Ридли Скот
Сер Ридли Скот (енгл. Ridley Scott; Саут Шилдс, 30. новембар 1937) јесте британски филмски режисер и продуцент. Познат је по режији научнофантастичних, криминалистичких и историјских филмова. Његови филмови су препознатљиви по запањујућим визуелним ефектима.[2] Током своје каријере добијао је многа признања међу којима се истичу награде Британске академије филмске и телевизијске уметности (Бафта) за изузетан допринос кинематографији и за животно дело, потом две награде Еми за програм у ударном термину и један Златни глобус. Краљица Елизабета II именовала га је за витеза 2003. године.[2]
| Ридли Скот | |
|---|---|
.jpg) Скот 2015. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 30. новембар 1937. |
| Место рођења | Саут Шилдс, Уједињено Краљевство |
| Религија | атеизам[1] |
| Образовање |
|
| Занимање | филмски редитељ и продуцент |
| Породица | |
| Супружници |
|
| Деца | 3 (Џејк, Лук, Џордан) |
| Породица | Тони Скот (брат) |
| Рад | |
| Активни период | од 1961. |
| Веза до IMDb-а | |
Биографија
уредиСтудирао је на Краљевском колеџу уметности у Лондону. Каријеру је почео на телевизији. Први филм који је самостално режирао био је Двобој до истребљења из 1977. године. Славу је стекао својим другим филмом — Осмим путником, из 1979. године. Три године касније режирао је Истребљивача, остварење које он сам назива својим најкомплетнијим и најличнијим филмом. Скотови филмови се истичу по верном приказивању најразличитијих места и епоха, од древног Рима у Гладијатору (2000), средњовековног Јерусалима у Небеском краљевству (2005) и Енглеске у Робину Худу (2010), античког Мемфиса у Егзодусу (2014), ратом разореног Могадиша у Паду црног јастреба (2001) до футуристичких окружења у остварењима Истребљивач, Осми путник, Прометеј (2012), Марсовац: Спасилачка мисија (2015) и Осми путник: Ковенант (2017). У филмовима као што су Осми путник, Телма и Луиз (1991), Редов Џејн (1997), Марсовац: Спасилачка мисија и Наполеон (2023) истичу се женски ликови.[3][4]
Скот је трипут био номинован за награду Оскар за најбољег режисера; номиновани филмови које је режирао били су Телма и Луиз, Гладијатор и Пад црног јастреба. Гладијатор је освојио Оскара за најбољи филм а Марсовац: Спасилачка мисија такође је био међу номинованима у тој категорији. Заједно с братом Тонијем понео је признање Бафте за изузетан допринос кинематографији 1995. године.[5]
Скот је такође познат по свом раду на телевизији. Десет пута је био номинован за награду Еми за ударне термине. Двапут је понео то признање: за најбољи телевизијски филм (Наступајућа олуја из 2002) и за најбољи документарац (Гетисбург из 2011).[6] Други његови наслови који су били номиновани за неку од награда Еми су РКО 281 (1999), Андромедин траг (2008) и Стубови земље (2010).[7]
Филмови
уреди| Филмови које је режирао Ридли Скот | |||
| Год. | Српски назив | Изворни назив | |
|---|---|---|---|
| 1977. | Двобој до истребљења | The Duellists | |
| 1979. | Осми путник | Alien | |
| 1982. | Истребљивач | Blade Runner | |
| 1985. | Легенда | Legend | |
| 1987. | Детектив и дама | Someone to Watch Over Me | |
| 1989. | Црна киша | Black Rain | |
| 1991. | Телма и Луиз | Thelma and Louise | |
| 1992. | 1492: Освајање раја | 1492: Conquest of Paradise | |
| 1996. | Бела олуја | White Squall | |
| 1997. | Редов Џејн | G.I. Jane | |
| 2000. | Гладијатор | Gladiator | |
| 2001. | Ханибал | Hannibal | |
| 2001. | Пад црног јастреба | Black Hawk Down | |
| 2003. | Преваранти | Matchstick Men | |
| 2005. | Небеско краљевство | Kingdom of Heaven | |
| 2006. | Добра година | Good Year | |
| 2007. | Амерички гангстер | American Gangster | |
| 2008. | Круг лажи | Body of Lies | |
| 2010. | Робин Худ | Robin Hood | |
| 2012. | Прометеј | Prometheus | |
| 2013. | Саветник | The Counselor | |
| 2014. | Егзодус: Богови и краљеви | Exodus: Gods and Kings | |
| 2015. | Марсовац | The Martian | |
| 2017. | Осми путник: Ковенант | Alien: Covenant | |
| 2017. | Цена живота | All the Money in the World | |
| 2021. | Последњи двобој | The Last Duel | |
| 2021. | Гучијеви | House of Gucci | |
| 2023. | Наполеон | Napoleon | |
| 2024. | Гладијатор 2 | Gladiator II | |
Референце
уреди- ^ Sternbergh, Adam (25. 10. 2013). „Ridley Scott: 'Most Novelists Are Desperate to Do What I Do'”. The New York Times. Приступљено 18. 7. 2023.
- ^ а б „Ни са 85 година Ридли Скот не престаје да снима филмове”. РТС. Приступљено 18. 7. 2023.
- ^ „Ridley Scott cites mother as inspiration for his female characters”. Far Out magazine. Приступљено 18. 7. 2022.
- ^ „Ridley Scott's History of Directing Strong Women”. Newsweek. 17. 12. 2016.
- ^ „Outstanding British Contribution To Cinema”. BAFTA. 12. 10. 2015.
- ^ „Why Albert Finney Was the Perfect Winston Churchill: 'An English Bulldog of an Actor'”. Variety. 9. 2. 2019. Приступљено 18. 7. 2023.
- ^ „Ridley Scott - Emmy Awards, Nominations, and Wins”. www.emmys.com. Приступљено 18. 7. 2023.
Спољашње везе
уреди
- „Ридли Скот — биографија”. Science Fiction and Fantasy Hall of Fame.
- Ридли Скот на сајту IMDb (језик: енглески)
- Ридли Скот на сајту AllMovie (језик: енглески)
- Ридли Скот на сајту Rotten Tomatoes (језик: енглески)
- Ридли Скот на сајту ISFDb (језик: енглески)
- Ridley Scott Associates (RSA)
- They Shoot Pictures, Don't They?
- Lauchlan, Grant. „Interview”. STV. Архивирано из оригинала (Video) 25. 10. 2008. г. „Discussing Kingdom of Heaven and Blade Runner'”
- Sullivan, Chris (5. 10. 2006). „Ridley Scott uncut: exclusive online interview”. Times. Архивирано из оригинала 5. 7. 2008. г.
- „Total Film: Interview with Ridley Scott”. 15. 7. 2007. Архивирано из оригинала 26. 9. 2007. г.
- Интервју с Ридлијем Скотом на сајту организације Texas Archive of the Moving Image (језик: енглески)
