Pančevački most je jedan od dva mosta preko Dunava na teritoriji grada Beograda.

Pančevački most
Bočni pogled na Pančevački most, sa desne obale Dunava.
MestoBeograd
 Srbija
OdržavaGrad Beograd
Karakteristike
Dužina1526,4
Istorija
InženjerLjubomir Jevtović
Otvaranje1935
1946 (obnovljen)
1966 (nadograđen)

Prvobitni most je pušten u saobraćaj 1935. i nosio je ime kralja Petra Drugog. Renoviranje mosta urađeno je 1966. godine kada je dobio sadašnji izgled.[1]

Istorija

уреди

Pančevački most su gradila nemačka preduzeća Siemens-Baunion GmbH iz Berlina (stubovi) i firme Deutsch-Luxemburgische Bergwerks- und Hütten-AG (Dortmund) i deo je posleratnih reparacija Srbiji. Prvobitno je trebalo da bude samo železnički most sa dva koloseka i konzolom za drumski saobraćaj. Prva dva otvora mosta su građeni 1929; prilikom kopanja peska za fundiranje stubova je nađeno dosta ostataka praistorijskih životinja.[2] Most je većim delom bio završen već 1934, kada su ga seljaci prelazili pešice, ako im žandarmi to dozvole,[3] a uskoro su prelazili i automobili.[4] Prva lokomotiva je prešla preko mosta 12. aprila 1935.[5]

Most je pušten u saobraćaj 10. novembra 1935. pod nazivom Most Nj. V. Kralja Petra II. Istog dana je prošao i prvi voz od Beograda ka Pančevu, otvorena je i nova tramvajska pruga Spomenik - Most Kralja Petra II - Novo groblje[6].

Put između Beograda i Pančeva je pušten u saobraćaj krajem 1937, formalno predat u maju 1938.[7] Otvaranje zemunskog i pančevačkog mosta bilo je već 1935. veliki udarac za rečni prevoz.[8]

Tokom Drugog svetskog rata most je srušila Jugoslovenska vojska, u noći između 10. i 11. aprila 1941, sa namerom da uspori napredovanje Vermahta. Most je obnovljen 1946, a prvi voz preko njega je prešao 7. novembra iste godine dok je drumski deo pušten u saobraćaj za najznačajniji praznik ondašnje Jugoslavije 29. novembar.[9]

Pančevački most je nadograđen 1966. godine i tada je dobio današnji izgled. Na konkursu za nadogradnju pobedio je projekat čuvenoga inženjera i profesora Ljubomira Jevtovića:[1]

Masivni rečni stubovi su prošireni na vrhu, tako da je omogućeno oslanjanje novog paralelnog mosta, osovinski udaljenog od postojećeg (starog) 7,53 metra. Izgradnja novog mosta paralelno s postojećim nije ometala saobraćaj, što je donelo ogroman dobitak u vremenu. Kada je novi most završen, za kratko vreme uklonjen je stari, a na njegovo mesto, jakim hidrauličkim presama novi most je naguran u projektovanu osovinu. To je bilo remek-delo našeg neimarstva, kome se svojevremeno cela Evropa divila.[1]

Tehničke karakteristike

уреди

Most ima po dve trake u oba pravca za drumski saobraćaj i dva koloseka za železnički saobraćaj.

Cela dužina mosta sa betonskim vijaduktom i inundacionim mostom iznosi 1526,4 m. Glavna konstrukcija mosta duga je 1134,7 m.

Rušenje

уреди

Godine 2021. tadašnji direktor „Puteva Srbije” Zoran Drobnjak najavio je da je Pančevački most zreo za rušenje jer se na njegovu obnovu troši veliki novac.[10] Stručna javnost se pobunila na ovu najavu jer smatraju da je ovaj most „žila kucavica” samog beogradskog saobraćaja i da preko njega dnevno pređe približno sto hiljada ljudi.[1]

  1. ^ а б в г Костић, Љубивоје (22. 10. 2021). „Панчевачки мост је безбедан”. Политика. 
  2. ^ "Politika", 4. okt. 1929, str. 6
  3. ^ "Vreme", 16. nov. 1934
  4. ^ "Politika", 14. jul 1935
  5. ^ "Politika", 13. april 1935
  6. ^ Politika, 11. novembar 1935. Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2016), str. 1, 2 i 16. digitalna.nb.rs (pristup. 23.1.2016.)
  7. ^ "Vreme", 21. maj 1938, str. 9
  8. ^ "Politika", 8. dec. 1935
  9. ^ „Glas Javnosti - Pančevački most u očajnom stanju Ponedeljak, 14. 2. 2005. Posećeno 16.08.2007.”. Архивирано из оригинала 01. 05. 2013. г. Приступљено 23. 12. 2008. 
  10. ^ Мучибабић, Далиборка. „Панчевачки мост између рушења и обнове”. Politika Online. Приступљено 2021-10-26. 

Galerija

уреди

Spoljašnje veze

уреди