Репликациони фактор Ц, подјединица 3 је протеин који је код људи кодиран RFC3 геном[1][2].

Replikacioni faktor C (aktivator 1) 3, 38kDa
Идентификатори
Симболи RFC3; RFC38
Вањски ИД OMIM600405 MGI1916513 HomoloGene2188 GeneCards: RFC3 Gene
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 5983 69263
Eнсембл ENSG00000133119 ENSMUSG00000033970
UниПрот P40938 Q8R323
Реф. Секв. (иРНК) NM_002915 NM_027009
Реф. Секв. (протеин) NP_002906 NP_081285
Локација (УЦСЦ) Chr 13:
34.39 - 34.54 Mb
Chr 5:
151.64 - 151.65 Mb
ПубМед претрага [1] [2]

За елонгацију прајмираног ДНК шаблона ДНК полимеразе делта и ДНК полимеразе епсилон неопходни су помоћни протеини: пролиферативни ћелијски нуклеарни антиген (PCNA) и репликациони фактор Ц (РФЦ). РФЦ, такође познат као активатор 1, је протеински комплекс који се састоји од пет подјединица са 140, 40, 38, 37, и 36 kDa. Овај ген кодира 38 кДа подједницу. Та подјединица је есенцијална за интеракцију између 140 kDа подјединице и сржи комплекса која се састоји од 36, 37, и 40 kDa подјединица. Познате су алтернативно сплајсоване трансцриптне варијанте које кодирају различите изоформе[2].

Интеракције

уреди

RFC3 формира интеракције са BRD4,[3] CHTF18,[4][5] RFC1,[6][7][8] PCNA[5][9] i RFC4.[6][7]

Референце

уреди
  1. ^ Okumura K; Nogami M; Taguchi H; Dean FB; Chen M; Pan ZQ; Hurwitz J; Shiratori A; Murakami Y; Ozawa K; et al. (јул 1995). „Assignment of the 36.5-kDa (RFC5), 37-kDa (RFC4), 38-kDa (RFC3), and 40-kDa (RFC2) subunit genes of human replication factor C to chromosome bands 12q24.2-q24.3, 3q27, 13q12.3-q13, and 7q11.23”. Genomics. 25 (1): 274—8. PMID 7774928. doi:10.1016/0888-7543(95)80135-9. 
  2. ^ а б „Entrez Gene: RFC3 replication factor C (activator 1) 3, 38kDa”. 
  3. ^ Maruyama, Tetsuo; Farina Andrea; et al. (2002). „A Mammalian bromodomain protein, brd4, interacts with replication factor C and inhibits progression to S phase”. Mol. Cell. Biol. United States. 22 (18): 6509—20. ISSN 0270-7306. PMC 135621 . PMID 12192049. doi:10.1128/MCB.22.18.6509-6520.2002. 
  4. ^ Bermudez, Vladimir P; Maniwa Yoshimasa; et al. (2003). „The alternative Ctf18-Dcc1-Ctf8-replication factor C complex required for sister chromatid cohesion loads proliferating cell nuclear antigen onto DNA”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. United States. 100 (18): 10237—42. ISSN 0027-8424. PMC 193545 . PMID 12930902. doi:10.1073/pnas.1434308100. 
  5. ^ а б Merkle, Carolin J; Karnitz Larry M; et al. (2003). „Cloning and characterization of hCTF18, hCTF8, and hDCC1. Human homologs of a Saccharomyces cerevisiae complex involved in sister chromatid cohesion establishment”. J. Biol. Chem. United States. 278 (32): 30051—6. ISSN 0021-9258. PMID 12766176. doi:10.1074/jbc.M211591200. 
  6. ^ а б Ellison, V; Stillman B (1998). „Reconstitution of recombinant human replication factor C (RFC) and identification of an RFC subcomplex possessing DNA-dependent ATPase activity”. J. Biol. Chem. UNITED STATES. 273 (10): 5979—87. ISSN 0021-9258. PMID 9488738. doi:10.1074/jbc.273.10.5979. 
  7. ^ а б Uhlmann, F; Cai J; et al. (1996). „In vitro reconstitution of human replication factor C from its five subunits”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. UNITED STATES. 93 (13): 6521—6. ISSN 0027-8424. PMC 39056 . PMID 8692848. doi:10.1073/pnas.93.13.6521. 
  8. ^ Tomida, Junya; Masuda Yuji; et al. (2008). „DNA damage-induced ubiquitylation of RFC2 subunit of replication factor C complex”. J. Biol. Chem. United States. 283 (14): 9071—9. ISSN 0021-9258. PMC 2431014 . PMID 18245774. doi:10.1074/jbc.M709835200. 
  9. ^ Ohta, Satoshi; Shiomi Yasushi; et al. (2002). „A proteomics approach to identify proliferating cell nuclear antigen (PCNA)-binding proteins in human cell lysates. Identification of the human CHL12/RFCs2-5 complex as a novel PCNA-binding protein”. J. Biol. Chem. United States. 277 (43): 40362—7. ISSN 0021-9258. PMID 12171929. doi:10.1074/jbc.M206194200. 

Литература

уреди