Паштунски језик
Паштунски (пуштунски, патански, пашту, пушту, пашто; پښتو [paʂto]),[4][5][6][7] познат и као авгански,[8] је индоевропски језик који се говори у Авганистану и западном Пакистану[9]. Паштунски језик припада групи индо-иранских језика[10]. Овај језик говори око 38 до 42 милиона људи у свету[1]. Паштунски језик је званични и национални језик Авганистана.[11]
паштунски | |
---|---|
پښتو | |
Говори се у | Авганистан, Пакистан (неке провинције) |
Број говорника | око 40-60 милиона[1] (2007-2009) |
арапско писмо (паштунски алфабет) | |
Званични статус | |
Службени језик у | Авганистан |
Признати мањински језик у | |
Регулише | Академија наука Авганистана |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | ps |
ISO 639-2 | pus |
ISO 639-3 | pus |
Као матерњи језик углавном га говоре етнички Паштуни. Он је један је од два званична језика Авганистана поред дарија,[12][13][14] и други је по величини провинцијални језик Пакистана, који се углавном говори у Хајбер Пахтунви и северној области Белуџистана.[15] Исто тако, то је примарни језик паштунске дијаспоре широм света. Укупан број говорника паштунског језика је најмање 40 милиона, мада неке процене наводе и до 60 милиона.[16] Пашту је „један од примарних маркера етничког идентитета” међу Паштунима.[17]
Дијалекти
уредиКао последица планинског терена на коме живе Паштуни, језик има многе акценте или дијалекте. Два главна дијалекта су меки или јужни дијалекат и тврди или северни дијалекат. Главне разлике између дијалеката су варијације у изговору следећих 5 сугласника:
југозападни | [ʂ] | [ʐ] | [ts] | [dz] | [ʒ] |
---|---|---|---|---|---|
југоисточни | [ʃ] | [ʒ] | [ts] | [dz] | [ʒ] |
централни | [ç] | [g]/[ʝ] | [ts] | [z] | [ʒ] |
североисточни | [x] | [ɡ] | [s] | [z] | [dʒ] |
Разлике између јужних и северних дијалеката су углавном фонолошке.
Распрострањеност
уредиПаштунски језик говори око 27 милиона људи у Пакистану (западне провинције Хајбер-Пахтунва и Белуџистан) где га говори око 20% становништва[18] и још 11 милиона људи у Авганистану, што чини око 35% становништва Авганистана[19]. Поред Пакистана и Авганистана, значајан број говорника овог језика постоји и у Ирану.
Званични статус
уредиПаштунски је национални и званични језик Авганистана. Овај језик користи авганистанска администрација, образовне институције, телевизија и верске институције.
Паштунски алфабет
уредиСлова паштунског алфабета су:[20][21]
ا ب پ ت ټ ث ج ځ چ څ ح خ د ډ ذ ر ړ ز ژ ږ س ش ښ ص ض ط ظ ع غ ف ق ک ګ ل م ن ڼ ه و ى ئ ي ې ۍ
Слова карактеристична за паштунски
уредиСледећа слова су карактеристична само за паштунски језик:
ټ، ځ، څ، ډ، ړ، ږ، ښ، ګ، ڼ، ې ،ۍ
Фонологија
уредиСамогласници
уредиПредњи | Средњи | Задњи | |
---|---|---|---|
Затворени | i | u | |
Средњи | e | ə | o |
Отворени | a | ɑ |
Поред ових самогласника, постоје и дифтонзи: /ai/, /əi/, /ae/, /ɑw/, /aw/.
Сугласници
уредиЛабијални | Дентални | Алвеоларни | Ретрофлексивни | Посталвеоларно | Непчани | Веларни | Увуларни | Глотални | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Носни | m | n | ɳ | ||||||
Плозивни | p b | t d | ʈ ɖ | k g | (q) | ʔ | |||
Фрикативни | (f) v | (θ) (ð) | s z | ʂ ʐ | ʃ ʒ | x ɣ | h | ||
Африкативни | ts dz | tʃ dʒ | |||||||
Апроксимантни | l | j | w | ||||||
Вевни | r | 𝼈 |
/f/, /θ/, /ð/, /q/ се јављају само у страним речима.
Фонд речи
уредиНајвећи број речи потиче из самог паштунског језика. Позајмљенице су најчешће узимане из арапског и персијског језика.
Референце
уреди- ^ а б Ethnologue reports Ethnic population: 49,529,000 possibly total Pashto in all countries. "Ethnologue report for Pakistan", but most estimates are lower.
- ^ David P. Brown: Top 100 Languages by Population, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Concise Encyclopedia of Languages of the World. Elsevier. 6. 4. 2010. стр. 845—. ISBN 978-0-08-087775-4.
- ^ „Pashto (less commonly Pushtu)”. Merriam-Webster Dictionary. Merriam-Webster, Incorporated. Приступљено 18. 7. 2016.
- ^ „Pashto (also Pushtu)”. American Heritage Dictionary. Houghton Mifflin Harcourt Publishing Company. Приступљено 18. 7. 2016.
- ^ „Pashto (also Pushtu)”. Oxford Online Dictionaries, UK English. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 1. 12. 2015. г.
- ^ „Pashto (also Pushto or Pushtu)”. Oxford Online Dictionaries, US English. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 20. 9. 2015. г.
- ^ The American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition. Houghton Mifflin Company, 2004. 03 Jan. 2008. <Dictionary.com http://dictionary.reference.com/browse/afghani>.
- ^ UCLA Language Materials Project: Language Profile Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2009), Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Pashto language, in Encyclopaedia Iranica, Online Edition, 2008
- ^ John Leyden, Esq. M.D.; William Erskine, Esq., ур. (1921). „Events Of The Year 910 (1525)”. Memoirs of Babur. Packard Humanities Institute. стр. 5. Архивирано из оригинала 14. 11. 2012. г. Приступљено 10. 1. 2012. „To the south is Afghanistān. There are ten or eleven different languages spoken in Kābul: Arabic, Persian, Tūrki, Moghuli, Afghani, Pashāi, Parāchi, Geberi, Bereki, Dari and Lamghāni.”
- ^ „Article Sixteen of the 2004 Constitution of Afghanistan”. 2004. Архивирано из оригинала 07. 10. 2015. г. Приступљено 13. 6. 2012. „From among the languages of Pashto, Dari, Uzbeki, Turkmani, Baluchi, Pashai, Nuristani, Pamiri (alsana), Arab and other languages spoken in the country, Pashto and Dari are the official languages of the state.”
- ^ Constitution of Afghanistan – Chapter 1 The State, Article 16 (Languages) and Article 20 (Anthem)
- ^ Banting, Erinn (2003). Afghanistan: The land (на језику: енглески). Crabtree Publishing Company. стр. 4. ISBN 0-7787-9335-4. Приступљено 22. 8. 2010.
- ^ Population by Mother Tongue, Population Census – Pakistan Bureau of Statistics, Government of Pakistan
- ^ Penzl, Herbert; Ismail Sloan (2009). A Grammar of Pashto a Descriptive Study of the Dialect of Kandahar, Afghanistan (на језику: енглески). Ishi Press International. стр. 210. ISBN 978-0-923891-72-5. „Estimates of the number of Pashto speakers range from 40 million to 60 million...”
- ^ Hakala, Walter (2011-12-09). Language Policy and Language Conflict in Afghanistan and Its Neighbors: The Changing Politics of Language Choice (на језику: енглески). Brill. стр. 55. ISBN 978-90-04-21765-2. „"As is well known, the Pashtun people place a great deal of pride upon their language as an identifier of their distinct ethnic and historical identity. While it is clear that not all those who self-identify as ethnically Pashtun themselves use Pashto as their primary language, language does seem to be one of the primary markers of ethnic identity in contemporary Afghanistan."”
- ^ Government of Pakistan: Population by Mother Tongue Архивирано на сајту Wayback Machine (17. фебруар 2006), Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ CIA World Factbook Архивирано на сајту Wayback Machine (20. септембар 2017), Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Pashto Alphabet Table Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2012), Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Pashto Alphabet Table Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2008), Приступљено 23. 4. 2013.
Литература
уреди- Schmidt, Rüdiger (1989). Compendium Linguarum Iranicarum. Wiesbaden: Reichert. ISBN 978-3-88226-413-5.
- Gusain, Lakhan (2008?) A Grammar of Pashto. Ann Arbor, MI: Northside Publishers.
- Georg Morgenstierne. Report on a Linguistic Mission to Afghanistan. Instituttet for Sammenlignende Kulturforskning, Serie C I-2. Oslo. 1926. ISBN 978-0-923891-09-1.
- Daniel G. Hallberg. Pashto, Waneci, Ormuri (Sociolinguistic Survey of Northern Pakistan, 4). National Institute of Pakistani Studies, 176 pp. 1992. ISBN 978-969-8023-14-0..
- Herbert Penzl (2009). A Grammar of Pashto: A Descriptive Study of the Dialect of Kandahar, Afghanistan. Ishi Press. ISBN 978-0-923891-72-5.
- Herbert Penzl (2009). A Reader of Pashto. Ishi Press International. ISBN 978-0-923891-71-8.
- Morgenstierne, Georg. „The Place of Pashto among the Iranic Languages and the Problem of the Constitution of Pashtun Linguistic and Ethnic Unity.”. Paṣto Quarterly. 1 (4): 43—55. 1978..
- Baart, Joan L. G. (2003). Sustainable Development and the Maintenance of Pakistan's Indigenous Languages. Islamabad.
- Eberhard, David M; Simons, Gary F.; Fennig, Charles D., ур. (2022). „Pakistan”. Ethnologue: Languages of the World (25 изд.). Dallas, Texas: SIL International. Архивирано из оригинала 09. 03. 2023. г. Приступљено 02. 07. 2023.
- Lothers, Michael; Lothers, Laura (2010). Pahari and Pothwari: A Sociolinguistic Survey (Извештај). SIL Electronic Survey Reports. 2010-012.
- Rahman, Tariq (1996) Language and Politics of Pakistan Karachi: Oxford University Press. New Delhi: Orient Blackswan, 2007.
- Rahman, Tariq (2002) Language, Ideology and Power: Language-learning among the Muslims of Pakistan and North India Karachi: Oxford University Press. Rev.ed. New Delhi: Orient Blackswan, 2008.
- Rahman, Tariq (2011) From Hindi to Urdu: A Social and Political History Karachi: Oxford University Press.
- Simons, Gary F.; Fennig, Charles D., ур. (2017). „Pahari-Potwari”. Ethnologue (20 изд.). (access limited).
- Rahman, Tariq (1995). „The Siraiki Movement in Pakistan”. Language Problems & Language Planning. 19 (1): 1—25. doi:10.1075/lplp.19.1.01rah.
- —— (2014b). „Siraiki language”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2016-10-18.
- —— (1977). „Siraiki: A Language Movement in Pakistan”. Modern Asian Studies. 11 (3): 379—403. ISSN 0026-749X. JSTOR 311504. S2CID 144829301. doi:10.1017/s0026749x00014190.
- Rahman, Tariq (1996). Language and politics in Pakistan. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-577692-8.
- Shackle, Christopher (1979). „Problems of classification in Pakistan Panjab”. Transactions of the Philological Society. 77 (1): 191—210. ISSN 0079-1636. doi:10.1111/j.1467-968X.1979.tb00857.x.
- Shackle, Christopher (1980). „Hindko in Kohat and Peshawar”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 43 (3): 482—510. ISSN 0041-977X. S2CID 129436200. doi:10.1017/S0041977X00137401.
- Rensch, Calvin R. (1992). „The Language Environment of Hindko-Speaking People”. Ур.: O'Leary, Clare F.; Rensch, Calvin R.; Hallberg, Calinda E. Hindko and Gujari. Sociolinguistic Survey of Northern Pakistan. Islamabad: National Institute of Pakistan Studies, Quaid-i-Azam University and Summer Institute of Linguistics. ISBN 969-8023-13-5.
- Parkin, Robert (1989). „Some comments on Brahui kinship terminology”. Indo-Iranian Journal. 32 (1): 37—43. JSTOR 24654607. S2CID 161638780. doi:10.1163/000000089790082944.
Спољашње везе
уреди- Речник паштунског језика
- Етнолог извештај о паштунском језику
- Pashto Dictionary with Phonetic Keyboard & Auto-Suggestion
- Pashto Phonetic Keyboard
- Pashto Language & Identity Formation in Pakistan
- Indo-Aryan identity of Pashto
- D. N. MacKenzie, "A Standard Pashto" Архивирано на сајту Wayback Machine (1. март 2021), Khyber.org
- Freeware Online Pashto Dictionaries
- A Pashto Word List
- Origins of Pashto
- Resources for the Study of the Pashto Language
- Hindus of India who speak the Pashto Language as their mother tongue