Пантуркизам
Пантуркизам је покрет који се појавио осамдесетих година 19. вијека међу туркијским интелектуалцима Азербејџана (у то вријеме дио Руске Империје) и Османског царства (данашња Турска), с циљем да настане културно и политичко јединство сви туркијских народа.[1][2][3][4][5] Туранизам је блиско повезан са покретом, али је општији термин од туркизма, јер се туркизам односи на све туркијске народе. Међутим, истраживачи и политичари који су били присталице туркијске идеологије, користили су ове термине наизмјенично у многим изворима и радовима.[6] Иако туркијски народи дијеле историјске, културне и лингвистичке коријене, раст пантуркистичког политичког покрета је феномен 19. и 20. вијека[7] и дјелимично је био одговор на развој панславизма и пангерманизма у Европи и инспирисан је паниранизмом у Азији. Зија Гекалп дефинисао је пантуркизам као културни, академски, психолошки[8] и политички концепт[9] који заговара јединство туркијских народа.
Геноцид над Јерменима
уредиПантурцизам је био основна идеологија и повод за геноцид над Јерменима који је 1915. године спроведен под управом Енвер паше са циљем да се уклоне не-турске и не-муслиманске мањине из Османског царства у циљу стварања великотурске државе.
Грчки геноцид
уредиГрчки геноцид је термин који се користи од стране неких академика а односи се на судбину Грка у Отоманском царству током и након Првог светског рата (1914—1923). Као и Јермени и Асирци, Грци су били подвргнути разним облицима прогона, укључујући масакре, протеривања. Процењује се да је на стотине хиљада Грка умрло током овог периода као резултат прогона и масакра отоманских власти.
Геноцид над Јерменима, Асирцима и Курдима
уредиПоред јерменског и грчког геноцида, пан-турски Младотурски режим у Отоманском царству спроводио је геноцид и над асирским и курдским становништвом.
Пантурцизам и турска националистичка историографија је коришћена да се потпуно негира идентитет Јермена и Курда. У исто време, разне ревизионистичке тврдње су направљене на древним народима у региону и шире.
Референце
уреди- ^ Fishman, Joshua; Garcia, Ofelia (2011). Handbook of Language and Ethnic Identity: The Success-Failure Continuum in Language and Ethnic Identity Efforts. 2. Oxford University Press. стр. 269. ISBN 978-0-19-539245-6. „'It is commonly acknowledged that pan-Turkism, the movement aiming at the political and/or cultural unification of all Turkic peoples, emerged among Turkic intellectuals of Russia as a liberal-cultural movement in the 1880s.'”
- ^ „Pan-Turkism”. Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica. 2009. Приступљено 19. 7. 2009. „Political movement of the late 19th and early 20th centuries, which had as its goal the political union of all Turkish-speaking peoples in the Ottoman Empire, Russia, China, Iran, and Afghanistan.”
- ^ Landau, Jacob (1995). Pan-Turkism: From Irredentism To Cooperation. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-20960-3.
- ^ Jacob M. Landau, „Radical Politics in Modern Turkey”, BRILL, 1974.
- ^ Robert F. Melson, „The Armenian Genocide” in Kevin Reilly (Editor), Stephen Kaufman (Editor), Angela Bodino (Editor) „Racism: A Global Reader (Sources and Studies in World History)”, M.E. Sharpe (January 2003). pp. 278:"Concluding that their liberal experiment had been a failure, CUP leaders turned to Pan-Turkism, a xenophobic and chauvinistic brand of nationalism that sought to create a new empire based on Islam and Turkish ethnicity."
- ^ Iskander Gilyazov, „Пантюрκизм, Пантуранизм и Германия Архивирано 2006-10-04 на сајту Wayback Machine”, magazine „Татарстан” No 5-6, 1995. (језик: руски)
- ^ „Pan-Turkism”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2. 4. 2016.
- ^ Gökalp, Ziya; Devereaux, Robert (1968). The Principles of Turkism. E. J. Brill. стр. 125. „'Turkism is not a political party but a scientific, philosophic and aesthetic school of thought.'”
- ^ Kieser, Hans-Lukas (2006). Turkey beyond nationalism: towards post-nationalist identities. I. B. Tauris. стр. 19. ISBN 978-1-84511-141-0.
Литература
уреди- Fishman, Joshua; Garcia, Ofelia (2011). Handbook of Language and Ethnic Identity: The Success-Failure Continuum in Language and Ethnic Identity Efforts. 2. Oxford University Press. стр. 269. ISBN 978-0-19-539245-6. „'It is commonly acknowledged that pan-Turkism, the movement aiming at the political and/or cultural unification of all Turkic peoples, emerged among Turkic intellectuals of Russia as a liberal-cultural movement in the 1880s.'”
- Landau, Jacob M. (1995). Pan-Turkism: From Irredentism to Cooperation. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-32869-4.
- Jacob M. Landau, „Radical Politics in Modern Turkey”, BRILL, 1974.
- Robert F. Melson, „The Armenian Genocide” in Kevin Reilly (Editor), Stephen Kaufman (Editor), Angela Bodino (Editor) „Racism: A Global Reader (Sources and Studies in World History)”, M.E. Sharpe (2003). стр. 278.
- Kieser, Hans-Lukas. Turkey beyond nationalism: towards post-nationalist identities. . I. B. Tauris. 2006. pp. 19. ISBN 978-1-84511-141-0.
- Geraci, Robert P. (2001). Window on the East: National and Imperial Identities in Late Tsarist Russia. Cornell University Press. стр. 278. ISBN 978-0-8014-3422-8.
