Суперхерој
Суперхерој или суперјунак је измишљени лик који је познат по својој храбрости и племенитости и који углавном има живописни костим и име, као и надљудске способности. Суперхерој је посвећен борби против зла, одбраних људи и најчешће против суперзиловаца. Женска особа суперхерој назива се суперхероина или суперјунакиња. Од појаве Супермена 1938. године, којим је термин надахнут и који је помогао његовом дефинисању, приче о суперхеројима иду од епизодних авантура до деценијама дугих сага поставши засебан жанр фантастике.[1] Овај жанр је постао доминантан у америчком стрипу и проширио се на неколико других медија. Суперхероји су у стриповима обично одевени уским оделима јарких боја, налик на другу кожу, што је у филмовима (као и у стварности, нпр. на маскенбалима) спроведено употребом одела од спандекса.
Суперхероји долазе из широког спектра различитих позадина и порекла. Неки суперхероји (на пример, Бетмен и Ajрон Ман) добијају свој статус из напредне технологије коју креирају и користе, док други (као што су Супермен и Спајдермен) поседују нељудску или надљудску биологију или проучавају и практикују магију како би постигли своје способности (као што су Затана и Доктор Стрејнџ).[2][3][4] Док је Dictionary.com дефиниција „суперхероја” „фигура, посебно у стрипу или цртаном филму, обдарена надљудским моћима и обично се приказује као борба против зла или злочина”,[5] речник Меријам-Вебстер даје следећу дефиницију „измишљени херој који има изванредне или надљудске моћи; такође: изузетно вешта или успешна особа.”[6] Изрази као што су маскирани борци против криминала, костимирани авантуристи или маскирани осветници се понекад користе да се односе на ликове као што је Дух, који се можда експлицитно и не називају суперхеројима, али ипак деле сличне особине.
Историја
уреди1900-е – 1939
уреди
Реч суперхерој датира из 1899. године.[7] Претходници архетипа укључују такве митолошке ликове попут Гилгамеша, Ханумана, Персеја, Одисеја, Давида и полубогове као што је Херакле,[8][9] као и фолклорне хероје као што је Робин Худ, који је познат по авантурама обучен у препознатљиву одећу.[10] Инспирације из стварног живота иза костимираних суперхероја могу се пратити до „маскираних осветника“ америчког Старог Запада, као што су Виџиланти из Сан Дијега[11] и Ћелави Нобери[12] који су се борили и убијали одметнике носећи маске.[13] Француски лик Луезел, створен 1909. године, може се класификовати као суперхероина.[14]
Британска представа из 1903. The Scarlet Pimpernel, и дела која су проистекла из ње, популаризовали су идеју о маскираном осветнику и суперхеројској фигури тајног идентитета.[10] Убрзо након тога, маскирани и костимирани ликови из пулп фикције као што су Џими Дејл/Сива фока (1914), Зоро (1919), Бак Роџерс (1928), Сенка (1930), Флеш Гордон (1934) и јунаци стрипова, као што су када је Фантом (1936) почели су да се појављују, као и ликови без костима са супер снагом, укључујући ликове из стрипова Паторузу (1928) и Попаја (1929) и лик романописца Филипа Вајлија, Хјуго Данер (1930).[15] Још један рани пример био је Сарутоби Саске, јапански суперхерој нинџа из дечјих романа из 1910-их;[16][17][18] до 1914. године, он је имао низ надљудских моћи и способности.[16] У августу 1937. године, у колони писама часописа Thrilling Wonder Stories, реч суперхерој је коришћена да дефинише насловног лика стрипа Зарнак аутора Макса Плејстеда.[19][20]
Током 1930-их, трендови су се спојили у неким од најранијих супермоћних костимираних хероја, као што су јапански Огон Бат (1931) и Принц од Гаме (раних 1930-их), који се први пут појавио у камишибају (нека врста хибридног медија који комбинује слике са причама уживо),[21][22] Мађионичар Мандрагор (1934),[23][24][25] Олга Месмер (1937)[26] а затим Супермен (1938) и Капетан Марвел (1939) на почетку златног доба стрипова. Тачна ера златног доба стрипова је спорна, иако се већина слаже да је започела лансирањем Супермена 1938. године.[27] Супермен је остао један од најпрепознатљивијих суперхероја,[27] а његов успех је изнедрио нови архетип ликова са тајним идентитетима и надљудским моћима.[28][29][30] Крајем деценије, 1939. године, Бетмена су створили Боб Кејн и Бил Фингер.
Референце
уреди- ^ „Definition of SUPERHERO”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-07.
- ^ Niccum, John (17. 3. 2006). „'V for Vendetta' is S for Subversive”. Lawrence Journal-World. Lawrence, Kansas. Архивирано из оригинала 14. 11. 2013. г.
- ^ Gesh, Lois H.; Weinberg, Robert (2002). „The Dark Knight: Batman: A NonSuper Superhero” (PDF). The Science of Superheroes. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-02460-6. Архивирано (PDF) из оригинала 6. 11. 2015. г.
- ^ Lovece, Frank (16. 7. 2008). „The Dark Knight”. (movie review) Film Journal International. Архивирано из оригинала 7. 11. 2014. г. Приступљено 5. 2. 2009. „Batman himself is an anomaly as one of the few superheroes without superpowers…”
- ^ „Superhero | Define Superhero at Dictionary.com”. Dictionary.reference.com. Архивирано из оригинала 13. 11. 2014. г. Приступљено 26. 3. 2016.
- ^ „Superhero | Definition of Superhero by Merriam-Webster”. Merriam-webster.com. 22. 3. 2016. Приступљено 26. 3. 2016.
- ^ „Superhero - Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. Архивирано из оригинала 8. 10. 2021. г. Приступљено 12. 10. 2021.
- ^ Coogan, Peter (25. 7. 2006). Superhero: The Secret Origin of a Genre. Austin, Texas: MonkeyBrain Books. ISBN 1-932265-18-X.
- ^ „Roger Ebert. Roger Ebert's review of [[Watchmen (film)|Watchmen]] rogerebert.com; March 4, 2009”. Архивирано из оригинала 9. 2. 2013. г. Приступљено 4. 10. 2021.
- ^ а б Packer, Sharon (2009). Superheroes and Superegos: Analyzing the Minds Behind the Masks. Greenwood Publishing Group. стр. 52. ISBN 978-0313355363.
- ^ Crawford, Richard (30. 4. 1992). „The Wild West : Executions Staged by Vigilantes Marred Justice in the 1880s”. Los Angeles Times. April 30, 1992
- ^ Sokol, Tony (20. 1. 2019). „The Punisher and The Dark Myth of the Real Life Vigilante”. Den of Geek. January 20, 2019
- ^ Gavaler, Chris (2015). On the Origin of Superheroes: From the Big Bang to Action Comics No. 1. стр. 132. ISBN 978-1609383817.. University Of Iowa Press; 1 edition. (November 1).
- ^ „Oubliée pendant un siècle, L'Oiselle, première superhéroïne française, reprend son envol”. Le Monde.fr (на језику: француски). 2022-04-01. Приступљено 2022-04-11.
- ^ Lovece, Frank (11. 11. 2013). „Superheroes Go the American Way on PBS”. Newsday. New York / Long Island. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г. Приступљено 15. 11. 2013.
- ^ а б Torrance, Richard (2005). „Literacy and Literature in Osaka, 1890-1940”. The Journal of Japanese Studies. Society for Japanese Studies (31): 56. „Sarutobi Sasuke precipitated a "ninja boom" among the young throughout the country. Sarutobi is an adolescent superhero who, in addition to his ability to chant incantations, appear and disappear at will, and leap to the top of the highest tree, can hear whispered conversations hundreds of yards away, is superhumanly strong, can ride on clouds, is able to conjure water, fire and wind as well as transform himself into other people and animals.”
- ^ „A primer on the history of "NINJA"”. Vintage Ninja. Приступљено 2011-11-20.
- ^ Yoshimoto, Mitsuhiro (2000). Kurosawa: Film Studies and Japanese Cinema. Duke University Press. стр. 417. ISBN 978-0-8223-2519-2.
- ^ Davin, Eric Leif (2006). Partners in Wonder: Women and the Birth of Science Fiction, 1926-1965 (на језику: енглески). Lexington Books. ISBN 978-0-7391-1267-0.
- ^ „Superhero”. Historical Dictionary of Science Fiction. Приступљено 2022-03-08.
- ^ Davisson, Zack (19. 12. 2010). „The First Superhero – The Golden Bat?”. ComicsBulletin.com. Архивирано из оригинала 9. 11. 2014. г. Приступљено 18. 11. 2014.
- ^ Bradner, Liesl (29. 11. 2009). „The superheroes of Japan who predated Superman and Batman”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 5. 1. 2014. г. Приступљено 18. 11. 2014.
- ^ „Who was the first superhero?”. Архивирано из оригинала 30. 3. 2012. г. Приступљено 26. 3. 2016.
- ^ „Don Markstein's Toonopedia: The Adventures of Patsy”. Toonopedia.com. 11. 3. 1935. Приступљено 26. 3. 2016.
- ^ „First superhero ever in the world. Mandrake the Magician Lee Falk Popeye the Sailor Man Superman”. Thelongestlistofthelongeststuffatthelongestdomainnameatlonglast.com. 17. 2. 1936. Архивирано из оригинала 6. 4. 2016. г. Приступљено 26. 3. 2016.
- ^ Glen Weldon; Michael Kantor. Superheroes!:Capes cowls and the creation of comic book culture. стр. 87.
- ^ а б „The Golden Age Of Comics”. www.pbs.org. Приступљено 11. 1. 2018.
- ^ Burke, Liam (2008). Superhero Movies. Harpenden, UK: Oldcastle Books. ISBN 978-1842432754. „If Superman can be credited with the creation of the superhero archetype, then Batman should be recognised for its refinement.”
- ^ Lee, Stan (2013). „The Two Superhero Archetypes”. Stan Lee's How to Draw Superheroes. Watson-Guptill. стр. 38. ISBN 978-0823098453.
- ^ LoCicero, Don (2007). Superheroes and Gods: A Comparative Study from Babylonia to Batman. McFarland & Company. стр. 7. ISBN 978-0786431847. „[T]he superhero is a concept [...] an archetype residing in the human psyche.”
Литература
уреди- William Irwin (ed.), Superheroes: The Best of Philosophy and Pop Culture, Wiley, 2011.
- Allison, Anne (2006). Millennial Monsters: Japanese Toys and the Global Imagination. Asia-Local Studies/Global Themes 13. Berkeley, Calif.: University of California Press. ISBN 0-520-24565-2. OCLC 690263415.
- Craig, Timothy J., ур. (2015) [2000]. Japan Pop!: Inside the World of Japanese Popular Culture (Reprint изд.). New York: Routledge. ISBN 0-7656-0560-0. OCLC 1099932333.
- Grays, Kevin (лето 1990). „Welcome to the Wonderful World of Japanese Fantasy”. Markalite: The Magazine of Japanese Fantasy. св. 1. Kaiju Productions/Pacific Rim Publishing.
- Godziszewski, Ed. (1994). „The Making of Godzilla”. G-FAN. бр. 12. Daikaiju Enterprises.
- Martinez, D. P., ур. (2003) [1998]. The Worlds of Japanese Popular Culture: Gender, Shifting Boundaries, and Global Cultures. Contemporary Japanese Society (Reprint изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-63729-5. OCLC 634442451.
- Ryfle, Steve (1999). Japan's Favorite Mon-Star: The Unauthorized Biography of "The Big G". Toronto: ECW Press. ISBN 1-55022-348-8. OCLC 38748971. AKA Japan's Favorite Mon-Star: The Unauthorized Biography of Godzilla.
- Yoshida, Makoto; Ikeda, Noriyoshi; Ragone, August (лето 1990). „The Making of 'Godzilla Vs. Biollante'—They Call it 'Tokusatsu'”. Markalite: The Magazine of Japanese Fantasy. св. 1. Kaiju Productions/Pacific Rim Publishing.
- Beerbohm, Robert (2003). „The Adventures of Obadiah Oldbuck Part III”. The Search For Töpffer In America. Архивирано из оригинала 09. 06. 2013. г. Приступљено 2012-07-23.
- Gombrich, E.H. (1972). Art and illusion: A study in the psychology of pictorial representation. Phaidon Press. ISBN 0-691-01750-6.
- Sabin, Roger (1993). Adult Comics: An Introduction. Routledge. ISBN 0-415-04419-7.
- Smolderen, Thierry (лето 2006). „Of Labels, Loops, and Bubbles: Solving the Historical Puzzle of the Speech Balloon”. Comic Art (8): 90—112.
