RNK komponenta telomeraze, takođe poznata ka TERC, je RNK gen prisutan kod eukariota, koji je komponenta telomeraze, enzima koji produžava telomere.[2][3] TERC služe kao šabloni za telomernu replikaciju (reverznu transkripciju) posredstvom telomeraze. Telomerazne RNK se znatno razlikuju po sekvuenci i strukturi između kičmenjaka, trepljara i kvasaca, mada oni imaju zajedničku strukturu 5'pseudočvora u blizini sekvence šablona. Telomerazna RNA kičmenjaka ima 3' H/ACA domen sličan snoRNK.[4][5][6]
Telomeraza je ribonukleoproteinska polimeraza koja održava telomerne krajeve dodavanjem telomernih ponavljanja TTAGGG. Ovo ponavljanje varira među eukariotama. Enzim se sastoji od proteinske komponente (TERT) sa reverzno transkriptaznom aktivnošću, i RNK komponente, kodirane ovim genom, koja služi kao šablon za telomerno ponavljanje. Izaražavanje telomeraze ima ulogu u ćelijskom starenju, te je normalno zastupljeno u postnatalnim somatskim ćelijama u kojima se javlja progresivno skraćivanje telomera. Deregulacija izražavanja telomeraze u somatskim ćelijama može da doprinese onkogenezi. Studije na miševima sugeriraju da telomeraze takođe učestvuju u hromozomalnoj popravci, pošto do novo sinteze telomernih ponavljanja može doći pri dvolančanim prekidima.[7]Homolozi TERC se takođe mogu naći u Gallid herpes virusima.[8]
^Lingner, J; Hendrick LL; Cech TR (1994). „Telomerase RNAs of different ciliates have a common secondary structure and a permuted template”. Genes Dev. 8 (16): 1984–1998. PMID7958872. doi:10.1101/gad.8.16.1984.
^Fragnet, L; Kut E; Rasschaert D (2005). „Comparative functional study of the viral telomerase RNA based on natural mutations”. J Biol Chem. 280 (25): 23502–23515. PMID15811851. doi:10.1074/jbc.M501163200.
Marrone A, Dokal I (2007). „Dyskeratosis congenita: molecular insights into telomerase function, ageing and cancer”. Expert Reviews in Molecular Medicine. 6 (26): 1—23. PMID15613268. doi:10.1017/S1462399404008671.
Yamaguchi H (2007). „Mutations of telomerase complex genes linked to bone marrow failures”. Journal of Nippon Medical School = Nihon Ika Daigaku zasshi. 74 (3): 202—9. PMID17625368. doi:10.1272/jnms.74.202.
Soder AI, Hoare SF, Muire S, et al. (1997). „Mapping of the gene for the mouse telomerase RNA component, Terc, to chromosome 3 by fluorescence in situ hybridization and mouse chromosome painting”. Genomics. 41 (2): 293—4. PMID9143511. doi:10.1006/geno.1997.4621.
Zhao JQ, Hoare SF, McFarlane R, et al. (1998). „Cloning and characterization of human and mouse telomerase RNA gene promoter sequences”. Oncogene. 16 (10): 1345—50. PMID9546436. doi:10.1038/sj.onc.1201892.
Mitchell JR, Wood E, Collins K (1999). „A telomerase component is defective in the human disease dyskeratosis congenita”. Nature. 402 (6761): 551—5. PMID10591218. doi:10.1038/990141.
Wong KK, Chang S, Weiler SR, et al. (2000). „Telomere dysfunction impairs DNA repair and enhances sensitivity to ionizing radiation”. Nat. Genet. 26 (1): 85—8. PMID10973255. doi:10.1038/79232.
Mitchell JR, Collins K (2000). „Human telomerase activation requires two independent interactions between telomerase RNA and telomerase reverse transcriptase”. Mol. Cell. 6 (2): 361—71. PMID10983983. doi:10.1016/S1097-2765(00)00036-8.
Imoto I, Pimkhaokham A, Fukuda Y, et al. (2001). „SNO is a probable target for gene amplification at 3q26 in squamous-cell carcinomas of the esophagus”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 286 (3): 559—65. PMID11511096. doi:10.1006/bbrc.2001.5428.
Vulliamy T, Marrone A, Goldman F, et al. (2001). „The RNA component of telomerase is mutated in autosomal dominant dyskeratosis congenita”. Nature. 413 (6854): 432—5. PMID11574891. doi:10.1038/35096585.
Zhang RG, Zhang RP, Wang XW, Xie H (2004). „Effects of cisplatin on telomerase activity and telomere length in BEL-7404 human hepatoma cells”. Cell Res. 12 (1): 55—62. PMID11942411. doi:10.1038/sj.cr.7290110.
Yang Y, Chen Y, Zhang C, et al. (2002). „Nucleolar localization of hTERT protein is associated with telomerase function”. Exp. Cell Res. 277 (2): 201—9. PMID12083802. doi:10.1006/excr.2002.5541.
Chang JT, Chen YL, Yang HT, et al. (2002). „Differential regulation of telomerase activity by six telomerase subunits”. Eur. J. Biochem. 269 (14): 3442—50. PMID12135483. doi:10.1046/j.1432-1033.2002.03025.x.
Sood AK, Coffin J, Jabbari S, et al. (2003). „p53 null mutations are associated with a telomerase negative phenotype in ovarian carcinoma”. Cancer Biol. Ther. 1 (5): 511—7. PMID12496479. doi:10.4161/cbt.1.5.167.