Traneksaminska kiselina je organsko jedinjenje, koje sadrži 8 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 157,210 Da.[1][2]

Traneksaminska kiselina
Klinički podaci
Prodajno imeAmcha, Amikapron, Amstat, Anvitoff
Drugs.comacid.html Monografija
Način primeneIntravenozno, oralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije3 h
IzlučivanjeRenalno
Identifikatori
CAS broj1197-18-8 ДаY
ATC kodB02AA02 (WHO)
PubChemCID 5526
DrugBankDB00302 ДаY
ChemSpider10482000 ДаY
ChEBICHEBI:48669 ДаY
ChEMBLCHEMBL877 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC8H15NO2
Molarna masa157,210
  • NC[C@H]1CC[C@@H](CC1)C(O)=O
  • InChI=1S/C8H15NO2/c9-5-6-1-3-7(4-2-6)8(10)11/h6-7H,1-5,9H2,(H,10,11)/t6-,7- ДаY
  • Key:GYDJEQRTZSCIOI-LJGSYFOKSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja300 °C (572 °F)
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 2
Broj rotacionih veza 2
Particioni koeficijent[3] (ALogP) -1,8
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -1,3
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 63,3

Reference

уреди
  1. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  2. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).