Селанд

Селанд
Sjælland
	Литице Стевнс јужно од Копенхагена
Географија
Локација	Дански мореуз
Површина	7.031 km2
Висина	122,9 m
Највиши врх	Кобанке
Администрација
Највећи град	Копенхаген
	Данска

Селанд или Шјеланд (дан. Sjælland) је са 7.542 km² највеће острво Данске (ако се не рачуна Гренланд, који је веће величине). Селанд је 1. јануара 2020. имао 2.319.705 становника.^[2]

Острво Селанд од шведске области Сканија одваја мореуз Оресунд, а од 2000. спаја истоимени мост. Селанд је на западној страни одвојен од острва Фин мореузом Велики Белт, преко кога такође постоји мост. На југу је острво Фалстер. И према овом острву постоје мостови (Farøbroerne, Storstrømsbroen).

Највише природно узвишење високо је 122,9 метара.

Етимологија

Порекло данског имена Sjælland није тачно познато. Sjæl на савременом данском значи „душа“; претпостављено је извођење из siô/sæ (што значи „језеро“ или „море“). Међутим, данас је уобичајена хипотеза да се стародански облик Siâland заснива на речи *selha- са завршетком *wundia-. Ово последње значи „указује, личи”. Реч *selha- може имати два различита значења: „печат” (на модерном данском sæl) или „дубоки залив, фјорд”. Пошто је Роскилде велико и древно насеље на Зеланду, до којег се може доћи морским путем кроз уски фјорд Роскилде (огранак од Исефјорда), претпоставља се да су поморци острво назвали по овоме.^[3]

Могуће је да је енглески облик позајмљен из немачког облика Seeland. Ови облици могу бити засновани на претпоставци да први део значи море или језеро (немачки See), или би једноставно могли бити засновани на алтернативном данском облику имена, Sælland, који је био уобичајен до 19. века.^[4]

Историја

Племенски Данци су дошли са Зеланда и Сканије и говорили су раним обликом северногерманског.^[5]^[6] Историчари верују да су пре њиховог доласка већину Јутланда и најближих острва населила племена Јута. Јути су на крају мигрирали у Велику Британију, неки као плаћеници бритонског краља Вортигерна, и добили су југоисточне територије Кента, острво Вајт и друге области, где су се населили. Они су касније апсорбовани или етнички очишћени од стране инвазивних Англа и Саса, који су формирали Англосаксонце. Преостало јутско становништво у Јутланду се асимилирало са досељеним Данцима.

Валдемаров зеландски закон био је грађански законик донесен у 13. веку. Пре усвајања јутландских, зеландских и сканијских закона, није било униформности закона у свим насељима у Данској. Рингстед и касније Роскилде били су први важни политички и верски центри на острву, а улогу је касније преузео Копенхаген. Други важни верски центри пре реформације били су опатија Соре у Спреу и опатија Есром у Рсруму. Са својом стратешком локацијом на улазу у Ересунд, посебно након изградње замка Кронборг и увођења наплате пролаза, Хелсингер ће се касније развити у најважнији град и морску луку изван Копенхагена.

Већи део Северног Зеланда је вековима, почевши од касног 16. века, био у власништву круне и углавном се користио као краљевско ловачко подручје. Локална властелинства су играла централну улогу у економији остатка острва.

Рани индустријски центри изван Копенхагена укључивали су Мулеон са својим воденицама, фабриком оружја Кронборг у Хелебеку, Фредериковим погонима Јохана Фредерика Класена у Фредериксверку и Фабриком текстила Кенг Ниелса Риберга у Вордингборгу. Значајни делови најјужнијег дела острва били су у 18. веку део коњичког округа Вордингборг.

Прве железнице на острву изградио је Дет Сјеландске Јернбанеселскаб (1847-1888). Прва деоница отворена је између Копенхагена и Роскилда 1847.

Митолошко порекло

Гефион резбура Зеланда из Шведске.

У нордијској митологији, како је речено у Гилфагинингу,^[7]^[8] острво је створила богиња Гефјун након што је преварила Гилфија, краља Шведске. Она је уклонила комад земље и превезла га у Данску, која је постао Зеланд. Празан простор се напунио водом и постао Меларен.^[9] Међутим, пошто модерне мапе показују сличност између Зеланда и шведског језера Венерн, понекад се идентификује као рупа коју је оставила Гефјун. Гефјун је краљица краља Скјелдра, истоименог претка Скилдингса, у вези са етимолошком расправом.^[10]^[11]^[12]

Географија

Острво Селанд (Sjælland) и Дански мореуз између Данске и Шведске, који повезује Балтичко море – са десне стране – и Атлантски океан.

Селанд је најнасељеније данско острво. Неправилног је облика и налази се северно од острва Лоланд, Фалстер и Мен. Мало острво Амагер лежи одмах источно.

Копенхаген је углавном на Селанду, али се протеже преко северног Амагера. Бројни мостови и метро у Копенхагену повезују Селанд са Амагером, који је повезан са Сканијом у Шведској мостом Ересунд преко вештачког острва Пеберхолм. Селанд је спојен на западу са Фуненом, фиксном везом Великог појаса, а Фунен је мостовима повезан са копном земље, Јутландом.

Регионална подружница националног емитера ДР је 5. јуна 2007. известила да је Кобанке на југоистоку у близини града Ренеде у општини Факс, са висином од 122,9 m (403 ft), била највиша природна тачка на Селанду. Гилденловесхеј, јужно од града Роскилде, има висину од 126 m (413 ft), али то је због вештачког брда које је направљено током 17. века и његова највиша природна тачка је само 121,3 m (398 ft).

Селанд је дао име селандској ери палеоцена.

Становништво

На североистоку Селанда и острву Амагер налази се главни град Данске, Копенхаген. Регион главног града покрива 2561 км². У њему је 2009. живело 1.167.569 људи, што је више од 20% становништва земље. Остали значајни градови су историјска престоница Данске Роскилде и Хелсингер.

Укупан број становника острва је 2.208.348 (2013).

Референце

^ „StatBank Denmark – data and statistics”. Statistics Denmark (на језику: енглески). Приступљено 7. 11. 2018.
^ BEF4: Population 1 January by Islands, Statistics Denmark
^ Katlev, Jan (4. 8. 2009). „Sjælland …”. www.sprogmuseet.dk (на језику: дански). Danish Language Museum. Архивирано из оригинала 27. 10. 2012. г. Приступљено 29. 11. 2017.
^ Sælland, Holberg Dictionary
^ Holmberg, Anders and Christer Platzack (2005). "The Scandinavian languages". In The Comparative Syntax Handbook, eds Guglielmo Cinque and Richard S. Kayne. Oxford and New York: Oxford University Press. Excerpt at Durham University Архивирано 3 децембар 2007 на сајту Wayback Machine.
^ „Sprog og politik i Grønland”. Forenede Nationers (на језику: дански). 21. 2. 2021. Приступљено 21. 2. 2022.
^ Lindow, John (2002). Norse Mythology: A Guide to Gods, Heroes, Rituals, and Beliefs (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-983969-8.
^ Orchard, Andy (1997). Dictionary of Norse Myth and Legend (на језику: енглески). Cassell. ISBN 978-0-304-34520-5.
^ Den Store Danske Encyklopædi, article Gefion
^ Liberman, Anatoly (2016). In Prayer and Laughter. Essays on Medieval Scandinavian and Germanic Mythology, Literature, and Culture. Paleograph Press. стр. 270—278. ISBN 9785895260272.
^ Owen-Crocker, Gale R. (2000). The Four Funerals in Beowulf. Manchester, UK: Manchester University Press.
^ Fulk, R.D. (1989). „An eddic analogue to the scyld Scefing story”. The Review of English Studies (159): 313—322. doi:10.1093/res/XL.159.313.

Литература

Stone, Andrew; Bain, Carolyn; Booth, Michael; Parnell, Fran (2008). Denmark (5th изд.). Footscray, Victoria: Lonely Planet. стр. 31. ISBN 978-1-74104-669-4.
Busck, Steen (2002). Poulsen, Henning, ур. "Danmarks historie – i grundtræk". Aarhus Universitetsforlag. ISBN 978-87-7288-941-2.
Englund, Peter (2000). Den oövervinnerlige (на језику: шведски). Stockholm: Atlantis. ISBN 978-91-7486-999-6.
Frost, Robert I. (2000). The Northern Wars (1558–1721). Pearson Education. ISBN 978-0-582-06429-4.
Gammelgaard, Frederik; Sørensen, Niels (1998). Danmark – en demokratisk stat (на језику: дански). Alinea. ISBN 978-87-23-00280-8.
Isacson, Claes-Göran (2002). Karl X Gustavs krig (на језику: шведски). Lund: Historiska Media. ISBN 978-91-85057-25-2.
Jørgensen, Gitte (1995). Sådan styres Danmark (на језику: дански). Flachs. ISBN 978-87-7826-031-4.
Michaelsen, Karsten Kjer, "Politikens bog om Danmarks oldtid", Politikens Forlag (1. bogklubudgave), 2002, ISBN 978-87-00-69328-9
Nationalencyklopedin, vol. 4, Bokförlaget Bra Böcker, 2000, ISBN 978-91-7024-619-7.
„Surface water and surface water change”. Organisation for Economic Co-operation and Development (OECD). Приступљено 11. 10. 2020.
„Population and population projections”. Statistics Denmark. Архивирано из оригинала 30. 10. 2018. г. Приступљено 11. 8. 2022.
Benedikter, Thomas (19. 6. 2006). „The working autonomies in Europe”. Society for Threatened Peoples. Архивирано из оригинала 9. 3. 2008. г. Приступљено 8. 6. 2012. „Denmark has established very specific territorial autonomies with its two island territories”
Ackrén, Maria (новембар 2017). „Greenland”. Autonomy Arrangements in the World. Архивирано из оригинала 30. 8. 2019. г. Приступљено 30. 8. 2019. „Faroese and Greenlandic are seen as official regional languages in the self-governing territories belonging to Denmark.”
„Greenland”. International Cooperation and Development (на језику: енглески). European Commission. 3. 6. 2013. Приступљено 27. 8. 2019. „Greenland [...] is an autonomous territory within the Kingdom of Denmark”
„Area”. Statistics Denmark. Архивирано из оригинала 14. 4. 2019. г.
„Denmark in numbers 2010” (PDF). Statistics Denmark. Архивирано (PDF) из оригинала 18. 4. 2013. г. Приступљено 2. 5. 2013.
Melnick, Meredith (22. 10. 2013). „Denmark Is Considered The Happiest Country. You'll Never Guess Why.”. The Huffington Post. Архивирано из оригинала 23. 10. 2013. г. Приступљено 23. 10. 2013.
2013 Legatum Prosperity Index™: Global prosperity rising while US and UK economies decline. Legatum Institute, 29 October 2013. Архивирано 6 август 2014 на сајту Wayback Machine
„Denmark Country Profile: Human Development Indicators”. United Nations Development Programme. Архивирано из оригинала 28. 3. 2013. г. Приступљено 19. 4. 2013.
„Kalmarkriget 1611–1613”. Svenskt Militärhistoriskt Bibliotek. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 4. 5. 2007.
Rawlinson, Kevin (5. 11. 2018). „Prince Charles says Britain's role in slave trade was an atrocity”. The Guardian. Архивирано из оригинала 5. 11. 2018. г. Приступљено 6. 11. 2018.
Olson, James Stuart; Shadle, Robert, ур. (1991). Historical Dictionary of European Imperialism. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-26257-9. Приступљено 15. 5. 2014.
„Nature & Environment”. Ministry of Foreign Affairs of Denmark. Архивирано из оригинала 3. 4. 2007. г. Приступљено 3. 2. 2007.
„Nyt højeste punkt i Danmark” (на језику: дански). Danish Geodata Agency. Архивирано из оригинала 28. 5. 2014. г. Приступљено 26. 5. 2014.
„Climate Normals for Denmark”. Danish Meteorological Institute. Архивирано из оригинала 3. 1. 2015. г. Приступљено 2. 1. 2015.
„Vejrekstremer i Danmark [Weather extremes in Denmark]” (на језику: дански). Danish Meteorological Institute (DMI). 6. 10. 2016. Архивирано из оригинала 19. 10. 2016. г. Приступљено 19. 10. 2016.
„The weather cross – the four corners of autumn weather”. Danish Meteorological Institute. Архивирано из оригинала 21. 9. 2015. г. Приступљено 17. 9. 2015.
„Copenhagen, Denmark – Sunrise, sunset, dawn and dusk times for the whole year”. Gaisma. Архивирано из оригинала 2. 7. 2012. г. Приступљено 24. 6. 2012.
Dinerstein, Eric; Olson, David; Joshi, Anup; Vynne, Carly; Burgess, Neil D.; Wikramanayake, Eric; Hahn, Nathan; Palminteri, Suzanne; Hedao, Prashant; Noss, Reed; Hansen, Matt; Locke, Harvey; Ellis, Erle C; Jones, Benjamin; Barber, Charles Victor; Hayes, Randy; Kormos, Cyril; Martin, Vance; Crist, Eileen; Sechrest, Wes; Price, Lori; Baillie, Jonathan E. M.; Weeden, Don; Suckling, Kierán; Davis, Crystal; Sizer, Nigel; Moore, Rebecca; Thau, David; Birch, Tanya; Potapov, Peter; Turubanova, Svetlana; Tyukavina, Alexandra; de Souza, Nadia; Pintea, Lilian; Brito, José C.; Llewellyn, Othman A.; Miller, Anthony G.; Patzelt, Annette; Ghazanfar, Shahina A.; Timberlake, Jonathan; Klöser, Heinz; Shennan-Farpón, Yara; Kindt, Roeland; Lillesø, Jens-Peter Barnekow; van Breugel, Paulo; Graudal, Lars; Voge, Maianna; Al-Shammari, Khalaf F.; Saleem, Muhammad (2017). „An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm”. BioScience. 67 (6): 534—545. ISSN 0006-3568. PMC 5451287  . PMID 28608869. doi:10.1093/biosci/bix014.
Hogan, C Michael. „Ecoregions of Denmark”. Encyclopedia of Earth. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 26. 8. 2015.
Jensen, Christian Lundmark. „Forests and forestry in Denmark – Thousands of years of interaction between man and nature” (PDF). Danish Ministry of the Environment Nature Agency. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 7. 2016. г. Приступљено 31. 5. 2016.
„Forest area (% of land area)”. worldbank.org. The World Bank. Архивирано из оригинала 5. 9. 2015. г. Приступљено 26. 8. 2015.
Grantham, H. S.; Duncan, A.; Evans, T. D.; Jones, K. R.; Beyer, H. L.; Schuster, R.; Walston, J.; Ray, J. C.; Robinson, J. G.; Callow, M.; Clements, T.; Costa, H. M.; DeGemmis, A.; Elsen, P. R.; Ervin, J.; Franco, P.; Goldman, E.; Goetz, S.; Hansen, A.; Hofsvang, E.; Jantz, P.; Jupiter, S.; Kang, A.; Langhammer, P.; Laurance, W. F.; Lieberman, S.; Linkie, M.; Malhi, Y.; Maxwell, S.; Mendez, M.; Mittermeier, R.; Murray, N. J.; Possingham, H.; Radachowsky, J.; Saatchi, S.; Samper, C.; Silverman, J.; Shapiro, A.; Strassburg, B.; Stevens, T.; Stokes, E.; Taylor, R.; Tear, T.; Tizard, R.; Venter, O.; Visconti, P.; Wang, S.; Watson, J. E. M. (2020). „Anthropogenic modification of forests means only 40% of remaining forests have high ecosystem integrity – Supplementary Material”. Nature Communications. 11 (1): 5978. Bibcode:2020NatCo..11.5978G. ISSN 2041-1723. doi:10.1038/s41467-020-19493-3.

Спољашње везе

Селанд туристички водич са Википутовања

[1] „StatBank Denmark – data and statistics”. Statistics Denmark (на језику: енглески). Приступљено 7. 11. 2018.

[2] BEF4: Population 1 January by Islands, Statistics Denmark

[3] Katlev, Jan (4. 8. 2009). „Sjælland …”. www.sprogmuseet.dk (на језику: дански). Danish Language Museum. Архивирано из оригинала 27. 10. 2012. г. Приступљено 29. 11. 2017.

[4] Sælland, Holberg Dictionary

[Holmberg-5] Holmberg, Anders and Christer Platzack (2005). "The Scandinavian languages". In The Comparative Syntax Handbook, eds Guglielmo Cinque and Richard S. Kayne. Oxford and New York: Oxford University Press. Excerpt at Durham University Архивирано 3 децембар 2007 на сајту Wayback Machine.

[6] „Sprog og politik i Grønland”. Forenede Nationers (на језику: дански). 21. 2. 2021. Приступљено 21. 2. 2022.

[7] Lindow, John (2002). Norse Mythology: A Guide to Gods, Heroes, Rituals, and Beliefs (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-983969-8.

[8] Orchard, Andy (1997). Dictionary of Norse Myth and Legend (на језику: енглески). Cassell. ISBN 978-0-304-34520-5.

[9] Den Store Danske Encyklopædi, article Gefion

[Liberman-2016-10] Liberman, Anatoly (2016). In Prayer and Laughter. Essays on Medieval Scandinavian and Germanic Mythology, Literature, and Culture. Paleograph Press. стр. 270—278. ISBN 9785895260272.

[11] Owen-Crocker, Gale R. (2000). The Four Funerals in Beowulf. Manchester, UK: Manchester University Press.

[Fulk-1989-12] Fulk, R.D. (1989). „An eddic analogue to the scyld Scefing story”. The Review of English Studies (159): 313—322. doi:10.1093/res/XL.159.313.

[2]

[1]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]