Saloma (učenica)
Saloma (heb. שלומית Shelomit) je bila Isusova učenica koja se uzgred pominje u Novom zavetu, a o kojoj postoji bogato predanje u apokrifnim spisima.
Kanonska jevanđelja je pominju kao jednu od žena koje su posmatrale Isusovo razapinjanje, a potom nosile miro da ga pomažu, zatekavši „mladića u belom” i praznu grobnicu. Ostali izvori opisuju Salomu kao jednu od Isusovih bliskih učenica, sa kojom je u više navrata vodio duboke filozofske razgovore, te pominju i ranohrišćanske zajednice koje neguju tradiciju prenošenja znanja od Salome.
Pravoslavna crkva je slavi kao jednu od mironosnica, treće nedelje od uskrsa. U Katoličkoj crkvi se Saloma poistovećuje sa Marijom Kleopovom, te se slavi kao sveta Marija Saloma 24. aprila.
Ime
уредиNa aramejskom i arapskom jeziku Saloma (سلمة Salma ili Salomje سالومي) znači mir. U nekim prevodima se javlja i oblik Solomija.
Saloma u Novom zavetu
уредиSaloma se u Novom zavetu zavetu pominje samo na dva mesta kod Marka. Jevanđelje po Marku prenosi da su Isusovo raspeće iz daleka posmatrale neke žene, među kojima i Saloma:
A iz daleka promatrahu i neke žene: među njima Marija Magdalena, Marija, majka Jakova Mlađega i Josipa, i Saloma, koje ga pratiše kad bijaše u Galileji i služahu mu, i mnoge druge koje dođoše s njim u Jerusalem.
— Jevanđelje po Marku, 15,40-41
Isto jevanđelje pominje Salomu i na drugom mestu, kao jednu od žena na Isusovom grobu, koje zatiču mladića u belom i praznu grobnicu:
I pošto prođe subota, Marija Magdalina, Marija majka Jakovljeva i Saloma kupiše mirise da dođu i da ga pomažu. I vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše na grob, kada je sunce izišlo. I govorahu među sobom: ko će nam odvaliti kamen sa vrata groba? Pogledavši pak videše da je kamen odvaljen; beše, naime, vrlo velik. A kad uđoše u grob, videše mladića obučena u dugu belu haljinu kako sedi s desne strane i zaprepastiše se. No on im reče: ne plašite se. Tražite raspetoga Isusa Nazarećanina; vaskrsao je, nema ga ovde; evo mesto gde ga položiše. Nego idite, kažite njegovim učenicima i Petru da on ide pred vama u Galileju; onde ćete ga videti, kao što vam reče. I izišavši pobegoše od groba. Jer ih trepet i strah obuzeo; i nikome ništa ne rekoše; jer se bojahu.
— Jevanđelje po Marku, 16:1-8 (prevod Emilijan Čarnić)
Druga jevanđelja, opisujući iste događaje, ne pominju Salomu. Matejevo evanđelje prenosi da su Isusovo raspeće iz daleka gledale „mnoge žene” koje su išle za Isusom, od kojih imenuje samo „Mariju Magdalinu, Marija majku Jakovljevu i Josijinu i majku sinova Zevedejevih”.[1] Na osnovu ovoga Katolička enciklopedija (1913) zaključuje da je Saloma iz Jevanđelju po Marku, verovatno „mati sinova Zevedejevih”, koja se pominje u Jevanđelju po Mateju.[2] Matej među ženama na Isusovom grobu pominje samo Mariju Magdalenu i „drugu Mariju”.[3]
U Jovanovom jevanđelju se Saloma takođe nigde ne pominje. Na Isusovom raspeću se pominju sledeće žene: „mati njegova, sestra matere njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina.”[4] Na osnovu ovoga neki identifikuju Salomu kao sestru Isusove majke, odnosno njegovu tetku, a neki pak kao Mariju Kleopovu, pa se ona u crkvenoj tradicji naziva i sveta Marija Saloma.[5]
Saloma u apokrifima
уредиEvanđelje po Tomi prenosi da je Isus boravio kod Salome, ležao na njenom kreveti i delio sa njom obrok:
Isus reče: „Dvoje će na jednom krevetu počivati, jedno će umrijeti, drugo živjeti.”Isus nastavi: „Zato kažem, kada je isti, pun je svjetla, no ako se podijeli, bit će ispunjen tamom.”[6]
Saloma reče: „Tko si ti, čovječe? Svalio si se na moj krevet i jeo za mojim stolom.”
Isus joj reče: „Ja sam onaj koji dolazi iz onoga koji je isti. Dane su mi stvari moga Oca.”
Saloma reče: „Tvoja sam učenica.”
— Jevanđelje po Tomi, izreka 61.
Grčko evanđelje po Egipćanima (početak 2. veka), prenosi dijalog Isusa i Salome, koja je predstavljena kao njegova bliska učenica. Sačuvani delovi njihovog razgovora zastupaju celibat i povratak u androgino stanje. Iz njihovog razgovora se takođe vidi da je Saloma bila bez dece:
Saloma: „Dokle će ljudi umirati?”Isus: „Svaku biljku ti jedi, ali onu što ima gorčine ne jedi.”[7]
Isus: „Dokle god žene budu rađale.”
Saloma: „Onda sam dobro učinila što nisam rodila?”
Isto evanđelje prenosi još jedan fragment njihovog razgovora:
Saloma: „Kada će nam stvari o kojima te ispitujemo biti znane?”
Isus: „Kada zgazite haljine stida, i kada dva postanu jedno, a muško i žensko ni muško ni žensko.”[7]
Dijalog Isusa i Salome je odjekivao u apokrifima 2. i 3. veka. Na njega su se posebno pozivali neki gnostici koji prihvataju seksualni asketizam kao sredstvo prekidanja kruga rođenja i smrti i prevazilaženja razlike između muškog i ženskog, omogućujući povratak na iskonsko androgeno stanje,[8] poput enkratita.[9]
U apokrifima se Saloma pominje kao jedna od žena koje Isus posebno pozdravlja odlazeći u smrt. Prvo otkrivenje po Jakovu prenosi da je Isus, pripremajući Jakova za svoju smrt, rekao:
„Kada govoriš ove reči, ohrabri ovu četvorku: Salomu, Mariju, Martu i Arsinoju.[10]
— Prvo otkrivenje po Jakovu, 41.
Ona takođe pominje među ženama koje su prve posetile Isusov grob. Apokrifna koptska Knjiga vaskrsenja Hristovog, koja se pripisuje apostolu Bartolomeju, nabrajajući žene koje su posetile Isusovu grobnicu, navodi da je među njima bila „i Saloma, koja ga je iskušavala”.[11]
Ostala pominjanja
уредиČak i nehrićanski pisci 2. veka pominju da postoji tradicija prenošenja znanja od „Salome učenice”, u zajednicama kao što su Karpokratijani, sledbenici Karpokrata. Grčki filozof Kels je oko 178. godine pisao protiv raznih hrišćanskih zajednica, koje je video kao pretnju Rimskom državi. Njegova dela, sačuvana u fragmentima, pominju i sledbenike Salome:
Mogao bih takođe pomenuti one koji se nazivaju Simonijani po Simonu, i one koji se nazivaju Helenijani po Heleni, njegovoj pratilji. Postoje i hrišćanske sekte nazvane po Marselini, Karpokratovski hrišćani koji svoje korene vuku od Salome, i neki koji slede Mariju i drugi koji slede Martu, i još neki koji sebe zovu Markioniti po njihovom lideru Markionu.“[12]
Reference
уреди- ^ Evanđelje po Mateju, 27:55-56
- ^ „Salome”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. 1913.
- ^ Jevanđelje po Mateju, 28:1
- ^ Jevanđelje po Jovanu, 19:25
- ^ „NETBible:Salome”. Архивирано из оригинала 01. 09. 2009. г. Приступљено 23. 03. 2011.
- ^ „The „Scholars' Translation” of the Gospel of Thomas”. Архивирано из оригинала 21. 11. 2008. г. Приступљено 23. 03. 2011.
- ^ а б The Gospel of the Egyptians
- ^ Cameron, Ron, 1982. The Other Gospels : Non-Canonical Gospel Texts (Philadelphia, PA: The Westminster Press)
- ^ „Gospel of the Egyptians (Egypt, 100-150 CE)”. Архивирано из оригинала 14. 05. 2011. г. Приступљено 23. 03. 2011.
- ^ The (First) Apocalypse of James
- ^ GOSPEL OF BARTHOLOMEW
- ^ Origen, Contra Celsum
