Silicijumova kiselina
Silicijumova kiselina je opšte ime za familiju hemijskih jedinjenja elementa silicijuma, vodonika, i kiseonika, sa opštom formulom [SiOx(OH)4-2x]n.[3][4] Neke od jednostavnih silicijumovih kiselina se identifikovane u veoma razblaženim vodenim rastvorima, npr. metasilicijumova kiselina (H2SiO3), ortosilicijumova kiselina (H4SiO4, pKa1=9.84, pKa2=13.2 na 25 °C), disilicijumova kiselina (H2Si2O5), i pirosilicijumova kiselina (H6Si2O7); međutim u čvrstom stanju one se verovatno kondenzuju da formiraju polimerne silicijumove kiseline kompleksnih struktura.
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Silicijumova kiselina
| |
| Drugi nazivi
Monosilicijumova kiselina
Ortosilicijumova kiselina | |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.109.340 |
| EC broj | 233-477-0 |
| Gmelin Referenca | 2009 |
| |
| Svojstva | |
| H4O4Si | |
| Molarna masa | 96,11 g·mol−1 |
| Kiselost (pKa) | 9.84, 13.2 |
| Srodna jedinjenja | |
Srodna jedinjenja
|
Ortouljena kiselina |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
.png)
Silicijumova kiselina se može formirati zakišeljavanjem silikatnih soli (kao što je natrijum silikat) u vodenom rastvoru. Kad se zagrevaju one gube vodu i formiraju silikagel, aktivnu formu silicijum dioksida.
U okeanima, silicijum prvenstveno postoji kao ortosilicijumska kiselina (H4SiO4), i njen biogeohemijski ciklus je regulisan grupom algi poznatih kao dijatomeje.[5][6] Te alge polimerizuju silicijumovu kiselinu do takozvane biogene silike, od koje su formirani njihovi ćelijski zidovi (frustule).
Istraživanja korelacije aluminijuma i Alchajmerove bolesti zadnjih godina koriste silicijumovu kiselinu u pićima.[7][8][9] Silicijumova kiselina ima sposobnost umanjivanja unosa aluminijuma u probavnom sistemu, a i pomaže renalnu ekskreciju aluminijuma.
Reference
уреди- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ N. N. Greenwood, A. Earnshaw, Chemistry of the Elements, 2nd ed., Butterworth-Heinemann, Oxford, UK, 1997.
- ^ R. K. Iler, The Chemistry of Silica, Wiley, New York, 1979.
- ^ Siever, R. (1991). Silica in the oceans: biological-geological interplay. In: Schneider, S. H., Boston, P. H. (eds.), Scientists On Gaia, The MIT Press, Cambridge MA, USA, pp. 287-295.
- ^ Treguer, P., Nelson, D. M., Van Bennekom, A. J., DeMaster, D. J., Leynaert, A. and Queguiner, B. (1995). The silica balance in the world ocean: A reestimate. Science 268, 375-379.
- ^ Exley C, Korchazhkina O, Job D, Strekopytov S, Polwart A, Crome P (2006). „Non-invasive therapy to reduce the body burden of aluminium in Alzheimer's disease”. J. Alzheimers Dis. 10 (1): 17—24; discussion 29—31. PMID 16988476.
- ^ González-Muñoz MJ, Peña A, Meseguer I (2008). „Role of beer as a possible protective factor in preventing Alzheimer's disease”. Food Chem. Toxicol. 46 (1): 49—56. PMID 17697731. doi:10.1016/j.fct.2007.06.036.
- ^ Gonzalez-Muñoz MJ; Meseguer I; Sanchez-Reus MI; et al. (2008). „Beer consumption reduces cerebral oxidation caused by aluminum toxicity by normalizing gene expression of tumor necrotic factor alpha and several antioxidant enzymes”. Food Chem. Toxicol. 46 (3): 1111—8. PMID 18096288. doi:10.1016/j.fct.2007.11.006.
