Багрем
Багрем (лат. Robinia pseudoacacia) је листопадно дрво која припада роду Robinia.[1] Пореклом је из југоисточног дела САД, али је ареал ове врсте проширен на Северну Америку, Европу и Азију. У неким подручјима се сматра инвазивном врстом.
| Багрем | |
|---|---|
| |
| Багрем у цвету | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Племе: | |
| Род: | |
| Врста: | R. pseudoacacia
|
| Биномно име | |
| Robinia pseudoacacia | |
| |
| Природни ареал врсте | |
Опис биљке
уредиКорен је добро развијен.
Стабло може да нарасте до 25 m, а прсни пречник стабла може бити до 50 cm. Кора је тамносмеђа и избраздана. Изданци су дуги и шиболики, црвеносмеђи, глатки и сјајни и равномерно ребрасти. На њима су парови спирално распоређених троугластих трнова, који су крупни, јаки и зашиљени. Између два трна налазе се пупољак који су на тај начин заштићени. Лисни ожиљак је мали и неправилно потковичастог облика. Крошња је прозрачна, округлог или дугуљастог облика.
Листови су непарно перасто сложени и чини их 9-12 елиптичних лиски, дугих 2-6 cm и 1-3 cm широких на 1-4 mm дугим петељчицама. Сам лист је дуг 10-30 cm.
Цветови у групама од 15 до 20 формирају висеће гроздасте цвасти дуге до 20 cm. Пријатно миришу и медоносни су. Цвета од априла (уколико је топлије време) до маја или јуна.
Плод је спљоштена и гола махуна тамносмеђе боје, преко 10 cm дуга и скоро 2 cm широка[2]. Дршка плода је кратка. У махуни се налази 4—10 семена. Семе је бубрежастог облика, дуго 2-3 mm, тамносмеђе и може имати пеге, са тврдом семењачом коју клица тешко пробија.
Ареал
уредиУ Северној Америци расте у Пенсилванији, на Апалачким планинама до северне Џорџије, у јужном Илиноису, југозападној Индијани и Арканзасу. У Европу је први пут унесена у Француску, почетком 17. века[2].
Значај
уредиБагрем је веома значајан за пчеларство, јер пчеле праве рани мед сакупљајући полен са његових мирисних цветова. Ниске гране и изданци багрема омиљена су храна козама. Осушени лист багрема служи као лисник и користи се као храна ситнијих домаћих животиња (оваца, коза), у зимском периоду. Дрво багрема користи се као техничка грађа, најчешће за израду ограда, али за израду кровних конструкција и шипова (стубова) за шпалире, код подизања воћњака, малинара и купинара. У грађевинарству се користи и за израду паркета који има лепу жуту боју. Багрем је такође и врло квалитетно огревно дрво.
Узгој
уредиПрилагођава се сваком типу земљишта, па се овом врстом пошумљавају терени попут пешчара и бујичних подручја, али и голети. Има честу и разнолику употребу у хортикултури, на пример за дрвореде или живе ограде.
-
Кора -
Два трна око пупољка на нодусу гранчице -
Перасто сложен лист -
Гроздаста цваст -
Зигоморфни петочлани цвет -
Махуне -
Семе -
Клијавац са примарним листовима који су прости -
Попречни пресек стабла
.jpg)
Референце
уреди- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 94. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ а б Диклић Н. R. pseudo-acacia L. 1753 У: Јосифовић М (ed.) 1972. Флора СР Србије IV. САНУ: Београд.
Литература
уреди- Шилић, Ч. 1990. Украсно дрвеће и грмље. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд.
- Петровић, Д. (1951): Стране врсте дрвећа (егзоти) у Србији. Српска академија наука, посебна издања књига CLXXXII. Београд.
- Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
- Вукићевић, Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
- Грбић, М. (уредник) (2010): Инвазивне биљке у биотопима Београда. Студија у оквиру пројекта 21024 технолошког развоја: Екологија, мониторинг и технолошки поступци за контролу инвазивних биљака у биотопима Београда.
- Колесников, А. И. (1974): Декоративная дендрология, Издательство Лесная промышленность, Москва.
- Hightshoe, G. L. (1988). Native Trees Shrubs, and Vines for Urban and Rural America: A Planting Design Manual for Environmental Designers. Van Nostrand Reinhold. ISBN 9780442232740.
