Oksandrolon je organsko jedinjenje, koje sadrži 19 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 306,440 Da.[1][2][3]

Oksandrolon
Klinički podaci
Prodajno imeAnavar, Lonavar, Oxandrin, Protivar
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije0,55 h
Identifikatori
CAS broj53-39-4 ДаY
ATC kodA14AA08 (WHO)
PubChemCID 5878
DrugBankDB00621 ДаY
ChemSpider5667 ДаY
KEGGC07346 ДаY
ChEBICHEBI:7820 ДаY
ChEMBLCHEMBL1200436 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC19H30O3
Molarna masa306,440
  • [H][C@@]12CC[C@](C)(O)[C@@]1(C)CC[C@@]1([H])[C@@]2([H])CC[C@@]2([H])CC(=O)OC[C@]12C
  • InChI=1S/C19H30O3/c1-17-11-22-16(20)10-12(17)4-5-13-14(17)6-8-18(2)15(13)7-9-19(18,3)21/h12-15,21H,4-11H2,1-3H3/t12-,13+,14-,15-,17-,18-,19-/m0/s1 ДаY
  • Key:QSLJIVKCVHQPLV-PEMPUTJUSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja2.365 °C (4.289 °F)
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 3,1
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -4,4
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 46,5

Reference

уреди
  1. ^ Demling RH, DeSanti L: Oxandrolone induced lean mass gain during recovery from severe burns is maintained after discontinuation of the anabolic steroid. Burns. 2003 Dec;29(8):793-7. PMID 14636753
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).