Salicin

Salicin^[1]
Nazivi
	IUPAC naziv (2R,3S,4S,5R,6S)-2-(Hidroksimetil)-6-[2-(hidroksimetil)fenoksi]oksan-3, 4,5-triol
	Drugi nazivi D-(−)-Salicin; Salikozid; 2-(Hidroksimetil)fenil; -β-D-glukopiranozid
Identifikacija
CAS broj	138-52-3 ;
ECHA InfoCard	100.004.847
KEGG	C01451 ;
PubChem C ID	439503;
RTECS	LZ5901700
UNII	4649620TBZ ;
Svojstva
Hemijska formula	C13H18O7
Molarna masa	286,28 g·mol−1
Tačka topljenja	197-200 °C
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Salicin je alkoholni β-glukozid. On je antiinflamatorni agens koji se može izdvojiti iz kore vrbe.^[5]

Salicin ima blisko srodnu hemijsku strukturu sa aspirinom. Kad se konzumira, acetalni etarski most se razlaže. Dva dela molekula, glukoza i benzoil alkohol, zatim podležu zasebnom metabolizmu. Oksidacijom alkohola od aromatičnog dela se formira salicilna kiselina.

Salicin ima gorak ukus poput hinina.^[6]

Reference

^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Uchytil RJ (1991). „Salix drummondiana”. Fire Effects Information System,. Online. U.S. Department of Agriculture, Forest Service, Rocky Mountain Research Station, Fire Sciences Laboratory (Producer). Приступљено 19. 7. 2006.
^ Daniells S (09/10/2006). „Symrise explores cheaper alternatives in bitter-maskers”. www.foodnavigator.com. Приступљено 13. 12. 2007. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)^{[мртва веза]}

Literatura

Spoljašnje veze

[Merck13th-1] Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.

[2] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[3] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[4] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[5] Uchytil RJ (1991). „Salix drummondiana”. Fire Effects Information System,. Online. U.S. Department of Agriculture, Forest Service, Rocky Mountain Research Station, Fire Sciences Laboratory (Producer). Приступљено 19. 7. 2006.

[6] Daniells S (09/10/2006). „Symrise explores cheaper alternatives in bitter-maskers”. www.foodnavigator.com. Приступљено 13. 12. 2007. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)^{[мртва веза]}

[5]

[1]

[2]

[3]

[4]

[6]