Википедија

Piriformni sindrom

Piriformni sindrom (PS) je stanje koje se karakterše iritacijom izazvanom kompresije proksimalnog dela velikog sedalnog živca (lat. n. ischiadicus), u području njegovog prolaska kroz ili u blizini kruškolikog ili piriformnog mišića (lat. m. piriformis).[4] Piriformni sindrom, kao klinički entitet, karakteriše se senzitivnim, motornim i trofičkim poremećajima u inervacionom području velikog sedalnog živca.[5] Kod bolesnika obično dominira jak bol u zadnjici, koji se prostire od krsne kosti prema velikom trohanteru butne kosti i dalje kroz nogu.[6]

Piriformni sindrom
SinonimiDeep gluteal syndrome[1]
Lokacija na telu na kojoj se javljapiriformni sindrom
Specijalnostiortopedija, sportska medicina
Simptomijak bol u zadnjici, koji se prostire od krsne kosti prema velikom trohanteru butne kosti[2]
Trajanjedugo
Uzrocitrauma, spazam[2]
Dijagnostički metodna osnovu simptoma utvrđenih kliničkim pregledom[3]
LekoviNSAIL, kortikosteroidi , botulinski toksin[2]
Frekvencijanepoznata,[3]

Nekada se dijagnoza piriformnog sindroma postavljala isključivo kliničkim pregledom, dok se danas koristi elektromiografija, kompjuterizovana tomografija, kao i nuklearna magnetna rezonanca.[7][8][9] Dijagnostikovani piriformni sindrom pokušava se lečiti: prvo fizikalnom terapijom, ubrizgavanjem steroida, lokalnih anestetika ili botulinskog toksina u piriformni mišić. Hirurška intervencija ostavlja se za najupornije slučajeve koji ne reaguju na pomenute tretmane. Ukoliko je identifikovana anatomska abnormalnost velikog sedalnog živca i pririformnog mišića, vrši se presecanje tetive pririformnog mišića.[7][10]

Istorija

уреди

Istorija piriformnog sindrom vezana je za jedan od mnogih uzroka bolova u donjem delu leđa i nozi. Za mnoge pacijente koji su bili podvrgnuti neuspješnoj operaciji u lumbosakralnoj regiji kasnije je otkriveno da imaju piriformis sindrom.

Ovaj sindrom, kao odnos između išijadičnog živca i pririformnog mišića, prvi je opsiao Yeoman 1928. godine, i nazvao ga periartritis prednjeg sakroilijačnog zgloba.[11] Dvadesetak godina kasnije (tačnije 1947), Robinson je uveo pojam „piriformni sindrom“.[12][13]

Relevantna anatomija

уреди
 
Anatomija pirifomnog mišića

Piriformni mišić (m. piriformis − akronim MP) pripada grupi pelvitrohanternih mišića i nalazi se u dubokom sloju sedalnog predela.[14] Pripaja se na prednjoj strani krsne kosti, oko drugog i trećeg prednjeg krsnog otvora, a napušta karlicu kroz veliki sedalni otvor, i završava se svojom tetivom na unutrašnjoj strani velikog trohantera butne kosti.[15][16] (in Serbian)[17]

Piriformni mišić karlicu napušta kroz veliki sedalni otvor koji ga deli na suprapiriformni i infrapiriformni prostor. Stablo velikog sedalnog živca, zajedno sa zadnjim kožnim živcem buta i donjim sedalnim krvnim sudovima i nervima, najčešće napušta karlicu kroz infrapiriformni otvor.[15][18][7]

U slučaju visokog račvanja velikog sedalnog živca dešava se da NPC prolazi između mišićnih ili tetivnih vlakana piriformnog mišića. U tom slučaju, prilikom rotacije natkolenice prema unutra, mišićna i tetivna vlakna piriformisa mogu pritisnuti živčana vlakna velikog sedalnog živca i prouzrokovati karakteristični ishijalgični bol — piriformni sindrom.

Epidemiologija

уреди

Tačna incidencija piriformnog sindroma na globalnom nivouje nepoznata, ali se zna da žensko : muški odnso incidencije sindroma 6 : 1.

U jednom istraživanju u regionalnoj bolnici u SAD otkriveno je da 45 od 750 pacijenata sa bolom u donjem delu leđa ima piriformni sindrom. Dok je jedan drugi autor procenio da je incidencija piriformnog sindroma kod pacijenata sa išijasom 6%.

Etiopatogeneza

уреди

Iako je prvi piriformni sindrom opisan pre skoro jednog veka do danas sed smatra kontroverznom dijagnozom što potvrđuju brojne nesaglsnosti u literaturi. I dok jedni smatraju da ovaj sindrom zapravo ne postoji,[19] drugi ukazuju na to da je prisutniji nego što se u literaturi navodi.[20]

Uzrok piriformnog sindroma najčešće su:[21][22]

  • trauma karlice (najčešče) koja dovodi do inflamacije i spazma MP,
  • anatomske abnormalnosti piriformisa i velikog sedalnog živca,
  • hipertrofija piriformisa
  • piriformni miozitis.[15][16][7][23][24]

Klinička slika

уреди

Kliničkom slikom dominiraju:[25][26]

  • Hronični, dosadni bol — koji se pogoršava u položajima u kojima je piriformni mišić pritisnut o živaca (npr pri sedenju na klozetskoj šolji, sedištu u automobilu ili uskom sedlu na biciklu, ili tokom trčanja). Za razliku od piriformnog bola, pritisak lumbalnog diska na išijadični živac je osim bola koja se širi niz nogu, obično povezan s bolovima u krstima.
  • Trnjenje ili obamrlost — koji započinju u bedrima i mogu se širiti uzduž toka išijadičnog živca niz celu dužinu bedra i potkolenice, a ponekad i u stopalo.[27]

Dijagnoza

уреди

Dijagnoza piriformnog sindroma je najčešće otežana, jer ne postoji specifična laboratorijska ili RTG metoda kojom bi se postavila tačna dijagnoza. Konačna dijagnoza se postavlja na osnovu pacijentovih simptoma i fizikalnog pregleda tokom koga treba isključivanjem drugih mogućih uzroka boli u predelu kuka poput hernije diska, tumora kičmene moždine, ginekoloških bolesti i dr.[28][29][30]

Elektromiografija

Za razlikovanje iritacije velikog sedalnog živca izazvane hernijom diska od one uzrokovane pritiskom piriformisa može se koristiti elektromiografija. Kod pritiska diska na koren živca može doći će do promena u EMG nalazima mišića koji se nalaze proksimalnije od piriformisa dok će kod pacijenata s piriformnim sindromom te promene biti prisutne u mišićima lokalizovanim distalno od piriformnog mišića. EMG ispitivanje koje uključuje manevre poput FAIR testa ima veću specifičnost i osjetljivost od ostalih dostupnih testova za dijagnostikovanje piriformnog sindroma.[20]

Diferencijalna dijagnoza

уреди
Dijagnoze u razmatranju Diferencijalne dijagnoze

Bursitis (Ischioglutealni bursitis)

Giht

Karlična masa, tumor ili endometrioza (kod žena)

Bolovi u stražnjici koje su naniele pronatorne sile stopala

Išijas uzrokovan stiskanjem sekundarnog fibrotičnog pojasa,

Hematom ili aneurizme donje ili gornje glutealne arterije

Spinalna stenoza

Povrede kuka

Povredee lumbosakralnog diska

Lumbosakralni diskogeni bolni sindrom

Sindrom lumbosakralne fasete

Lumbosakralna radikulopatija

Lumbosakralne povrede pršljenova/naprezanja

Lumbosakralna spondilolisteza

Lumbosakralna spondiloliza

Zglobna sakroilijakija

Terapija

уреди
 
Prosečno trajanje bolničkog lečenja bolesnika sa PS

Fizikalna terapija

Terapija piriformnog sindroma zasniva se na vežbama istezanja i primeni raznih oblika fizikalne terapije.[31]

Medikkamentozna terapija

U težim slučajevima mogu se primieniti injekcije anestetika (npr lidokaina, bupivakaina, koji se mogu ubrizgati u okidačke tačke),[32][33] i kortikosteroida.[34][35]

U poslednje vreme, sve je popularnija primena botulinskog toksina (botoksa), kod upornijih slučajeva u kojima konzervativan tretman nije bio uspešan.[36][37]

Mogu se rimeniti i nesteroidni antireumatiiici, analgetici i/ili mišićni relaksansi.

Hirurška terapija

U najtežim slučajevima indikovano je operativno lečenje, koje se zasniva na oslobađanju tetive piriformis i neurolizi išijadikusa,[38][39] na klasičan naćin ili endoskopski.[40]

Izvori

уреди
  1. ^ Martin, HD; Reddy, M; Gómez-Hoyos, J (jul 2015). „Deep gluteal syndrome”. Journal of Hip Preservation Surgery. 2 (2): 99—107. PMC 4718497  . PMID 27011826. doi:10.1093/jhps/hnv029. 
  2. ^ а б в Cass, SP (јануар 2015). „Piriformis syndrome: a cause of nondiscogenic sciatica”. Current Sports Medicine Reports. 14 (1): 41—4. .
  3. ^ а б Hopayian, K; Danielyan, A (23. 8. 2017). „Four symptoms define the piriformis syndrome: an updated systematic review of its clinical feature”. European Journal of Orthopaedic Surgery & Traumatology: Orthopedie Traumatologie. 28 (2): 155—164. PMID 28836092. doi:10.1007/s00590-017-2031-8. .
  4. ^ Ilić A, Mrvaljević D, Blagotić M, Đorđević-Čamba V, Marinković S. The relation of the sciatic nerve (n. ischiadicus) and piriformis muscle (m. piriformis). Acta Orthop Jugosl 1976; 7: 163−8.
  5. ^ Pecina M. „Contribution to the etiological explanation of the piriformis syndrome”. Acta Anat (Basel). 105 (2): 181−7. 1979. .
  6. ^ Siddiq MAB. Piriformis Syndrome and Wallet Neuritis: Are They the Same? Cureus. 2018 May 10;10(5):e2606.
  7. ^ а б в г Benzon, H. T.; Katz, J. A.; Benzon, H. A.; Iqbal, M. S. (2003). „Piriformis syndrome: anatomic considerations, a new injection technique, and a review of the literature”. Anesthesiology. 98 (6): 1442−8. .
  8. ^ Fishman, L. M.; Dombi, G. W.; Michaelsen, C; Ringel, S.; Rozbruch, J; Rosner, B.; et al. (2002). „Piriformis syndrome: diagnosis, treatment, and outcome − a 10-year study”. Arch Phys Med Rehabil. 83 (3): 295−301. .
  9. ^ Arifoglu Y, Surucu HS, Sargon MF, Tanyeli E, Yazar F (1997). „Double superior gemellus together with double piriformis and high division of the sciatic nerve”. Surg Radiol Anat. 19 (6): 407−8. .
  10. ^ Chang A, Ly N, Varacallo M. StatPearls [Internet]. StatPearls Publishing; Treasure Island (FL): Sep 4, 2020. Piriformis Injection. [PubMed]
  11. ^ Yeoman, W. (1928). „The relation of arthritis of the sacroiliac joint to sciatica, with an analysis of 100 cases”. Lancet. 2 (5492): 1119—22. doi:10.1016/S0140-6736(00)84887-4. .
  12. ^ Robinson, D. R. (1947). „Pyriformis syndrome in relation to sciatic pain”. Am J Surg. 73: 335—58. .
  13. ^ Misirlioglu, T. O.; Palamar, D.; Akgun, K. (децембар 2018). „Letter to the editor involving the article 'Piriformis muscle syndrome: A cross-sectional imaging study in 116 patients and evaluation of therapeutic outcome'”. Eur Radiol. 28 (12): 5354—5355. PMID 29922923. doi:10.1007/s00330-018-5554-4. 
  14. ^ Cassidy L, Walters A, Bubb K, Shoja MM, Tubbs RS, Loukas M (август 2012). „Piriformis syndrome: implications of anatomical variations, diagnostic techniques, and treatment options”. Surg Radiol Anat. 34 (6): 479—86. 
  15. ^ а б в Williams PL, Warwick R, Dyson M, Bannister LH. Gray's Anatomy. 31th ed. New York: Churchill Livingstone; 1995. pp. 1143−53.
  16. ^ а б Đorđević Z. Functional Anatomy of the Nervous System. Niš: Sirius; 1994. pp. 382−98.
  17. ^ Le Gros Clark WE, Durward A. The Anatomy of the Nervous System. London: Oxford University Press; 1956.
  18. ^ Kahle W, Frotscher M. Color Atlas and Textbook of Human Anatomy. Vol. 3. Nervous System and Sensory Organs. Stuttgart: Thieme; 2002. pp. 86−97.
  19. ^ Halpin RJ, Ganju A. Piriformis syndrome: a real pain in the buttock? Neurosurgery. 2009 Oct;65(4 Suppl):A197-202.
  20. ^ а б Fishman, L. M.; Schaefer, M. P. (2003). „The piriformis syndrome is underdiagnosed”. Muscle Nerve. 28: 646—649. .
  21. ^ Huang ZF, Yang DS, Shi ZJ, Xiao J (јануар 2018). „[Pathogenesis of piriformis syndrome: a magnetic resonance imaging-based comparison study]”. Zhonghua Yi Xue Za Zhi. 98 (1): 42—45. 
  22. ^ Douglas, S. (мај 1997). „Sciatic pain and piriformis syndrome”. Nurse Pract. 22 (5): 166—8, 170, 172. passim. [PubMed]
  23. ^ Pecina M. „Contribution to the etiological explanation of the piriformis syndrome”. Acta Anat (Basel). 105 (2): 181−7. 1979. .
  24. ^ Fishman, L. M.; Dombi, G. W.; Michaelsen, C; Ringel, S.; Rozbruch, J; Rosner, B.; et al. (2002). „Piriformis syndrome: diagnosis, treatment, and outcome − a 10-year study”. Arch Phys Med Rehabil. 83 (3): 295−301. .
  25. ^ Smoll, N. R. (јануар 2010). „Variations of the piriformis and sciatic nerve with clinical consequence: a review”. Clin Anat. 23 (1): 8—17. 
  26. ^ Cass, S. P. (јануар 2015). „Piriformis syndrome: a cause of nondiscogenic sciatica”. Curr Sports Med Rep. 14 (1): 41—4. 
  27. ^ Hopayian, K.; Danielyan, A. (фебруар 2018). „Four symptoms define the piriformis syndrome: an updated systematic review of its clinical features”. Eur J Orthop Surg Traumatol. 28 (2): 155—164. 
  28. ^ Ro, T. H.; Edmonds, L. (2018). „Diagnosis and Management of Piriformis Syndrome: A Rare Anatomic Variant Analyzed by Magnetic Resonance Imaging”. J Clin Imaging Sci. 8: 6. 
  29. ^ Vassalou, E. E.; Katonis, P.; Karantanas, A. H. (фебруар 2018). „Piriformis muscle syndrome: A cross-sectional imaging study in 116 patients and evaluation of therapeutic outcome”. Eur Radiol. 28 (2): 447—458. 
  30. ^ Levesque A, Riant T, Ploteau S, Rigaud J, Labat JJ., Convergences PP Network (октобар 2018). „Clinical Criteria of Central Sensitization in Chronic Pelvic and Perineal Pain (Convergences PP Criteria): Elaboration of a Clinical Evaluation Tool Based on Formal Expert Consensus”. Pain Med. 19 (10): 2009—2015. 
  31. ^ Greenman PE. Piriformis syndrome. Principles in Manual Medicine. 2nd ed. Baltimore, Md: Lippincott Williams & Wilkins; 1996. 467-74.
  32. ^ Blunk, J. A.; Nowotny, M; Scharf, J.; Benrath, J. (октобар 2013). „MRI verification of ultrasound-guided infiltrations of local anesthetics into the piriformis muscle”. Pain Med. 14 (10): 1593—9. .
  33. ^ Naja Z, Al-Tannir M, El-Rajab M; et al. (2009). „The effectiveness of clonidine-bupivacaine repeated nerve stimulator-guided injection in piriformis syndrome”. Clin J Pain. 25 (3): 199—205. 
  34. ^ Misirlioglu, T. O.; Akgun, K.; Palamar, D.; Erden, M. G.; Erbilir, T. (2015). „Piriformis syndrome: comparison of the effectiveness of local anesthetic and corticosteroid injections: a double-blinded, randomized controlled study”. Pain Physician. 18 (2): 163—71. 
  35. ^ Nazlıkul H, Ural FG, Öztürk GT, Öztürk ADT (2018). „Evaluation of neural therapy effect in patients with piriformis syndrome”. J Back Musculoskelet Rehabil. 31 (6): 1105—1110. 
  36. ^ Kirschner, J. S.; Foye, P. M.; Cole, J. L. (јул 2009). „Piriformis syndrome, diagnosis and treatment”. Muscle Nerve. 40 (1): 10—8. .
  37. ^ Safarpour, Y.; Jabbari, B. (јун 2018). „Botulinum toxin treatment of pain syndromes -an evidence based review”. Toxicon. 147: 120—128. 
  38. ^ Pecina, H. I.; Boric, I; Smoljanovic, T.; Duvancic, D; Pecina, M. (новембар 2008). „Surgical evaluation of magnetic resonance imaging findings in piriformis muscle syndrome”. Skeletal Radiol. 37 (11): 1019—23. .
  39. ^ Kay J, de Sa D, Morrison L, Fejtek E, Simunovic N, Martin HD, Ayeni OR (децембар 2017). „Surgical Management of Deep Gluteal Syndrome Causing Sciatic Nerve Entrapment: A Systematic Review”. Arthroscopy. 33 (12): 2263—2278. .e1. [PubMed]
  40. ^ Jackson, T. J. (јун 2016). „Endoscopic Sciatic Nerve Decompression in the Prone Position-An Ischial-Based Approach”. Arthrosc Tech. 5 (3): e637−42. 

Spoljašnje veze

уреди
Klasifikacija
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Piriformni_sindrom&oldid=28524047”