Рашид ел Дин Хамадани
Рашид ал-Дин Хамадани (перс. رشیدالدین فضلالله همدانی - Rashid-al-Din Hamadani, 1247–1318) био је државник, историчар и лекар у монголској Персији.[1]
Рашид ал-Дин Хамадани | |
|---|---|
| Пуно име | Rashīd al-Dīn Faḍlullāh Hamadānī |
| Датум рођења | 1247 |
| Датум смрти | 1318 |
| Место смрти | Хамадан, Илканат |
Прешавши на ислам до 30. године, Рашид ал-Дин је постао моћни везир Илкана, Газан. Касније му је Газан наручио да напише Џами ал-Таварик, који се сада сматра најважнијим појединачним извором за историју периода Илканата и Монголског царства.[2] Свој положај везира задржао је до 1316. године.
Након што је оптужен за тровање Илканидског краља Олџеиту, погубљен је 1318. године.[2]
Историчар Морис Росаби назива Рашида ал-Дина „вероватно најистакнутијом фигуром у Персији током монголске владавине“.[3] Он је био плодан аутор и основао је академску фондацију Раб-е Рашиди у Табризу.
Биографија
уреди
Рођен је у јеврејској породици у Хамадану у Персији, у то време под влашћу монголског Илканата. Примивши ислам пре 30. године, постао је везир Махмуда Газана (1271-1304), монголског владара Ирана (Илкана). По Газановом наређењу написао је Сабране Хронике (арап. جامع التواريخ-Jami' al-tawarikh), која се данас сматра најважнијим извором за историју Монголског царства. Књига је била замишљена као историја Монгола и њихове династије, али је временом нарасла и обухватила сву историју од Адама до Рашидовог времена; написана је у периоду 1307-1316.[4][2]
Остао је на положају везира све до 1316, али је оптужен за покушај тровања Илканатског владара Ољаитуа (1304-1316) и погубљен 1318. Историчар Морис Росаби (Morris Rossabi) назвао је Рашид-ал-Дина можда најистакнутијом личношћу Персије током монголске власти.[5]
Зборник хроника
уредиЗборник хроника (Jāmiʿ al-Tawārīkh) је наручио Газан и у почетку је представљао историју Монгола и њихове династије, али се постепено проширио на читаву историју од времена Адама до Рашид ал-Диновог времена.
Рашиду је помагао Болад, монголски племић који је био изасланик Великог кана на двору Илканида. Болад му је пружио много података о Монголима.
Компендијум је завршен између 1307. и 1316. године, за време владавине Ољајитуа.
Радионица калиграфије: Раб' и-Рашиди
уредиРад је изведен у детаљном скрипторијуму Раб'-е Рашиди у Казвину, где је велики тим калиграфа и илустратора био упослен за производњу раскошно илустрованих књига. Ове књиге су такође могле да се копирају, уз очување тачности, коришћењем процеса штампања увезеног из Кине.
Дело је у време завршетка, око 1307, било монументалне величине. Неколико делова није сачувано или откривено. Делови Jāmiʿ al-Tawārīkh су преживели у раскошно илустрованим рукописима, за које се верује да су настали током његовог живота и можда под његовим директним надзором у радионици Раб-е Рашиди.[6]
Историографски значај
уредиТом I и II Jāmiʿ al-Tawārīkh су сачувани и од великог су значаја за проучавање Илкханата. Том I „садржи историју турских и монголских племена, укључујући њихове племенске легенде, генеалогије, митове и историју монголских освајања од времена Џингис-кана до краја владавине Газан-кана“[7] док II том описује „историју свих народа са којима су се Монголи борили или са којима су размењивали амбасаде“.[7] У свом приповедању све до владавине Монгке Кана (1251–1259), Ата-Малик Џувајни је био главни извор Рашида ал-Дина; међутим, он је такође користио бројне сада изгубљене далекоисточне и друге изворе. Јами ал-Таварик је можда најсвеобухватнији персијски извор о монголском периоду. За период Џингис-кана, његови извори су укључивали сада изгубљени Altan Debter („Златна књига“). Чини се да је његово поступање према Илканидском периоду пристрасно, јер је и сам био високи званичник, али се и даље сматра највреднијим писаним извором за династију.
Трећи том је или изгубљен или никада није завршен; њена тема је била „историјска географија“.[7]
Најважнија историографска заоставштина Џами ал-Таварика може бити његова документација културног мешања и динамике која је уследила која је довела до величине Персијског и Отоманског царства, чији су многи аспекти пренети у Европу и утицали на ренесансу. Ово је био производ географског проширења Монголског царства, и најјасније се одражава у овом раду Рашида ал-Дина. Текст описује различите народе са којима су Монголи ступили у контакт и један је од првих покушаја да се превазиђе појединачна културна перспектива и да се историја третира на универзалном нивоу. Џами је покушао да пружи историју целог света тог доба,[7] иако су многи делови изгубљени.
Један од томова Јами ал-Таварика бави се опсежном историјом Франака (1305/1306), вероватно заснованом на информацијама од Европљана који су радили под Илканатима као што су Изол Пизански или доминикански фратари, што је генерално конзистентан опис са многим детаљима о европској политичкој организацији, употребом mappae mundi од стране италијанских помораца и хронологијама владавине које су изведене из хронике Мартина од Опаве (умро 1278).[8]
Пренос књига: штампање и превод
уреди 
Рашид ал-Дин је такође сакупио све своје композиције у један том, под називом Jami' al-Tasanif al-Rashidi („Рашидова сабрана дела”), заједно са мапама и илустрацијама. Чак је наложио да се нека од његових краћих дела, о медицини и влади, преведу на кинески. Свако ко је желео, добио је приступ његовим делима и подстицан је да их копира. Да би се то олакшао, издвојио је фонд за плаћање годишње транскрипције два комплетна рукописа његових дела, једног на арапском и једног на персијском.
Процес штампања који се користио у радионици је описао Рашид ал-Дин и веома личи на процесе који се користе у великим штампарским подухватима у Кини под Фенг Даом (932–953):
Када се пожели било која књига, вешт калиграф је правио копију на таблама и пажљиво су је исправљали лектори чија су имена била исписана на полеђини плоча. Слова су затим изрезали стручни гравери, а све странице књиге су узастопно нумерисане. По завршетку, таблете су стављане у запечаћене вреће да их чувају поуздане особе, а ако је неко желео примерак књиге, плаћао је трошкове које је одредила влада. Таблете су затим извађене из врећа и отиснуте на листове папира да би се добили одштампани листови по жељи. На овај начин се нису могле вршити измене и документи су се верно преносили.[9] У оквиру овог система наложио је да се направе копије, позајмио их пријатељима и позвао их да их препишу и врате оригинале. Имао је арапске преводе дела која је компоновао на персијском, и персијске преводе дела компонованих на арапском. Када су преводи били припремљени, он их је депоновао у џамијску библиотеку Раб-е Рашидија.[7]
Оптужбе за ауторство и плагијат
уредиАуторство Џами ал-Таварика је доведено у питање по неколико основа.
Абу ал-Касим Кашани (умро 1324), који је написао најважнији постојећи савремени извор о Олџеиту, тврдио је да је он сам био прави аутор Џами ал-Таварика, „за који је Рашид ал-Дин украо не само заслуге, већ и веома значајне финансијске награде.“[2]
Према Encyclopædia Iranica, „Иако постоји мало разлога да се сумња у Рашид-ал-Диново свеукупно ауторство Јаме ал-таварика, рад се генерално сматра колективним напором, који су делимично извели истраживачки асистенти.“[10] Кашани је можда био један од тих помоћника.[10]
Неки су такође тврдили да је то био превод монголског оригинала.[2]
Рефренце
уреди- ^ "Rashid ad-Din". Encyclopædia Britannica. 2007. Encyclopædia Britannica Online. Accessed 11 April 2007.
- ^ а б в г д Morgan, D.O. (1994). „Rāshid Al-Dīn Tabīb”. Encyclopaedia of Islam. 8 (2nd изд.). Brill Academic Publishers. стр. 145—148. ISBN 9789004098343.
- ^ Genghis Khan: World Conqueror? (Introduction by Morris Rossabi) (PDF). www.blackwellpublishing.com.
- ^ „JĀMEʿ AL-TAWĀRIḴ – Encyclopaedia Iranica”. www.iranicaonline.org. Приступљено 11. 02. 2020.
- ^ Genghis Khan: World Conqueror? Introduction by Morris Rossabi http://www.blackwellpublishing.com/content/BPL_Images/Content_store/Sample_chapter/9780631189497/GK_sample_chap.pdf
- ^ The large literature on these includes: S. Blair, A compendium of chronicles : Rashid al-Din’s illustrated history of the world, 1995, 2006 ISBN 1-874780-65-X (contains a complete set of the folios from Khalili collection, with discussion of the work as a whole); B. Gray, The 'World history' of Rashid al-Din: A study of the Royal Asiatic Society manuscript, Faber, 1978 ISBN 0-571-10918-7. See the article on the work for more
- ^ а б в г д Lunde, Paul; Mazzawi, Rosalind (1981). „A History of the World”. Saudi Aramco World. 32 (1). Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 04. 09. 2022.
- ^ Jackson, стр. 329–330
- ^ Joseph Needham, Science and Civilisation in China. v.5, "Paper and Printing", ed. Tsien Tsuen-hsuin. Cambridge University Press, 1985. p. 306–307.
- ^ а б Jāmeʿ al-Tawāriḵ at Encyclopædia Iranica
Литература
уреди- Ashraf, Ahmad (2006). „Iranian identity iii. Medieval Islamic period”. Encyclopaedia Iranica, Vol. XIII, Fasc. 5. стр. 507—522.
- Babaie, Sussan (2019). Iran After the Mongols. Bloomsbury Publishing. стр. 1—320. ISBN 9781786736017.
- Boyle, John Andrew (1971). „Rashīd al-Dīn: The First World Historian”. Iran. 9: 19—26. ISSN 0578-6967. JSTOR 4300435. doi:10.2307/4300435.
- Bregel, Yuri (1999). „Rashid al-Din, Fazlallah”. Encyclopedia of historians and historical writing. London: Fitzroy Dearborn. стр. 982—983. ISBN 9781884964336.
- Jackson, Peter (2017). The Mongols and the Islamic World: From Conquest to Conversion. Yale University Press. стр. 1–448. ISBN 9780300227284. JSTOR 10.3366/j.ctt1n2tvq0.
- Lane, George E. (2012). „The Mongols in Iran”. Ур.: Daryaee, Touraj. The Oxford Handbook of Iranian History. Oxford University Press. стр. 1—432. ISBN 978-0-19-987575-7.
- Komaroff, Linda (2012). Beyond the Legacy of Genghis Khan. Brill. стр. 1—678. ISBN 9789004243408.
- Melville, Charles (2012). Persian Historiography: A History of Persian Literature. Bloomsbury Publishing. стр. 1—784. ISBN 9780857723598.
- Morton, A. H. (2001). „The Letters of Rashīd al-Dīn: Ilkhānid Fact or Timurid Fiction?”. The Mongol Empire and Its Legacy (на језику: енглески): 155—199. ISBN 9789004492738. doi:10.1163/9789004492738_013.
- Jackson, Peter; Melville, Charles (2001). „Ḡīāt-al-Dīn Moḥammad”. Ур.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica, Volume X/6: Germany VI–Gindaros. London and New York: Routledge & Kegan Paul. стр. 598—599. ISBN 978-0-933273-55-9.
- Hope, Michael (2016). Power, Politics, and Tradition in the Mongol Empire and the Īlkhānate of Iran. Oxford University Press. ISBN 978-0198768593.
- Robinson, Chase F. (2003), Cambridge University Press, ISBN 0-521-62936-5. XIV and XV ("Chase F. Robinson" in "Islamic Historiography" has mentioned the chronological list of Islamic historians.)
- Babinger, Franz. Geschichtsschreiber der Osmanen. Leipzig: O. Harrassowitz, 1927.
