Меркат
Меркат (лат. Suricata suricatta) је врста малих сисара из реда звери и породице мунгоса. Ова врста је једини живи члан рода Suricata. Меркати живе у свим деловима пустиње Калахари у Боцвани, у већем делу Намибијске пустиње у Намибији и у југозападним деловима Анголе, као и у Јужној Африци. Живе у групама које се називају кланови. Један клан обично броји око 20 јединки, али има и већих кланова у којима може бити и до 50 јединки. Меркати живе у просјеку 6 до 7 година у дивљини и 12 до 14 година у заточеништву. Могу достићи тежину од 0,5 до 2,5 kg и дужину од 25 до 35 cm.
| Меркат (Suricata suricatta) Временски распон: касни Плиоцен до данас
| |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Подтип: | |
| Класа: | |
| Надред: | |
| Ред: | |
| Подред: | |
| (нерангирано): | |
| Инфраред: | |
| Натпородица: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | S. suricatta Schreber, 1776
|
| Биномно име | |
| Suricata suricatta Schreber, 1776
| |
| Подврсте | |
|
списак подврста:
| |
| |
распрострањеност врсте
| |
| Синоними | |
|
синоними врсте:
| |
Живе у подземним јазбинама које имају много повезаних пролаза и излаза. Меркати су искључиво дневне животиње, јер им сметају ниске температуре у току ноћи.
Меркати су развили и специфичан систем осматрања који се састоји у томе да један члан клана увијек стоји на неком узвишењу и упозорава остале на евентуалну опасност.[2] Главни предатори који лове меркате су орлови и шакали.
У клану доминира алфа пар, односно доминантна женка која је на челу матријархата.[3] Доминантна женка се обично једина пари и има потомке, а уколико друге женке остану у другом стању, обично бивају протјеране или им младунци буду убијени.
Референце
уреди- ^ Jordan, N. R.; Do Linh San, E. (2015). „Suricata suricatta”. IUCN Red List of Threatened Species. 2015: e.T41624A45209377. doi:10.2305/IUCN.UK.2015-4.RLTS.T41624A45209377.en. Приступљено 17. 8. 2019.
- ^ „Merkati su najbolji stražari među životinjama”. 10naj.com. Приступљено 27. 10. 2019.
- ^ „Генијалци из врелог Калахарија”. Србија данас. Приступљено 27. 10. 2019.
