups - D. Montes, UCM
New associations of young stars - D. Montes, UCM
WEBDA open cluster database
NGC 2419 -Globular Cluster on SKY-MAP.ORG
Star Clusters, SEDS Messier pages
RG Research: Embedded Clusters Архивирано на сајту Wayback Machine (6. август 2020)
Star cluster - full article Encyclopædia Britannica,
Super Star Cluster Discovered in Our Own Milky Way
Probing the Birth of Super Star Clusters: Implications for Massive Star Formation Архивирано на сајту Wayback Machine (13. април 2020), Kelsey E. Johnson, 2005

[1] Harold Spencer Jones, T. H. Huxley, Proceedings of the Royal Institution of Great Britain, Royal Institution of Great Britain, v. 38–39

[2] Vázquez, Ruben A.; May, Jorge; Carraro, Giovanni; Bronfman, Leonardo; Moitinho, André; Baume, Gustavo (јануар 2008). „Spiral Structure in the Outer Galactic Disk. I. The Third Galactic Quadrant”. The Astrophysical Journal. 672 (2): 930—939. Bibcode:2008ApJ...672..930V. S2CID 55908842. arXiv:0709.3973  . doi:10.1086/524003.

[3] Egger, Roland J.; Aschenbach, Bernd (фебруар 1995). „Interaction of the Loop I supershell with the Local Hot Bubble”. Astronomy and Astrophysics. 294 (2): L25–L28. Bibcode:1995A&A...294L..25E. arXiv:astro-ph/9412086  .

[4] Lankford, John, ур. (2011) [1997]. „Ambartsumian, Viktor Amazaspovich (b. 1908)”. History of Astronomy: An Encyclopedia. Routledge. стр. 10. ISBN 9781136508349.

[baas29-5] а ^б Israelian, Garik (1997). „Obituary: Victor Amazaspovich Ambartsumian, 1912 [i.e. 1908] -1996”. Bulletin of the American Astronomical Society. 29 (4): 1466—1467. Bibcode:1997BAAS...29.1466I.

[6] Saxon, Wolfgang (15. 8. 1996). „Viktor A. Ambartsumyan, 87, Expert on Formation of Stars”. The New York Times. стр. 22.

[ra1-7] а ^б Herbst, W. (1976). „R associations. I - UBV photometry and MK spectroscopy of stars in southern reflection nebulae”. Astronomical Journal. 80: 212—226. Bibcode:1975AJ.....80..212H. doi:10.1086/111734.

[Mon_R2-8] а ^б ^в Herbst, W.; Racine, R. (1976). „R associations. V. MON R2.”. Astronomical Journal. 81: 840. Bibcode:1976AJ.....81..840H. doi:10.1086/111963.

[GAIA-9] а ^б „OB Associations”. The GAIA Study Report: Executive Summary and Science Section. 6. 4. 2000. Приступљено 8. 6. 2006.

[10] Zeeuw, P. T.; Hoogerwerf, R.; de Bruijne, J. H. J.; Brown, A. G. A.; Blaauw, A. (1999). „A HIPPARCOS Census of the Nearby OB Associations”. The Astronomical Journal. 117 (1): 354—399. Bibcode:1999AJ....117..354D. arXiv:astro-ph/9809227  . doi:10.1086/300682.

[11] Maíz-Apellániz, Jesús (2001). „The Origin of the Local Bubble”. The Astrophysical Journal. 560 (1): L83—L86. Bibcode:2001ApJ...560L..83M. arXiv:astro-ph/0108472  . doi:10.1086/324016.

[12] Elmegreen, B.; Efremov, Y. N. (1999). „The Formation of Star Clusters”. American Scientist. 86 (3): 264. Bibcode:1998AmSci..86..264E. doi:10.1511/1998.3.264. Архивирано из оригинала 01. 07. 2016. г. Приступљено 23. 8. 2006.

[13] Frink, S.; Roeser, S.; Neuhaeuser, R.; Sterzik, M. K. (1999). „New proper motions of pre-main sequence stars in Taurus-Auriga”. Astronomy and Astrophysics. 325: 613—622. Bibcode:1997A&A...325..613F. arXiv:astro-ph/9704281  . Архивирано из оригинала 07. 08. 2010. г. Приступљено 04. 09. 2020.

[14] Herbst, W. (1975). „R-associations III. Local optical spiral structure”. Astronomical Journal. 80: 503. Bibcode:1975AJ.....80..503H. doi:10.1086/111771.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]