Svetozar Mašin (češ. Svetozár Mašín;Ваљево 1851 — 21. maj - Смедерево 1886),[1] bio je poznati građevinski inženjer Kraljevine Srbije, češkog porekla.[2]

Svetozar Mašin
Датум рођења1851.
Место рођењаВаљево, Кнежевина Србија
Датум смрти21. мај 1886.(1886-05-21) (34/35 год.)
Место смртиСмедерево, Кнежевина Србија

Biografija

уреди

Mašin je bio sin Jovana Mašina, lekara kneza Mihajla i kralja Milana Obrenovića, a njegov mlađi brat Aleksandar Mašin bio je jedan od zaverenika u Majskom prevratu, a kasnije i načelnik generalštaba i ministar. Imao je još brata Nikolu i sestre Leposavu i Poleksiju.

Mašin je bio glavni inženjer na izgradnji železničke pruge do Leskovca.[3], radio je kao rudarski inženjer u rudniku Lece, kod Medveđe,[4] na obnovi starog rimskog puta u blizini Petrovca na Mlavi, na trasiranju puta Kraljevo-Raška, a bio je i upravnik Podrinjskih rudnika.[5]

Poznati inženjer bio je prvi muž, kasnije srpske kraljice Drage. Bio je blizak poznanik njenog oca Pantelije-Pante Lunjevice, po čijoj se želji[6] i njome oženio. Poznavao je i kralja Milana Obrenovića. Svetozar i Draga su se venčali u avgustu 1883.[4] godine, u beogradskoj Sabornoj crkvi. Zajedno su živeli u više mesta (Krupanj[5], Leskovac[4], Petrovac na Mlavi[7], Kraljevo), ali brak je potrajao svega tri godine - do Svetozareve smrti. O tome kako je umro postoje različite verzije: Od srca (navodno zbog previše pića), epilepsije,[7] po nekima se radilo o samoubistvu zbog ljubomore[6], a možda i ubistvu[7]. (Svetozarov brat Aleksandar je za njegovu smrt kasnije krivio Dragu, a na kraju je i učestvovao u njenom ubistvu). Sahranjen je na groblju Karaul, u Petrovcu na Mlavi[7]. Draga je nasledila muževljevu penziju a zadržala je i prezime.

Hroničar starog Kraljeva Dragoljub Obradović Kondis[8], je zabeležio, da je 1882. godine, u današnjem Kraljevu (tada Karanovcu) u hotelu "Pariz" u čast kralja Milana Obrenovića priređen bal na kome su mu predstavljeni i inženjer Svetozar Mašin i supruga mu Draga. Mašini su u Kraljevu živeli dok je inženjer radio na trasiranju puta za Rašku. Legenda kaže da se tokom bala kralj grubo našalio s Mašinom na račun krivine Lakat i serpentina na Šaševu, što je inženjera teško pogodilo, pa je pao u depresiju. Jednog dana se čulo da se ubio.

Koristio je državni stan u Smederevu, u kome je Draga nastavila da živi i posle njegove smrti[9].

Porodica

уреди

Roditelji

уреди
ime slika datum rođenja datum smrti
Jovan Mašin
 
1820. 24. decembar 1884.
Barbora Všeteček

Supružnik

уреди
ime slika datum rođenja datum smrti
Draga Lunjevica
 
23. septembar 1864. 11. jun 1903.

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ А. Столић, Краљица Драга, Београд 2000, стр. 23.
  2. ^ „аСрбија | Инфо о општини”. asrbija.com. Приступљено 2024-01-28. 
  3. ^ Leskovac#Saobraćaj
  4. ^ а б в Draga Mašin – Jorgać… | ЗАВЕТИНЕPress Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јул 2012), Приступљено 28. 3. 2013.
  5. ^ а б Krupanj#Istorija
  6. ^ а б Serbian Yellow Pages Inc. | Ljubavno gnezdo kraljice Drage Архивирано на сајту Wayback Machine (5. мај 2014), Приступљено 28. 3. 2013.
  7. ^ а б в г King Alexander and Queen Draga of Serbia Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2014), Приступљено 28. 3. 2013.
  8. ^ Svetla "Pariza" U Srcu Kraljeva - Press Архивирано на сајту Wayback Machine (17. децембар 2009), Приступљено 28. 3. 2013.
  9. ^ Kraljica Draga ~ Draga Mašin-Obrenović :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende, Приступљено 28. 3. 2013.