Restrikcioni enzim (restrikciona endonukleaza) je enzim koji preseca DNK na specifičnim prepoznatljivim nukleotidnim sekvencama poznatim kao restrikciona mesta. Tip II restrikcioni enzimi presecaju dvolančanu DNK.[1][2][3] Ovi enzimi, nađeni kod bakterija i arheja, su verovatno nastali kao odbrambeni mehanizam protiv virusne invazije.[4][5] Unutar bakterije, restricioni enzimi selektivno presecaju stranu DNK u procesu restrikcije. DNK domaćina je metilisana putem modifikacionog enzima (metilaze) da bi se zaštitila od dejstva restrikcionih enzima. Kolektivno, ta dva procesa formiraju restrikcioni modifikacioni sistem.[6] Da bi presekao DNK, restrikcioni enzim pravi dva zaseka, jednom kroz svaki šećerno-fosfatni lanac DNK dvostrukog heliksa.

Preko 3000 restrikcionih enzima je detaljno ispitano, i više od 600 je komercijalno dostupno[7] i rutinski se koristi za DNK modifikaciju i manipulaciu u laboratorijama.[8][9][10]

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ Roberts, R. J.; Murray, Kenneth (1976). „Restriction endonucleases”. CRC Crit. Rev. Biochem. 4 (2): 123—64. PMID 795607. doi:10.3109/10409237609105456. 
  2. ^ Kessler C, Manta V (1990). „Specificity of restriction endonucleases and DNA modification methyltransferases a review (Edition 3)”. Gene. 92 (1–2): 1—248. PMID 2172084. doi:10.1016/0378-1119(90)90486-B. 
  3. ^ Pingoud A, Alves J, Geiger R (1993). „Chapter 8: Restriction Enzymes”. Ур.: Burrell, Michael. Enzymes of Molecular Biology. Methods of Molecular Biology. 16. Totowa, NJ: Humana Press. стр. 107—200. ISBN 978-0-89603-234-7. 
  4. ^ Arber W, Linn S (1969). „DNA modification and restriction”. Annu. Rev. Biochem. 38: 467—500. PMID 4897066. doi:10.1146/annurev.bi.38.070169.002343. 
  5. ^ Krüger DH, Bickle TA (1983). „Bacteriophage survival: multiple mechanisms for avoiding the deoxyribonucleic acid restriction systems of their hosts”. Microbiol. Rev. 47 (3): 345—60. PMC 281580 . PMID 6314109. 
  6. ^ Kobayashi, I. (2001). „Behavior of restriction–modification systems as selfish mobile elements and their impact on genome evolution”. Nucleic Acids Res. 29 (18): 3742—56. PMC 55917 . PMID 11557807. doi:10.1093/nar/29.18.3742. 
  7. ^ Roberts RJ, Vincze T, Posfai J, Macelis D (2007). „REBASE—enzymes and genes for DNA restriction and modification”. Nucleic Acids Res. 35 (Database issue): D269—70. PMC 1899104 . PMID 17202163. doi:10.1093/nar/gkl891. 
  8. ^ Primrose, Sandy B.; Old, R. W. (1994). Principles of gene manipulation: an introduction to genetic engineering. Oxford: Blackwell Scientific. ISBN 978-0-632-03712-4. 
  9. ^ Micklos, David A.; Bloom, Mark V.; Freyer, Greg A. (1996). Laboratory DNA science: an introduction to recombinant DNA techniques and methods of genome analysis. Menlo Park, Calif: Benjamin/Cummings Pub. Co. ISBN 978-0-8053-3040-3. 
  10. ^ Massey, Adrianne; Kreuzer, Helen (2001). Recombinant DNA and Biotechnology: A Guide for Students. Washington, D.C: ASM Press. ISBN 978-1-55581-176-1. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди