Pinus devoniana
Pinus devoniana је врста четинара из породице борова (лат. Pinaceae). Може се наћи у више од 15 мексичких држава, у планинским, отвореним четинарским и мешовитим шумама, на надморској висини од 900 до 2.500 m.[2]
Pinus devoniana | |
---|---|
Pinus devoniana | |
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Дивизија: | Pinophyta |
Класа: | Pinopsida |
Ред: | Pinales |
Породица: | Pinaceae |
Потпородица: | Pinoideae |
Род: | Pinus |
Врста: | P. devoniana
|
Биномно име | |
Pinus devoniana Lindl. (Lindley 1839)
| |
Ареал Pinus devoniana | |
Синоними | |
Pinus michoacana |
Опис
уредиСпада у дрвеће средње величине, а достиже висину од 20 до 30 метара. Четине су повијене и дуге од 25 до 40 цм, и у групацијама од по 5. Шишарке, које расту солитарно или у спиралама од по 2-4, налазе се са дебелим, кратким дршкама. Обично су велике и често повијене, 15-35 цм дуге и 8–15 цм када су широм отворене. Остављају неколико ожиљака на дрвету приликом отпадања.[3]
Употреба
уредиС обзиром на то да није веома високо, и да има гране ниско на стаблу, ретко се користи за справљање грађевинског материјала. Са друге стране, у Мексику се локално користи за огрев у руралним срединама. Pinus devoniana је врста практично непозната у хортикултури, иако је један од најлепших борова, са вероватно најдужим четинама у оквиру целог рода, великим шишаркама и црвенкастој кори.
Извори
уреди- ^ Farjon, A. (2013). „Pinus devoniana”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2013: e.T42356A2974898. doi:10.2305/IUCN.UK.2013-1.RLTS.T42356A2974898.en. Приступљено 13. 12. 2017.
- ^ Farjon et al. (1997). стр. 58, Farjon (2001). стр. 175
- ^ Farjon et al. (1997). стр. 58, Farjon and Styles (1997). стр. 137
Литература и извори
уреди- Dallimore, W. and Bruce Jackson – A handbook of Coniferae. Edward Arnold Publishers, London 1923, 2nd ed. 1931, 3rd ed. 1948, reprinted 1954
- Farjon, Aljos – Pines; drawings and descriptions of the genus Pinus. Brill/Backhuys, Leiden 1984
- Farjon, Aljos, Jorge A. Perez de la Rosa & Brian T. Styles (ill. Rosemary Wise) – A field guide to the Pines of Mexico and Central America. Royal Botanic Gardens, Kew, in association with the Oxford Forestry Institute, Oxford 1997
- Farjon, Aljos and Brian T. Styles – Pinus (Pinaceae); monograph 75 of Flora Neotropica. New York Botanical Gardens, New York 1997
- Farjon, Aljos – World checklist and bibliography of Conifers. Second edition. Royal Botanic Gardens, Kew 2001
- IUCN - Conifer Specialist Group 1998: Pinus devoniana in 2006 IUCN Red List of Threatened Species. Conservation status downloaded on 10 July 2007.
- Kent, Adolphus H. – Veitch's Manual of the Coniferae. James Veitch & Sons, Chelsea 1900.
- Lanyon, Joyce W. - A card key to Pinus based on needle anatomy. Min. for Conservation, Sydney, New South Wales, Australia 1966