Amisulprid
Amisulprid (Amazeo, Torent, Solian, Sulpitak, Amitreks, Soltus) je atipični antipsihotik koji se koristi za lečenje psihoze u šizofreniji i epizoda manije u bipolarnom poremećaju. On se takođe koristi u malim dozama za lečenje depresije. Ovaj lek je razvila kompanija Sanofi-Aventis tokom 1990-tih.[3][4]
-Amisulpride_Structural_Formulea_V.1.svg) | |
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
(RS)-4-amino-N-[(1-etilpirolidin-2-il)metil]- 5-etilsulfonil-2-metoksi-benzamid | |
| Klinički podaci | |
| Drugs.com | Internacionalno ime leka |
| Kategorija trudnoće |
|
| Način primene | Oralno, intramuskularno[1] |
| Pravni status | |
| Pravni status |
|
| Farmakokinetički podaci | |
| Bioraspoloživost | 48%[2] |
| Metabolizam | ? |
| Poluvreme eliminacije | 12 h[2] |
| Izlučivanje | Renalno[2] |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 71675-85-9  [1] |
| ATC kod | N05AL05 (WHO) |
| PubChem | CID 2159 |
| DrugBank | DB06288 |
| ChemSpider | 2074 |
| UNII | 8110R61I4U |
| KEGG | D07310 |
| ChEMBL | CHEMBL243712 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C17H27N3O4S |
| Molarna masa | 369,48 g/mol |
| |
| |
Farmakologija
уредиAmisulprid prvenstveno deluje kao antagonist D2 i D3 receptora. On ima visok afinitet za te receptore sa konstantom disocijacije od 2.8 nM i 3.2 nM, respektivno. Mada standardne doze u opsegu 400 do 1200 mg na dan, koje se koriste za lečenje psihoze, inhibiraju dopaminergičku neurotransmisiju, niske doze u opsegu 50 do 200 mg preferentno blokiraju inhibitorne presinaptičke autoreceptore. To rezultuje u olakšavanju dopamina aktivnosti, iz tog razloga, niske doze amisulprida se takođe koriste za lečenje kliničke depresije.
Reference
уреди- ^ а б „Amisulpride” (на језику: French). BIAM online. 2000. Архивирано из оригинала 15. 04. 2012. г. Приступљено 24. 03. 2012.
- ^ а б в Rosenzweig, P.; Canal, M.; Patat, A.; Bergougnan, L.; Zieleniuk, I.; Bianchetti, G. (2002). „A review of the pharmacokinetics, tolerability and pharmacodynamics of amisulpride in healthy volunteers.”. Human Psychopharmacology. 17 (1): 1—13. PMID 12404702. doi:10.1002/hup.320.
- ^ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- ^ Pdr Staff (2009). PDR: Physicians Desk Reference 2010 (Physicians' Desk Reference (Pdr)). Rozelle, N.S.W: Thomson Reuters. ISBN 1-56363-748-0.
Vidi još
уредиSpoljašnje veze
уреди
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
