1,1,1-Trihloro-2,2,2-trifluoroetan

1,1,1-Trihloro-2,2,2-trifluoroetan
Nazivi
	IUPAC naziv 1,1,1-Trihloro-2,2,2-trifluoroetan
	Drugi nazivi CFC-113a; Freon 113a; Arcton 63; Freon-FT; 1,1,1-Trihloro-2,2,2-trifluoroetan; 1,1,1-Trihlorotrifluoroetan; 1,1,1-Trifluoro-2,2,2-trihloroetan; 1,1,1-Trifluorotrihloroetan; CF3CCl3; FC 113; FC133a; Agens za precizno čišćenje; TF; T-WD602; Trihlorotrifluorothan; FC 113a; 2,2,2-Trihloro-1,1,1-trifluoro-ethan
Identifikacija
CAS broj	354-58-5 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChemSpider	9258;
ECHA InfoCard	100.005.968
EC broj	206-564-6
PubChem C ID	9635;
	SMILES FC(F)(F)C(Cl)(Cl)Cl; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C2Cl3F3
Molarna masa	187,376 g/mol
Gustina	1,579 g/mL
Tačka topljenja	13—14 °C (55—57 °F; 286—287 K)
Tačka ključanja	46 °C (115 °F; 319 K)
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	Reference infokutije

Trihlorotrifluoroetan, takođe poznat kao 1,1,1-Trihloro-2,2,2-trifluoroetan ili CFC-113a je hlorofluorougljenik (CFC). Njegova formula je Cl₃C-CF₃.

Uticaj na životnu sredinu

Ozone depletion

Ovaj meterijal je jedna od četiri veštačke hemikalije koje su nedavno otkrivene u atmosferi u okviru istraživačke studije na univerzitetu Istočne Anglije. CFC-113a je jedini poznati CFC čija zastupljenost u atmosferi još uvek raste. Smatra se da se CFC-113a nesmetano akumulirao od 1960-tih. Izvor ovog materija nije poznat, mada se sumnja da se ilegalno proizvodi Kini. Između 2010 i 2012, emisije ovog gasa su porasle za 45 procenata.^[5]^[6]

Vidi još

1,1,2-Trihloro-1,2,2-trifluoroetan

Reference

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ „1,1,1-Trichlorotrifluoroethane”. chemblink.com. Приступљено 10. 3. 2014.
^ „Material Safety Data Sheet : 1,1,1-Trichlorotrifluoroethane”. fishersci.com. Архивирано из оригинала 10. 03. 2014. г. Приступљено 10. 3. 2014.
^ Laube, Johannes C.; Newland, Mike J.; Hogan, Christopher; Brenninkmeijer, Carl A. M.; Fraser, Paul J.; Martinerie, Patricia; Oram, David E.; Reeves, Claire E.; Röckmann, Thomas; Schwander, Jakob; Witrant, Emmanuel; Sturges, William T. (9. 3. 2014). „Newly detected ozone-depleting substances in the atmosphere”. Nature Geoscience. doi:10.1038/ngeo2109. Приступљено 10. 3. 2014.
^ McGrath, Matt. „Mysterious new man-made gases pose threat to ozone layer”. BBC. Приступљено 10. 3. 2014.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] „1,1,1-Trichlorotrifluoroethane”. chemblink.com. Приступљено 10. 3. 2014.

[4] „Material Safety Data Sheet : 1,1,1-Trichlorotrifluoroethane”. fishersci.com. Архивирано из оригинала 10. 03. 2014. г. Приступљено 10. 3. 2014.

[5] Laube, Johannes C.; Newland, Mike J.; Hogan, Christopher; Brenninkmeijer, Carl A. M.; Fraser, Paul J.; Martinerie, Patricia; Oram, David E.; Reeves, Claire E.; Röckmann, Thomas; Schwander, Jakob; Witrant, Emmanuel; Sturges, William T. (9. 3. 2014). „Newly detected ozone-depleting substances in the atmosphere”. Nature Geoscience. doi:10.1038/ngeo2109. Приступљено 10. 3. 2014.

[6] McGrath, Matt. „Mysterious new man-made gases pose threat to ozone layer”. BBC. Приступљено 10. 3. 2014.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]