Уљашица
Уљашица, понекад звана и уљана птица, уљоптица или гуачаро (лат. Steatornis caripensis), једини је припадник породице Steatornithidae и подреда Steatornithes. У сродству је са великом групом легњева, али је толико посебна по анатомији, екологији и понашању да је сврстана у засебну породицу. Недавна истраживања предлажу да се сврста чак у засебан ред (који још нема назива).[2]
| Уљашица | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | Steatornithidae Bonaparte, 1842
|
| Род: | Steatornis Humboldt, 1814
|
| Врста: | S. caripensis
|
| Биномно име | |
| Steatornis caripensis Humboldt, 1817
| |
Опис
уредиУљашица је птица дужине око 50 центиметара, крила дужине око 91 центиметар, широког репа, малених ногу и снажног кљуна који изгледа као јастребов. Перје је смеђе боје са белим пегама које су највећe на покровном и секундарном летном перју. Мужјак је незнатно тамнији од женке.
Ова ноћна врста је јединствена јер је једина ноћна птица која се храни воћем и јер је то воћe уљаних палми. Просечна маса јој је 380 до 430 грама, али птићи могу бити и упола тежи. Гнезди се на "полицама" у пећинама у великим колонијама са више од 50 парова и гради гнездо од исповраћаног семења воћа којег једе, па оно сваке године расте и добија облик корнета. Мештани на Тринидаду их због буке коју дижу у пећини називају „diablotin” („малени враг”).[3] Други начин оглашавања је крцкање које служи за ехолокацију. Ипак, она није тако добро развијена као што је слепих мишева.
Александар фон Хумболт је први проучавао ове птице и дао им научни назив. Caripensis значи „са Карипеа”, а Steatornis „дебела птица”, што се односи на дебљину птића.
Размножавање
уредиПолаже 2 до 4 јаја у интервалима од три или више дана, али је једном забележен и интервал од девет дана. Птићe оба родитеља хране уљаним плодовима палми. До седамдесетог дана птићи достижу највећу масу. Преосталих 30 дана губе на маси док не постану исте масе као и одрасли.
Распрострањеност
уредиНастањује шумске пределе са шпиљама у Јужној Америци од Гвајане и Венецуеле, дуж Анда до Боливије и Тринидада. Понекад се појављује у Панами, Аруби и на Коста Рици.[4] Није угрожена врста.
Галерија
уреди_(14149023982).jpg)
.jpg)
Референце
уреди- ^ BirdLife International (2012). „Steatornis caripensis”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013.
- ^ Van Remsen, J. (2016). „Elevate Steatornithidae and Nyctibiidae to rank of Order”. South American Classification Committee. Приступљено 26. 2. 2017.
- ^ „Oilbird: Steatornithidae – Physical Characteristics”.
- ^ (језик: шпански) Carreño, R., J. Nolla & J. Astort (December 2002). Cavidades del Wei-Assipu-tepui, Macizo del Roraima, Brasil. Boletín de la Sociedad Venezolana de Espeleología 36: 36–45.
Спољашње везе
уреди
- Cueva del Guácharo (ShowCaves) Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јул 2012)
- Oilbird videos, photos & sounds on the Internet Bird Collection
- The oilbird's visual acuity
- Caripe.net – La Puerta de Entrada Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2018) (језик: шпански)
- Oilbird Caves of Trinidad Accessed 30 March 2011