Zločin u Šahovićima je bio masovno ubistvo između 120 i preko 1.000 (u zavisnosti od izvora informacija) civila islamske veroispovesti u mestu Šahovići, danas Tomaševo, tokom noći između 9. i 10 novembra 1924. godine.[1]

Zločin u Šahovićima
МестоBijelo Polje, Crna Gora
Датум9. novembar - 10. novembar 1924.
МетаMuslimanski civili
Убијено120 - 1.000
Починилац2.000 crnogorskih osvetnika

Zločinu je prethodilo ubistvo načelnika kolašinskog okruga Boška Boškovića 7. novembra, za čije ubistvo je optužen poznati muslimanski odmetnik Jusuf Mehonjić. Tokom sahrane Boškovića donijeta je odluka o osveti koja je sprovedena narednih dana.

U masakru je učestvovao i Nikola Đilas, otac Milovana Đilasa, koji je pisao o ovom događaju u svojoj knjizi Besudna zemlja.[2]

Sam zločin, osim sporadičnog pomena u štampi od strane vjerskih poglavara i pojedinih narodnih poslanika, nije sudski procesuiran niti je vođena bilo kakva istraga. Ovo je bio jedan od najvećih zločina u Kraljevini SHS u mirnodopskim uslovima. Za ovaj zločin nije niko odgovarao.

Reference

уреди
  1. ^ „ZLOČIN U ŠAHOVIĆIMA”. Montenegro — Canada, Crnogorski web sajt u Americi. 11 novembar 2009. Архивирано из оригинала 15. 07. 2013. г. Приступљено 4. septembar 2010. „„Pokolj u Šahovićima je bio najveći zločin nad muslimanima u mirnodopskim uslovima u Kraljevini SHS. Događaj se zbio između 9. i 10. novembra 1924. godine.“ „ Prema podacima načelnika Pljevaljskog okruga, ubijeno je oko 120 muslimana i zapaljeno oko 45 kuća, dok Milovan Đilas navodi da je pobijeno preko 350 ljudi, izvršena brojna silovanja, kuće su popaljene i opljačkane. Drugi izvori navode brojku od najmanje 500 ubijenih i zaklanih, dok reis-ul-ulema Džemaludin Čaušević navodi cifru od preko 1.000 djece, žena i ljudi.“  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ „ZAŠTO SU CRNOGORCI ĆUTALI O OVOM ZLOČINU 85 GODINA?”. Montenegro — Canada, Crnogorski web sajt u Americi. 11 novembar 2009. Архивирано из оригинала 15. 07. 2013. г. Приступљено 4. septembar 2010. „U svojoj knjizi "Besudna zemlja ", Milovan Đilas je jedini Crnogorac koji je opisao ovaj pokolj u kome je učestvovao i njegov otac Nikola Đilas.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)