Orotična kiselina je heterociklična kiselina. Ona je isto tako poznata kao pirimidin karboksilna kiselina. Nekad se verovalo da je ona deo vitamin B kompleksa i nazivana je vitamin B13. U današnje vreme je poznato da ona nije vitamin, i da može biti proizvedena u telesnoj intestinalnoj flori.[1][2][3]

Orotična kiselina
IUPAC ime
1,2,3,6-tetrahydro-2,6-dioxo-4-pyrimidinecarboxylic acid
Identifikatori
CAS broj65-86-1 ДаY
ATC kodnone
PubChemCID 967
DrugBankEXPT02447
Hemijski podaci
FormulaC5H4N2O4
Molarna masa156.10 g/mol

Soli, orotati, se nekad koriste kao mineralni nosači u nekim dijetarnim suplementima, da poveća njihovu bioraspoloživost. Litijum orotat je najfrekventnije korišćen u tom pogledu.

Bolesti orotične kiseline

уреди

Nagomilavanje orotične kiselina može dovesti do orotičke acidurije. To može biti simptom uvećanja količine amonijaka usled metaboličkih oboljenja, kao što je poremećaj ciklusa ureje.

Kod nedostatka ornitin transkarbamilaze, poremećaju ciklusa ureje, višak karbamoil fosfata se konvertuje u orotičnu kiselinu. To tipično dovodi do povećane ekskrecije urinarne orotićne kiseline, zato što ona nije odgovarajuće korišćena te se mora eliminisati.

Orotična kiselina može biti mutagena (prouzrokovati mutacije) i somatičkim ćelijama sisara. Ona je takođe mutagena za bakterije i kvasac.

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ „Vitamin B13 (Orotic Acid)”. Архивирано из оригинала 10. 02. 2014. г. Приступљено 04. 05. 2010. 
  2. ^ Husebye E, Skar V, Høverstad T, Melby K (1992). „Fasting hypochlorhydria with gram positive gastric flora is highly prevalent in healthy old people”. Gut. 33: 1331—1337. doi:10.1136/gut.33.10.1331. 
  3. ^ Greenbaum, SB (1954). „Orotic acid antagonist: "6-Uracilsulfonic Acid, a Sulronic Acid Analog of Orotic Acid”. J. Am. Chem. Soc. 76 (23): 6052—6054. 

Dodatna literatura

уреди
  • Greenbaum, Sheldon B. (1954). „Potential Metabolic Antagonists of Orotic Acid: 6-Uracilsulfonamide and 6-Uracil Methyl Sulfone1”. Journal of the American Chemical Society. 76 (23): 6052—6054. doi:10.1021/ja01652a056. 

Spoljašnje veze

уреди