Тајга
Тајга је биом који се налази у поларним зонама. Лета и зиме чине хладни периоди, при чему је годишња температура 2—4 °C, а годишње падавине су изнад 600 mm. Назив тајга потиче из алтајских језика[1] попут монголског[2] и туркијских језика[3], где се односи на високе и шумске планине. То је биом који карактеришу четинарске шуме које се углавном састоје од борова, смрче и ариша.
| Тајга | |
|---|---|
 | |
 Тајга се налази у високим северним географским ширинама, између тундре и умерених шума, од око 50 °C до 70 °C, али са значајним регионалним варијацијама. | |
| Екологија | |
| Биом | Копнени субарктички, влажни |
| Географија | |
| Климатски тип | Dfc, Dwc, Dsc, Dfd, Dwd, Dsd |
Тајга или бореална шума је названа највећим копненим биомом на свету.[4] У Северној Америци, покрива већину унутрашњости Канаде, Аљаске и делове северних суседних Сједињених Држава.[5]
Термин „тајга” се не користи доследно у свим културама. На енглеском језику, „бореална шума” се користи у Сједињеним Државама и Канади када се говори о јужнијим регионима, док се „тајга” користи за описивање севернијих, неплодних подручја која се приближавају линији дрвећа и тундри. Хофман (1958) расправља о пореклу ове диференцијалне употребе у Северној Америци и како ова диференцијација искривљује устаљену руску употребу.[6]
Климатске промене представљају претњу тајги,[7] а контроверзно је како би се апсорбовани угљен-диоксид третирао при обрачуну угљеника.[8]
Клима и географија
уреди
Тајга покрива 17 милиона квадратних километара или 11,5% Земљиног копна,[9] што је на другом месту иза пустиња и ксеричних грмова.[4] Највеће области се налазе у Русији и Канади. У Шведској је тајга повезана са тереном Норланда.[10]
Температура
уредиПосле тундре и трајних ледених капа, тајга је копнени биом са најнижим годишњим просечним температурама, са средњом годишњом температуром која углавном варира од -5°C до 5°C.[11] Екстремни зимски минимуми у северној тајги су обично нижи од оних у тундри. Постоје подручја тајги источног Сибира и унутрашњости Аљаске-Јукон где се средња годишња достиже до -10°C,[12][13] а најниже поуздано забележене температуре на северној хемисфери су забележене у тајги североисточне Русије.
Тајга има субарктичку климу са веома великим температурним распоном између годишњих доба. −20°C би била типична зимска дневна температура и 18°C просечана за летњи дан, али дуга, хладна зима је доминантна карактеристика. Ова клима је класификована као Dfc, Dwc, Dsc, Dfd и Dwd у Кепеновој класификационој шеми,[14] што значи да су кратка лета (24 h просек 10°C или више), иако су генерално топла и влажна, трају само 1–4 месеца, док зиме, са просечним температурама испод нуле, трају 5–7 месеци.
У сибирској тајги просечна температура најхладнијег месеца је између -6°C и -50°C.[15] Постоје и неке много мање области које се крећу ка океанској клими Cfc са блажим зимама, док крајњи југ и (у Евроазији) западно од тајге сежу до влажне континенталне климе (Dfb, Dwb) са дужим летима.
Према неким изворима, бореалне шуме прелазе у умерену мешовиту шуму када средња годишња температура достигне око 3°C.[16] Дисконтинуирани пермафрост се налази у областима са средњом годишњом температуром испод нуле, док се у климатским зонама Dfd и Dwd јавља континуирани пермафрост и ограничава раст на дрвеће са веома плитким кореном попут сибирског ариша.
Сезона раста
уредиСезона раста, када вегетација у тајги оживи, обично је нешто дужа од климатске дефиниције лета, јер биљке бореалног биома имају нижи температурни праг за покретање раста од других биљака. Неки извори тврде да је сезона раста од 130 дана типична за тајгу.[4]
У Канади и Скандинавији, сезона раста се често процењује коришћењем периода године када је просечна 24-часовна температура +5°C или више. За равнице тајге у Канади, сезона раста варира од 80 до 150 дана, а у Тајга штиту од 100 до 140 дана.[17]
Други извори дефинишу сезону раста према данима без мраза.[18] Подаци за локације у југозападном Јукону дају 80–120 дана без мраза.[19] Бореална шума са затвореним крошњама у Националном парку Кенозерски у близини Плесецка, Архангелска губернија, Русија, у просеку има 108 дана без мраза.[20]
Најдужа сезона раста се налази у мањим областима са океанским утицајима; у приобалским подручјима Скандинавије и Финске, сезона раста затворене бореалне шуме може бити 145–180 дана.[21] Најкраћа сезона раста се налази у екотону северне тајге-тундре, где шума северне тајге више не може да расте и тундра доминира пејзажом када се сезона раста смањи на 50–70 дана,[22][23] и дневни просек најтоплијег месеца у години обично је 10°C или мање.[24]
Распрострањеност
уредиТајге се налазе у поларним зонама Евроазије (Скандинавија, Сибир, Монголија), Северне Америке (Канада, Аљаска) и Јужне Америке (Огњена земља).
Налик тропским шумама, тајге чине циркумполарни биом, који се налази у зони Северног и Јужног поларника.
Флора тајги
уреди
У Евроазији се налазе сибирски ариш (Larix sibirica), дауријски ариш (Larix gmelinii), сибирска јела (Abies sibirica), пљоснатолистна бреза (Betula platyphylla), и смрче (Picea abies и Picea obovata).
У Северној Америци се налазе источноамерички ариш (Larix laricina), балзамаста јела (Abies balsamea), бела смрча (Picea glauca) и црна смрча (Picea mariana).
У Јужној Америци се налази антарктичка буква.
Фауна тајги
уредиОчувани тајга екосистеми богати су животињским врстама.
Фауну тајги чине врсте попут — вука, ласице, хермелина, врсте пореклом из умерених шума — ровчице, јеж, зец, пољски миш, јелен, срна, мрки медвед, веверица, рис, врсте које су заједничке за тајге и тундре — ирвас, ендемске — кртица, леминг, самур и полуендемске врсте — веверице, лос, ждеравац.
У сибирској тајги се налазе — тигрови, а у канадској — пуме. У рекама и језерима се налази атлантски лосос.
Референце
уреди- ^ Рясянен, Toivonen-Festschr. 131
- ^ „taiga | Definition of taiga in English by Oxford Dictionaries”. Oxford Dictionaries | English. Архивирано из оригинала 17. 07. 2018. г. Приступљено 2018-07-17.
- ^ „Definition of taiga | Dictionary.com”. dictionary.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-06-12.
- ^ а б в „Berkeley: The forest biome”. Ucmp.berkeley.edu. Архивирано из оригинала 2019-06-20. г. Приступљено 2019-05-12.
- ^ „List of Plants & Animals in the Canadian Wilderness”. Trails.com. 2010-07-27. Архивирано из оригинала 14. 09. 2018. г. Приступљено 2016-12-26.
- ^ Hoffmann, Robert S. (1958). „The Meaning of the Word "Taiga"”. Ecology. 39 (3): 540—541. JSTOR 1931768. doi:10.2307/1931768.
- ^ Graham, Karen (2021-05-19). „'Zombie fires' may become more common as the climate warms”. Digital Journal (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-04.
- ^ „How should the world's nations account for the carbon absorbed by their forests? We better figure it out”. Bellona.org (на језику: енглески). 2021-05-18. Приступљено 2021-06-04.
- ^ „Taiga biological station: FAQ”. Wilds.m.ca. Приступљено 2011-02-21.
- ^ Sporrong, Ulf (2003). „The Scandinavian landscape and its resources”. Ур.: Helle, Knut. The Cambridge History of Scandinavia
. Cambridge University Press. стр. 22. ISBN 9780521472999.
- ^ „Marietta the Taiga and Boreal forest”. Marietta.edu. Приступљено 2011-02-21.
- ^ „Yakutsk climate”. Worldclimate.com. 2007-02-04. Приступљено 2011-02-21.
- ^ „Interior Alaska-Yukon lowland taiga”. Terrestrial Ecoregions. World Wildlife Fund.
- ^ „radford:Taiga climate”. Radford.edu. Архивирано из оригинала 2011-06-09. г. Приступљено 2011-02-21.
- ^ Encyclopedia Universalis édition 1976 Vol. 2 ASIE – Géographie physique, p. 568
- ^ „The eastern forest – boreal transition”. Terrestrial Ecoregions. World Wildlife Fund.
- ^ „Climate of Canadian ecozones”. Geography.ridley.on.ca. Архивирано из оригинала 2011-05-05. г. Приступљено 2011-02-21.
- ^ „Taiga”. Blueplanetbiomes. Архивирано из оригинала 2011-04-10. г. Приступљено 2011-02-21.
- ^ „Southwest Yukon:Frost-free days”. Yukon.taiga.net. Архивирано из оригинала 2011-07-24. г. Приступљено 2011-02-21.
- ^ „Kenozersky National Park”. Wild-russia.org. Приступљено 2011-02-21.
- ^ „University of Helsinki: Carabid diversity in Finnish taiga” (PDF). Приступљено 2011-02-21.
- ^ „Tundra”. Blueplanetbiomes. Приступљено 2011-02-21.
- ^ „NatureWorks:Tundra”. Nhptv.org. Приступљено 2011-02-21.
- ^ „The Arctic”. saskschools.ca. Архивирано из оригинала 2011-04-10. г. Приступљено 2011-02-21.
- ^ „Finland vegetation zone and freshwater biome” (PDF). 113.139. Приступљено 19. 4. 2018.
- ^ „Tampere/Pirkkala, Finland Weather History and Climate Data”. Worldclimate.com. 2007-02-04. Приступљено 2011-02-21.
Литература
уреди- Arno, S. F.; Hammerly, R. P. (1984). Timberline. Mountain and Arctic Forest Frontiers. Seattle: The Mountaineers. ISBN 0-89886-085-7.
- Arno, S. F.; Worral, J.; Carlson, C. E. (1995). „Larix lyallii: Colonist of tree line and talus sites”. Ур.: Schmidt, W. C.; McDonald, K. J. Ecology and Management of Larix Forests: A Look Ahead. USDA Forest Service General Technical Report GTR-INT-319. стр. 72–78.
- Hoffmann, Robert S. (1958). „The Meaning of the Word 'Taiga'”. Ecology. 39 (3): 540—541. JSTOR 1931768. doi:10.2307/1931768.
- Nilsson, M. C. (2005). „Understory vegetation as a forest ecosystem driver, evidence from the northern Swedish boreal forest”. Frontiers in Ecology and the Environment. 3 (8): 421—428. doi:10.1890/1540-9295(2005)003[0421:UVAAFE]2.0.CO;2.
- Kurkowski, Thomas (2008). „Relative Importance of Different Secondary Successional Pathways in an Alaskan Boreal Forest”. Canadian Journal of Forest Research. 38 (7): 1911—1923. S2CID 17586608. doi:10.1139/X08-039.
- Payette, Serge (2000). „Origin of the lichen woodland at its southern range limit in eastern Canada: the catastrophic impact of insect defoliators and fire on the spruce-moss forest”. Canadian Journal of Forest Research. 30 (2): 288—305. doi:10.1139/x99-207.
- Johnson, E. A. (1981). „Vegetation Organization and Dynamics of Lichen Woodland Communities in the Northwest Territories”. Ecology. 62 (1): 200—215. JSTOR 1936682. S2CID 86749540. doi:10.2307/1936682.
- Jasinski, J. P. (2005). „The Creation of Alternative Stable States in Southern Boreal Forest: Quebec, Canada”. Ecological Monographs. 75 (4): 561—583. doi:10.1890/04-1621.
- Sayre, April Pulley (1994), Taiga, Twenty-First Century Books, ISBN 978-0-8050-2830-0
- Gawthrop, Daniel (1999), Vanishing Halo: Saving the Boreal Forest, Greystone Books/David Suzuki Foundation, ISBN 978-0-89886-681-0
- Day, Trevor; Richard Garratt (2006), Taiga, Facts On File, ISBN 978-0-8160-5329-2
Спољашње везе
уреди
- The Conservation Value of the North American Boreal Forest from an Ethnobotanical perspective a report by the Boreal Songbird Initiative
- Boreal Canadian Initiative
- Boreal Forests Project Regeneration
- International Boreal Conservation campaign
- Tundra and Taiga
- Threats to Boreal Forests Greenpeace
- Campaign against lumber giant Weyerhaeuser's logging practices in the Canadian boreal forest Rainforest Action Network
- Arctic and Taiga Canadian Geographic
- Terraformers Canadian Taiga Conservation Foundation
- Coniferous Forest, Earth Observatory Архивирано 2008-07-04 на сајту Wayback Machine NASA
- Taiga Rescue Network (TRN) Архивирано на сајту Wayback Machine (6. април 2013) A network of NGOs, indigenous peoples or individuals that works to protect the boreal forests.
- Index of Boreal Forests/Taiga ecoregions at bioimages.vanderbilt.edu
- The Canadian Boreal Forest The Nature Conservancy and its partners
- Slater museum of natural history: Taiga
- Taiga Biological Station founded by Dr. William (Bill) Pruitt, Jr., University of Manitoba.