Propilen glikol

Propilen glikol^[1]
ball-and-stick model	Space-filling model
Nazivi
	IUPAC naziv Propan-1,2-diol
	Drugi nazivi Propilen glikol; α-Propilen glikol; 1,2-Propanediol; 1,2-Dihidroksipropan; Metil etil glikol; MEG; Metiletilen glikol
Identifikacija
CAS broj	57-55-6 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:16997 ;
ChemSpider	13835224 ;
ECHA InfoCard	100.000.307
E-brojevi	E1520 (dodatne hemikalije)
PubChem C ID	1030;
RTECS	TY6300000
UNII	6DC9Q167V3 ;
	SMILES CC(O)CO; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C3H8O2
Molarna masa	76,10 g·mol−1
Gustina	1,036 g/cm³
Tačka topljenja	−59 °C (−74 °F; 214 K)
Tačka ključanja	1.882 °C (3.420 °F; 2.155 K)
Rastvorljivost u vodi	Meša se
Rastvorljivost u etanol	Meša se
Rastvorljivost u dietil etar	Meša se
Rastvorljivost u aceton	Meša se
Rastvorljivost u hloroform	Meša se
Toplotna provodljivost	0,34 W/m-K (50% H2O @ 90 °C)
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja	External MSDS
S-oznake	S24 S25
NFPA 704	1 0 0
Srodna jedinjenja
Srodne glikoli	Etilen glikol, 1,3-propandiol
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Propilen glikol, takođe poznat kao 1,2-propandiol ili propan-1,2-diol, je organsko jedinjenje (diol ili dvostruki alkohol) sa formulom C₃H₈O₂. On je bezbojna, skoro bezmirisna, prozirna, viskozna tečnost sa slabo slatkim ukusom, higroskopna i mešljiva sa vodom, acetonom, i chloroformom.

Ovo jedinjenje se ponekad naziva α-propilen glikol da bi se napravila razlika od izomera propan-1,3-diola (β-propilen glikola).

Produkcija

(S)-Propandiol se može sintetisati iz D-manitola, na sledeći način:^[4]

^ Merck Index, 11th Edition, 7868
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Hanessian, Stephen (1983). Total Synthesis of Natural Products: The 'Chiron' Approach. Pergamon press. стр. 41. ISBN 978-0080307152.