Кинеска глицинија
Кинеска глицинија (лат. Wisteria sinensis) је листопадна, вишегодишња пузавица из рода Wisteria, пореклом из Кине, из провинција Гуангси, Гуејџоу, Хебеј, Хенан, Хубеј, Шенси и Јунан. Иако је пузавица, може се оформити и у облику дрвета, са таласастим деблом и висећим гранама.
Кинеска глицинија Wisteria sinensis | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Потпородица: | |
Род: | |
Врста: | W. sinensis
|
Биномно име | |
Wisteria sinensis |
Опис
уредиМоже да нарасте до висине 20 до 30 метара. Листови су сјајни, зелени дужине 10-30, а ширине 9-13 центиметара. Цветови су бели, љубичасти или плави, са 15-20 грозда у пролеће, који обично процветају средином маја.
Гајење
уредиИако потиче из Кине, доста се гаји у Сједињеним Америчким Државама. Тамо је пренесена 1816. године и убрзо је постала једна од најпопуларнијих баштенских биљака, управо због својих цветова. Међутим, у неким деловима САД почела је неконтролисано да се шири због погодне климе, сличне оној у Кини.[1] Један примерак из Сијера Мадре даје приликом цветања милион и по цветова на гранама које премашују дужину од 150 метара.[2]
Галерија
уреди-
Цвет
-
Плод
Референце
уреди- ^ „Wisteria sinensis (Sims) DC.”. Natural Resources Conservation Service, United States Department of Agriculture. Приступљено 13. 12. 2014.
- ^ Зашто? Колико питања, толико одговора / [текстови Микеле Лауро ; превод и адаптација Војин В. Анчић]. Четврто издање, Београд: Evro-Giunti. 2007. ISBN 978-86-505-0803-9.
Литература
уреди- Jiang, Yifan; Chen, Xinlu; Lin, Hong (2011). „Floral Scent in Wisteria: Chemical Composition, Emission Pattern, and Regulation”. Journal of the American Society for Horticultural Science. 136 (5): 307—314.
- Zhang, Shu-yong; Xia, Jiang-bao; Zhou, Ze-fu; Zhang, Guang-can (01. 9. 2007). „Photosynthesis responses to various soil moisture in leaves of Wisteria sinensis”. Journal of Forestry Research. 18 (3): 217—220. doi:10.1007/s11676-007-0044-6.
Спољашње везе
уредиМедији везани за чланак Кинеска глицинија на Викимедијиној остави