Глотализација гласа /t/
Глотализација гласа /t/ (енгл. t-glottalization или енгл. t-glottaling) представља гласовну промену у фонетском систему енглеског језика, код које се фонема /t/ изговара као глотални оклузив.
Ова гласовна промена је подврста дебукализације, а начин изговора до ког долази услед ње се назива глотализација. Појачавање гласа глоталним оклузивом (енгл. glottal reinforcement) претходи потпуној замени гласа глоталним оклузивом (енгл. glottal replacement)[1]. Глотално појачавање и глотална замена могу се наћи у слободној варијацији.
Историјат
уредиОва појаву је први пут забележио Хенри Свит у 19. веку у Шкотској. По мишљењу Питера Традгила, истраживања дају податке о зачецима ове гласовне промене у Норфоку, код говорника руралних дијалеката који су рођени 1870-их.[2]
Будући да се енглеска дијалектологија у почетку углавном бавила руралним дијалектима, тешко је одредити колико је дуго ова промена већ присутна у говору становника урбаних средина. Глотализација гласа /t/ је позната карактеристика дијалекта Кокни.[3] Дејвид Кристал наводи да се она може да се чути почетком 20. века код говорника чији говор одговара стандардном британском изговору (енгл. Received Pronunciation).[4]
Глотално појачавање (преглотализација)
уредиПреглотализација гласа /t/ је присутна у стандардном британском, као и у стандардном америчком изговору, када фонема /t/ претходи сугласнику или паузи у говору. Овде долази до тога да се затварање глотиса преклапа са изговором сугласника којем претходи, међутим, артикулациони покрети могу се утврдити само помоћу посебних инструмената.[5] На пример, у речима са слоготворним /n/ где долази до затварања глотиса скоро је немогуће одредити да ли је дошло до глоталног појачавања гласа /t/ или до његове потпуне замене глоталним оклузивом.
Глотална замена
уредиУ стандардном британском изговору и у многим дијалектима, као што је Кокни, често долази до потпуне замене фонеме /t/ глоталним оклузивом, уколико после ње долази сугласник[6][7] или слоготворно /n/.
Код говорника британског енглеског, а посебно код млађих особа, глотална замена се јавља у међувокалном положају, пре ненаглашеног самогласника. Међутим, и даље постоји стигма око употребе глоталног оклузива унутар речи у овом конексту код стандардног британског изговора.[8]
И у стандардном британском и у стандардном америчком изговору, до глоталне замене долази и када се /t/ налази на крају речи.
Ен Фабрцијус у свом истраживању наводи да глотализација гласа /t/ постаје све чешћа у стандардном британском изговору услед нивелисања дијалеката на југоистоку и сматра да је ова промена почела да се шири од Лондона ка другим местима, под утицајем Кокнија.[9] Неки други аутори, попут Мирослава Јежека, сматрају да ова гласовна промена ипак има зачетке у Шкотској и да је одатле постепено током година стигла и до Лондона.[10]
Дијалекти Северне Америке
уредиИако се ова појава углавном везује за британске дијалекте, она је присутна и у америчком и канадском енглеском под нешто ограниченијим околностима. У ова два варијетета енглеског, глотализација гласа /t/ се јавља на крају речи испред слоготворног /n/ и нешто ређе на граници између две речи.
Глотализација гласа /t/ се сматра и географским и социолингвистичким феноменом, посебно ако се јавља између две речи, а наводи се да се она користи све чешће и то међу млађом женском популацијом у западном делу Сједињених Америчких Држава.[11]
Референце
уреди- ^ Lodge, Ken (2009). A Critical Introduction to Phonetics (на језику: енглески). Continuum International Publishing Group. стр. 177. ISBN 978-0-8264-8873-2.
- ^ Trudgill, Peter; Trudgill, John (2016). Dialect matters: respecting vernacular language columns from the "Eastern daily press". Cambridge (GB): Cambridge university press. стр. 132. ISBN 978-1-107-13047-0.
- ^ Wells, John C. (1982). Accents of English. Volume 2: The British Isles. Cambridge University Press. стр. 323—327. ISBN 0-52128540-2.
- ^ Crystal, David (2005). The Stories of English. Penguin. стр. 416.
- ^ Roach, P.J. (1979). „Laryngeal-oral coarticulation in glottalised English plosives”. Journal of the International Phonetic Association. 9: 1—6.
- ^ Roach, Peter (2004). „British English: Received Pronunciation”. Journal of the International Phonetic Association. 34(2): 240.
- ^ Gimson, Alfred C. (1970). An Introduction to the pronunciation of English. London: Edward Arnold.
- ^ Gimson, ed. A. Cruttenden (2014). Gimson's Pronunciation of English (8th ed.). Routledge. стр. 184.
- ^ Fabricius, Anne (2000). „T-glottalling between stigma and prestige: A sociolinguistic study of Modern RP” (PDF). web.archive.org ([PhD thesis, Copenhagen Business School]). стр. 141. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2011. г. Приступљено 2024-04-19.
- ^ Ježek, Miroslav (2009), Upton's Model of RP: based on a research study into the current awareness of speakers and respondents of English (PDF) (M.A.), стр. 27 http://is.muni.cz/th/109001/ff_m/diplomova_prace_Jezek.pdf
- ^ Eddington, David; Taylor, Michael (2009). „T-Glottalization in American English”. American Speech. 84(3): 298—314.