Википедија

Samsung

Samsung grupa (engl. Samsung Group, IPA: /sam.sʌŋ/) je južnokorejska multinacionalna kompanija konglomerat sa sedištem u gradu Samsung Taun, Seul. Obuhvata brojne filijale i zavisne kompanije, ujedinjene pod najvećim južnokorejskim brendom Samsung.

Samsung
Tipčebol (Chaebol)
Industrijatehnološki konglomerat
Osnovana1938. god.; pre 86 godina (1938)
OsnivačLi Bjong-Čul
SedišteSamsung Taun, Seul, Južna Koreja
Područjaviše država
Ključni ljudiLi Kun-Hi (predsjednik i GID)
Li Su-Bin (predsednik, ID u Samsung Životnome osiguranju)[1]
Proizvod(i)odeća, hemikalije, elektronika, elektronske komponente (npr. poluprovodnici), telekomunikaciona oprema, medicinska oprema, precizni instrumenti, brodovi
Uslugeoglašavanje, građevina, zabava, finansijske usluge, usluge informaciono-komunikacionih tehnologija, medicinske usluge, maloprodaja
Prihod247,5 mlrd. $ (2011)[2]
Neto zarada18,3 mlrd. $ (2011)[2]
Aktiva384,3 mlrd. $ (2011)[2]
Akcijski kapital224,7 mlrd. $ (2011)[2]
Zaposlenih369.000 (2011)[2]
PodružniceSamsung Elektronika
Samsung Životno osiguranje
Samsung Teška industrija
Samsung C&T korporacija
Samsung SDS i dr.
Vebsajtwww.samsung.com

Poznate industrijske filijale ove grupe su Samsung Elektronika (engl. Samsung Electronics), druga kompanija u svetu u oblasti informacionih tehnologija po prihodima u 2011. godini,[3][4] Samsung Teška Industrija (engl. Samsung Heavy Industries), druga kompanija u svetu u oblasti brodogradnje po prihodima u 2010. godini,[5] Samsung Inženjering (engl. Samsung Engineering) i Samsung C&T, 35. i 72. najveća građevinska kompanija u svetu, respektivno, i Samsung Tekvin (engl. Samsung Techwin), proizvođač oružanih tehnologija i optoelektronike.[6] Druge poznate filijale su Samsung Životno Osiguranje (engl. Samsung Life Insurance), 14. najveća kompanija u svetu u oblasti životnog osiguranja,[7] Samsung Everland, operator odmarališta Everland, najstarijeg tematskog parka u Južnoj Koreji[8] i Cheil Worldwide, 19. kompanija u svetu u oblasti oglašavanja po prihodima u 2010. godini.[9][10]

Samsung proizvodi približno petinu ukupnog izvoza Južne Koreje[11] i prihodi su mu veći od BDP-a mnogih zemalja; 2006. godine, Samsung je bio na 35. mestu najvećih svetskih kompanija.[12] Kompanija ima snažan uticaj južnokorejski ekonomski razvoj, politiku, medije i kulturu i glavna je pokretačka snaga "Čuda sa reke Han".[13][14]

Naziv

уреди

Prema osnivaču Samsung Grupe, Li Bjong-Čul-u značenje reči Samsung na korejskom jeziku je "tri zvezde". Reč "tri" predstavlja nešto "veliko, brojno i snažno"; reč "zvezda" predstavlja večnost.[15]

Istorija

уреди

1938 do 1970

уреди

1938. Li Bjong-Čul se iz velike zemljoposjedničke porodice u okrugu Uijeung preselio u obližnji Daegu i osnovao Samsung Sanghoe . Samsung je počeo kao malo trgovačko preduzeće sa četrdeset radnika iz Su-donga (sada Ingio-dong).[16] Bavili su se uzgajivanjem lokalnih namirnica i pravili su rezance. Kompanija je napredovala i Li je preselio sedište kompanije u Seul 1947. Kada je izbio Korejski rat, bio je prisiljen da napusti Seul. Osnovao je šećeranu u Buasnu. 1954. Li je osnovao Cheil Mojik i izgradio fabriku u Daeguu. To je bila najveća fabrika vune u zemlji.

Li je nastojao da uspostavi Samsung kao lidera u širokom spektru industrija. Prešli su u biznis kao što je osiguranje, hartije od vrijednosti i prodaja. Predsednik Park Čung He je video veliki značaj industrijalizacije. On je fokusirao svoju strategiju privrednog razvoja na nekoliko velikih domaćih konglomerata i pomagao im je finansijski.[17] 1947. Čo Hong-jai, osnivač Hyosung grupe je investirao u novu kompaniju nazvanu Samsung Mulsan Gongsa odnosno Samsung Trading Corporation zajedno sa osnivačem Samsunga Li Bjong-čulom. Nakon nekoliko godina, Čo i Li su se odvojili usled razlika u stilu upravljanja.[18]

Kasnih 60-ih, Samsung grupa je ušla u elektro industriju. Osnovali su nekoliko odeljenja vezanih za elektroniku kao što su Samsung Electronics Devices, Samsung Electro-Mechanics, Samsung Corning i Samsung Semiconductor & Telecommunications i izgradili zgradu u Suvonu. Prvi proizvod im je bio crno beli televizor.

1970 do 1990

уреди

1980-e Samsung je ušao u telekomunikacijsku i hardver industriju. Njihov prvi proizvod bile su telefonske centrale. Postrojenje je napredovalo u telefonskoj i faks proizvodnji i postalo centar Samsungove proizvodnje telefona. Proizveli su više od 800 miliona mobilnih telefona do današnjeg dana.[19]

Nakon smrti osnivača Lija, 1987. Samsung Group se razdvojila u četiri poslovne grupacije - Samsung Group, Shinsegae Group, CJ Group i Hansol Group.[20] 1980-e Samsung Electronics je počeo sa velikim ulaganjima u istraživanje i razvoj, te investicije su bile od ključnog značaja i gurnuli su kompaniju u prvi plan globalne elektronske industrije. 1982. izgradili su fabriku za televizijsku montažu u Portugalu, 1984. fabriku u Njujorku, 1985. fabriku u Tokiju, postrojenje u Engleskoj i još jedno postrojenje u Ostinu (Austin), Teksas 1996-e. Do 2012-e Samsung je investirao više od 13 milijardi američkih dolara u postrojenje u Ostinu. To čini Ostin lokacijom s najvećim stranim ulaganjem u Teksasu i jednom od najvećih stranih investicija u Sjedinjenim Američkim Državama.[21]

1990 do 2000

уреди

Samsung je počeo da raste kao međunarodna korporacija u 1990-im. Samsungove građevinske filijale su dobile ugovore o izgradnji dve kule Petronas u Maleziji: Tajpej 101 u Tajvanu i Burdž Kalifa u Ujedinjenim arapskim emiratima.[22] 1993. godine Li Kun-hi je prodao 10 Samsungovih ogranaka, smanjio kompaniju i spojio ostale operacije kako bi se fokusirao na tri industrije: elektroniku, inžinjering i hemikalije. 1996. godine, Samsung grupa je ponovo stekla fondaciju univerziteta Sungkyunkwan.

Samsung je postao najveći svetski proizvođač čipova nakon Intel-a.[23] 1995. godine, Samsung je napravio svoj prvi LCD ekran. Deset godina kasnije, Samsung je postao najveći svetski proizvođač LCD panela i Soni je kontaktirao Samsung da sarađuju, a 2006 godine S-LCD je osnovan kao zajednički poduhvat. 26. decembra 2011. je objavljeno da je Samsung postao vlasnik celokupnog S-LCD-a.[24]

U poređenju sa drugim velikim korejskim kompanijama, Samsung je preživeo azijsku finansijsku krizu 1997. godine relativno neoštećen. Međutim, Samsung Motor je prodat Reno-u u značajnom gubitku. Međutim, Samsung i dalje proizvodi avionske motore i gasne turbine.[25]

2000 do danas

уреди

Godine 2010, Samsung je objavio 10-godišnji plan koji se fokusira na pet zanimanja.[26]

U prvom kvartalu 2012. godine, Samsung Elektroniks je postao najveći proizvođač mobilnih telefona na svetu, prestigavši Nokiu, koja je bila tržišni lider od 1998. godine.[27][28]

Dana 24. avgusta 2012. godine Samsung Elektroniks je morao da plati Eplu 1,05 milijardi zbog kršenja šest svojih patenata u tehnologiji pametnih telefona. Međutim to je dosta manje od 2,5 milijardi dolara koliko je Epl tražio. Takođe je usledila južnokorejska odluka u kojoj se navodi da su obe kompanije krive za kršenje intelektualne svojine jedni druge. Tada je Epl pokušao da zabrani prodaju 8 Samsungovih telefona u SAD-u,[29] što je sud odbio.[30]

U 2015. godini Samsung je dobio više patenata u SAD-u nego bilo koja druga kompanija. Do 11. decembra, Samsung je dobio 7,679 korisnih patenata.[31]

Dana 2. avgusta 2016. godine, Samsung Elektroniks je predstavio novi Galaxy Note 7.[32] Medjutim početkom septembra 2016. godine Samsung je obustavio prodaju telefona iz razloga što je telefon imao problem pregrevanja baterije što je moglo da izazove čak i eksploziju.[33]

Akvizicije i pokušaji akvizicije

уреди

Samsung je napravio sledeće akvizicije i pokušaje akvizicije:[34]

Rolej - Švajcarska borba za satove
уреди

Samsung Tekvin je kupio nemačkog proizvođača kamera, Roleja, 1995. godine. Samsung (Rolej) je iskoristio svoju optičku ekspertizu na kristalima nove linije 100% švajcarskih satova, koju je dizajnirao tim časovničara u Nouvelle Piquerz C.A. u Bassequort, Švajcarska. Roleks-ova odluka da se bori sa Rolej-em na svakom frontu proizašla je iz bliske sličnosti između ova dva imena i straha da će njena prodaja biti posledica toga. Rolex vidi tu borbu na frontu kao vitalnu za čitavu Švajcersku industriju satova. Rolex je uspeo da zadrži Rolej-a van nemačkog tržišta te je 11. marta 1995. godine okružni sud u Kelnu zabranio reklamiranje i prodaju Rolej-a na teritoriji Nemačke.[35] 1999. godine, rukovodioci Roleja su otkupili kompaniju.[36]

Foker - holandski proizvođač aviona
уреди

Samsung je izgubio šansu da oživi svoju neuspelu ponudu da preuzme holandskog proizvođača aviona Fokera kada su ostali proizvođači aviona odbili da sklope savez. Tri predložena partnera: Hjundai, Hanjin i Daevu, obavestili su južnokorejsku vladu da se neće pridružiti Samsung Ajrospejs Industrisu.[37]

AST Risrč
уреди

Samsung je kupio AST (1994) u neuspelom pokušaju da se probiju na kompjutersko tržište Severne Amerike. Samsung je bio primoran da zatvori AST što je dovelo do otpuštanja velikog broja radnika i niza gubitaka.[38]

FUBU - odeća
уреди

1992. godine, američki modni preduzetnik Dejmond Džon je započeo kompaniju sa kolekcijom šešira koju je napravio u podrumu svoje kuće u Kvins okrugu grada Njujorka. Kako bi finansirao svoju kompaniju, Džon je morao da kuću pod hipoteku od 100,000 dolara. Uz pomoć prijatelja, Džon je jednu polovinu svoje kuće pretvorio u prvu fabriku FUBU-a, dok je u drugoj polovini živeo. Sa proširenjem FUBU-a, Samsung je 1995. godine odlučio da investira u FUBU.[39]

Imanje braće Lehman
уреди

Samsung Sekjuritis je bila jedna od nekoliko brokera koji su bili zainteresovani za Imanje braće Lehman.

MEDISON - ultrazvučni uređaji
уреди

U decembru 2010. godine, Samsung Elektorniks je kupio MEDISON, južnokorejsku kompaniju medicinske opreme.[40]

Grandis - proizvođač memorije
уреди

U julu 2011. godnie, Samsung je objavio da je kupio proizvođača MRAM-a, Grandis.[41] Rečeno je da će se Grandis fokusirati na pravljenju nove generacije RAM-a.[42]

Zajednički poduhvat Samsunga i Sonija - LCD
уреди

Dana 26. decembra 2011. godine, komisija Samsung Elektroniksa je odobrila plan o kupovini Sonijevog celokupnog udela u njihovom zajedničkom poduhvatu LCD-u u vrednosti od 938,91 miliona dolara.[24]

mSpot - muzičke usluge
уреди

Dana 9. maja 2012. godine, mSpot je objavio da je kupljen od strane Samsung Elektroniksa sa namerom pružanja muzičke usluge u oblaku.[43] Proizvod toga je Samsung Mjuzik Hab.

NVELO - proizvođač keš softvera
уреди

U decembru 2012. godine, Samsung je objavio da je kupio proizvođača privatnih softvera za skladištenje, NVELO, čije je sedište u mestu Santa Klara, Kalifornija.[44]

NeuroLogika - prenosivi CT skener
уреди

U januaru 2013. godine, Samsung je objavio da je kupio NeuroLogiku. Uslovi dogovora nisu objavljeni.[45]

SmartTings - kućna automatizacija
уреди

Dana 14. avgusta 2014. godine, Samsung je kupio SmartTings. Kompanija nije objavila nabavnu cenu, ali je TekKranč saopštio cenu od 200 miliona dolara kada su počeli dogovore u julu 2014.[46]

KvajetSajd - američka firma klimi uređaja
уреди

Dana 19. avgusta 2014. godine, Samsung je izjavio da je kupio KvajetSajd kako bi poboljšao svoj biznis "pametna kuća". Potparol Samsunga je izjavio da je Samsung kupio 100% KvajetSajda ali je odbio da saopšti cenu ili neke druge detalje.[47]


Reference

уреди
  1. ^ Olsen, Keli (22. 4. 2008). „Samsung chairman resigns over scandal”. Associated Press. Архивирано из оригинала 29. 4. 2008. г. Приступљено 22. 4. 2008 — преко Google News. 
  2. ^ а б в г д „Samsung Profile 2011”. www.samsung.co.kr. 31. 12. 2010. Архивирано из оригинала 30. 5. 2012. г. Приступљено 10. 6. 2012. 
  3. ^ „Technology - Samsung beats HP to pole position”. Ft.com. Приступљено 4. 9. 2010. 
  4. ^ Economist.com Succession at Samsung – Crowning success
  5. ^ Park, Kyunghee (28. 7. 2009). „July 29 (Bloomberg) – Samsung Heavy Shares Gain on Shell’s Platform Orders (Update1)”. Bloomberg. Приступљено 11. 11. 2010. 
  6. ^ „The Top 225 International Contractors2010”. Enr.construction.com. 25. 8. 2010. Приступљено 11. 11. 2010. 
  7. ^ „Global 500 2009: Industry: - FORTUNE on CNNMoney.com”. Money.cnn.com. 20. 7. 2009. Приступљено 4. 9. 2010. 
  8. ^ „The World's Best Amusement Parks”. Forbes.com. 21. 3. 2002. Архивирано из оригинала 29. 03. 2012. г. Приступљено 11. 9. 2010. 
  9. ^ „Cheil Worldwide Inc (030000:Korea SE)”. businessweek.com. 15. 9. 2010. Архивирано из оригинала 05. 10. 2012. г. Приступљено 16. 9. 2010. 
  10. ^ „Agency Family Trees 2010”. Advertising Age. 26. 4. 2010. Приступљено 16. 9. 2010. 
  11. ^ Hutson, Graham; Richards, Jonathan (17. 4. 2008). „Samsung chairman charged with tax evasion - Times Online”. The Times. London. Приступљено 28. 2. 2011. 
  12. ^ „[초 국가기업] <上> 삼성 매출>싱가포르 GDP… 국가를 가르친다 – 조선닷컴”. Chosun.com. Архивирано из оригинала 28. 11. 2010. г. Приступљено 11. 11. 2010. 
  13. ^ „Samsung and its attractions - Asia’s new model company”. The Economist. 1. 10. 2011. Приступљено 11. 1. 2012. 
  14. ^ „South Korea’s economy - What do you do when you reach the top?”. The Economist. 12. 11. 2011. Приступљено 11. 1. 2012. 
  15. ^ „한국 10대 그룹 이름과 로고의 의미”. www.koreadaily.com. 10. 7. 2006. Архивирано из оригинала 29. 04. 2011. г. Приступљено 19. 9. 2010. 
  16. ^ „History – Corporate Profile – About Samsung – Samsung”. Samsung Group. Samsung Group. Архивирано из оригинала 15. 04. 2011. г. Приступљено 21. 10. 2015. 
  17. ^ name=lee-kun-hee-resigns>Ihlwan, Moon (22. 4. 2008). „Scandal-Plagued Samsung Chairman Quits”. Bloomberg. Приступљено 21. 10. 2015. 
  18. ^ „Industrial giant's roots tied to nylon products”. Joongangdaily.joins.com. 9. 11. 2009. Приступљено 5. 2. 2011. 
  19. ^ (језик: корејски) Gumisamsung.com Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2016)
  20. ^ „Samsung to celebrate 100th anniversary of late founder”. koreaherald.com. 29. 3. 2010. Архивирано из оригинала 29. 04. 2011. г. Приступљено 21. 1. 2011. 
  21. ^ „Samsung invests $4B in Austin to boost chip output”, Austin Business Journal, 21. 8. 2012, Приступљено 22. 8. 2012 
  22. ^ „Dubai skyscraper symbol of S. Korea's global heights - CNN.com”. edition.cnn.com (на језику: енглески). Приступљено 19. 05. 2019. 
  23. ^ „South Korean court rules Samsung didn’t copy Apple’s iPhone design, but both infringed patents - The Washington Post”. web.archive.org. 26. 08. 2012. Архивирано из оригинала 26. 08. 2012. г. Приступљено 19. 05. 2019. 
  24. ^ а б „Samsung buys out Sony LCD venture” (на језику: енглески). 26. 12. 2011. Приступљено 19. 05. 2019. 
  25. ^ „UPDATE 1-Samsung Techwin to spin off camera business”. Reuters (на језику: енглески). 06. 11. 2008. Приступљено 19. 05. 2019. 
  26. ^ „Biogen Idec Inc Massachusetts Teams With Samsung”. web.archive.org. 23. 08. 2012. Архивирано из оригинала 23. 08. 2012. г. Приступљено 19. 05. 2019. 
  27. ^ „Samsung overtakes Nokia in phones” (на језику: енглески). 27. 04. 2012. Приступљено 19. 05. 2019. 
  28. ^ „Samsung Overtakes Nokia for Cellphone Lead - IHS Technology”. technology.ihs.com. Приступљено 19. 05. 2019. 
  29. ^ „Bloomberg - Are you a robot?”. www.bloomberg.com. Приступљено 19. 05. 2019. 
  30. ^ „Scribd”. Scribd (на језику: енглески). Приступљено 19. 05. 2019. 
  31. ^ „New stats: Samsung surges past IBM to lead U.S. patent race for 2015”. GeekWire (на језику: енглески). 15. 12. 2015. Приступљено 19. 05. 2019. 
  32. ^ „Samsung reveals Galaxy Note 7 will be unveiled at event on August 2nd”. Mail Online. 18. 07. 2016. Приступљено 19. 05. 2019. 
  33. ^ Hern, Alex (11. 10. 2016). „Samsung Galaxy Note 7 production permanently ended following battery explosions”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 19. 05. 2019. 
  34. ^ RicknA$?s, Mikael (01. 06. 2012). „Samsung buys Swedish wireless chip company Nanoradio”. Computerworld (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 03. 2019. г. Приступљено 19. 05. 2019. 
  35. ^ „Voigtlander & Rollei non-camera items”. web.archive.org. 21. 08. 2011. Архивирано из оригинала 21. 08. 2011. г. Приступљено 19. 05. 2019. 
  36. ^ „WWW.TLR-CAMERAS.COM/Rollei”. www.tlr-cameras.com. Приступљено 19. 05. 2019. 
  37. ^ „Samsung Loses Attempt to Acquire Fokker”. Los Angeles Times (на језику: енглески). 01. 01. 1997. ISSN 0458-3035. Приступљено 19. 05. 2019. 
  38. ^ „FT.com / Technology - Samsung buys Dutch group in return to M&A”. web.archive.org. 26. 01. 2011. Архивирано из оригинала 26. 01. 2011. г. Приступљено 19. 05. 2019. 
  39. ^ „FUBU Shoes | ShoeShowCase”. web.archive.org. 24. 12. 2010. Архивирано из оригинала 24. 12. 2010. г. Приступљено 19. 05. 2019. 
  40. ^ Ramstad, Evan (14. 12. 2010). „Samsung Electronics Expands Into Medical Equipment”. Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 19. 05. 2019. 
  41. ^ Mearian, Lucas. „Samsung buys memory maker Grandis”. CIO UK. Приступљено 19. 05. 2019. [мртва веза]
  42. ^ „Samsung Acquires New-Gen Memory Maker Grandis”. eWEEK. Приступљено 19. 05. 2019. 
  43. ^ „SAMSUNG ELECTRONICS ACQUIRES MSPOT | mSpot”. web.archive.org. 12. 05. 2012. Архивирано из оригинала 12. 05. 2012. г. Приступљено 19. 05. 2019. 
  44. ^ „Samsung Electronics Acquires NVELO | Samsung Semiconductor Global Website”. www.samsung.com (на језику: енглески). Приступљено 19. 05. 2019. 
  45. ^ „Samsung Buys Medical Imaging Company NeuroLogica”. TechCrunch (на језику: енглески). Приступљено 19. 05. 2019. [мртва веза]
  46. ^ Tilley, Aaron. „Samsung Acquires SmartThings, A Fast-Growing Home Automation Startup”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 19. 05. 2019. 
  47. ^ „Samsung buys U.S. air conditioner firm Quietside in 'smart home' push”. Reuters (на језику: енглески). 19. 08. 2014. Приступљено 19. 05. 2019. 

Спољашње везе

уреди
 
Samsung на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Samsung&oldid=28524859”