Салари
Салари (сал.Salır; кин: 撒拉族) су етничка мањина Кине, углавном говоре на саларском језику, који је туркијски језик, а у све већој мери употребљавају и кинески језик.
По последњем попису становништа у Кини 2010. године, пописано је 130.610 особа које се изјашњавају као Салари. Овај народ углавном живи у граничном подручју покрајина Ћингхај и Гансу, са обе стране реке Хуангхе (Жута река). Пре свега у окрузима покрајине Ћингхај Сјунхуа-Саларском аутономном округу и Хуалонг-Хујском аутономном округу, као и у Ђишишан-Бонанско-Дунсјанско-Саларском аутономном округу покрајине Гансу. Присутни су и у покрајинама Хенан, Шанси и Синкјанг.
Салари се углавном баве пољопривредом, изузетно су патријахално друштво и претежно муслиманске вероисповести.[1]
 Грб (тамга) Салара | |
 Салари у Кини прослављају Иранску (Персијску) нову годину Новруз | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 130.610 (По попису из 2010. године) | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Кина(провинције Ћингхај, Синкјанг и Гансу) | |
| Језици | |
| Саларски језик, Кинески језик | |
| Религија | |
| Муслимани | |
| Сродне етничке групе | |
| Туркмени, Хуи Кинези, Тибетанци, Хан Кинези |
Историја
уредиСаларска теорија о пореклу
уредиПрема саларским предањима и кинеским хроникама, Салари су потомци огуског племена Салур. У време владавине династије Танг, салурско племе је насељено унутар граница Кине и од тад живи на граници покрајина Ћингхај и Гансу.[2][3]
Династија Минг
уредиВође народа Салара добровољно су капитулирали пред династијом Минг око 1370. године. Династија Минг им је дала значајну аутономију (самоуправу), имали су контролу над прикупљањем пореза, над војском и судовима. Династије Минг и Ћинг често су мобилисале Саларе у своје војске.[4]
Култура
уреди
Салари су предузимљиви људи, који раде у разним гранама индустрије и привреде уопште. Највећи део становништа се бави пољопривредом и хортикултуром. Они углавном гаје чили, бибер, као и просо, пшеницу и јечам, који су саставни део њихове културе.
Типична одећа Салара је врло слична другим муслиманским народима у региону. Мушкарци су обично дугих брада и обучени у беле кошуље, са белим или црним капама. Традиционална одећа за мушкарце су јакне и хаљине. Младе неудате жене носе кинеску одећу сјајних боја, док удате жене носе традиционални вео беле или црне боје.
Према саларској традицији, женама је забрањено да се школују.[5]
Салари имају свој музички инструмент Коукан, који се производи од бакра или сребра.[6]
Референце
уреди- ^ Salar minority and history
- ^ Erdal, Marcel; Nevskaya, Irina, ур. (2006). Exploring the Eastern Frontiers of Turkic. Volume 60 of Turcologica Series. Otto Harrassowitz Verlag. стр. xi. ISBN 978-3-447-05310-5. Приступљено 24. 4. 2014.
- ^ „China's Minority Peoples - The Salars”. cultural-china.com. Cultural China. 2007—2014. Архивирано из оригинала 13. 07. 2016. г. Приступљено 1. 4. 2013.
- ^ Dwyer, Arienne M. (2007). Salar: A Study in Inner Asian Language Contact Processes. Otto Harrassowitz Verlag. стр. 14—. ISBN 978-3-447-04091-4.
- ^ „Literacy course improves the lives of Salar women”. China Daily. 22. 01. 2005. стр. 3. Приступљено 1. 4. 2013.
- ^ „Branch Museums (S-Z)”. China Ethnic Museum. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 1. 4. 2013.
