Prepoznavanje po glasu je identifikacija osobe prema karakteristikama glasova.[1] Koristi se za odgovor na pitanje „Ko govori?” Termin prepoznavanje glasa[2][3][4][5][6] može se odnositi na prepoznavanje govornika ili prepoznavanje govora. Verifikacija govornika (koja se naziva i autentifikacija govornika) je u suprotnosti sa identifikacijom, a prepoznavanje govornika se razlikuje od dijarizacije govornika (prepoznavanje kada govori isti govornik).

Prepoznavanje govornika može da pojednostavi zadatak prevođenja govora u sistemima koji su obučeni za određene glasove ili se može koristiti za autentifikaciju ili verifikaciju identiteta govornika kao deo bezbednosnog procesa. Prepoznavanje govornika ima istoriju koja datira unazad više od četiri decenije i koristi akustične karakteristike govora za koje je utvrđeno da se razlikuju među pojedincima. Ovi akustični obrasci odražavaju anatomiju i naučene obrasce ponašanja.

Reference

уреди
  1. ^ Poddar, Arnab; Sahidullah, Md; Saha, Goutam (2017-11-27). „Speaker verification with short utterances: a review of challenges, trends and opportunities”. IET Biometrics. Institution of Engineering and Technology (IET). 7 (2): 91—101. ISSN 2047-4938. doi:10.1049/iet-bmt.2017.0065. 
  2. ^ Lass, Norman J. (1974). Experimental Phonetics. MSS Information Corporation. стр. 251–258. ISBN 978-0-8422-5149-5. 
  3. ^ Van Lancker, Diana; Kreiman, Jody; Emmorey, Karen (1985). „Familiar voice recognition: patterns and parameters Part I: Recognition of backward voices”. Journal of Phonetics. Elsevier BV. 13 (1): 19—38. ISSN 0095-4470. doi:10.1016/s0095-4470(19)30723-5 . 
  4. ^ „VOICE RECOGNITION (noun) definition and synonyms”. macmillandictionary.com. 2010-01-23. Архивирано из оригинала 2023-03-27. г. Приступљено 2023-10-13. 
  5. ^ „What is voice recognition? definition and meaning”. businessdictionary.com. 2008-10-06. Архивирано из оригинала 2011-12-03. г. 
  6. ^ „The Mailbag LG #114”. Linux Gazette. 2005-03-28. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди