Метиљ

Метиљи (Trematodes) су најбројнија група пљоснатих црва која води паразитски начин живота и нема трепљаст епител.

Метиљ
Botulus microporus
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Platyhelminthes
Класа:	Trematoda Rudolphi, 1808
поткласе
Aspidogastrea Digenea

Метиљи паразитирају као:

• ектопаразити (на површини тела домаћина) или
• ендопаразити (унутрашњи паразити).

Тело им је јако дорзовентрално спљоштено и листолико. Поред особина које су карактеристичне за читав тип пљоснатих црва, метиљи имају и особине које су резултат њихове прилагођености (адаптације) на паразитски начин живота.

Адаптације на паразитски начин живота

Као резултат прилагођености на специфичан начин живота, метиљи су добили одређене особине :

• имају развијене органе за причвршћивање за тело домаћина; ти органи су мишићне, тањирасте пијавке које су код највећег броја смештене око усног отвора (усна пијавка), док неки имају трбушну или групу пијавки на задњем крају тела;
• чула су слабо развијена; код ларви су развијени тактилни и хеморецептори који им помажу у проналажењу домаћина;
• добро је развијен хермафродитни полни систем (он заузима највећи део унутрашњости тела); мушки полни систем грађен је од пара семеника и семевода; женски полни систем осим јајника и јајовода садржи и додатне жуманцетне и љушчане жлезде (оплођено јаје се избацује у спољашњу средину);
• развиће се одвија преко низа ларвалних ступњева, тако да је њихов животни циклус веома сложен и укључује најмање два домаћина — домаћин у коме паразитира одрасла јединка (адулт) је трајни (примарни) домаћин, док онај у коме паразитира ларва је прелазни домаћин. Њихова величина варира најчешће од неколико милиметара до 5 центиметара, али неки метиљи достижу и до 1,5 метара

Развојни циклус великог метиља

Развиће великог, говеђег метиља (Fasciola hepatica) одвија се преко два домаћина : неки сисар (говедо, овца, човек) и барски пуж.

Развиће је цикличан процес и одвија се на следећи начин:

• из тела сисара се са изметом избаце оплођена јаја;
• јаја доспевају у воду (најчешће нека бара) где се из њих развија ларва мирацидијум; она неко време плива по води док не пронађе домаћина – барског пужа;
• у барском пужу се образује неколико ларвалних облика : од мирацидијума се образују спороцисте, од њих редије, а од редија постају церкарије;
• церкарије напуштају тело барског пужа, пливају неко време, а затим се причврсте за неку барску биљку и ту се учауре (инцистирају) па се сада називају метацеркарије;
• хранећи се тим биљкама, овца (говедо) унесе у црево инцистиране метацеркарије;
• у телу сисара метацеркарије се развијају у активни стадијум – млади метиљ, који крвљу доспева у јетру где достиже полну зрелост и продукује оплођена јаја .

Литература

• Библиотека Планета Земља и живот на њој, Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
• Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
• Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
• Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
• Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
• Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
• Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
• Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
• Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
• Петров, Бригита, Радовић, И, Миличић, Драгана, Петров, И: Општа и систематска зоологија (практикум), Биолошки факултет, Београд, 2000.

Спољашње везе

• BioNet škola Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2008)