Нестероидни антиинфламаторни лек

Нестероидни антиинфламаторни лек (скраћено НСАИЛ; познат и по свом акрониму НСАИД, од енгл. NSAID), су лекови са аналгетичким, антипиретичким (смањују повишену телесну температуру и ублажавају бол без деловања на стање свести) и, у већим дозама, са антиинфламаторним ефектима (ублажавају запаљења).^[1] Израз нестероидни се користи како би разликовао ове лекове од стероида, који (у свом широком спектру дејстава) имају слично еикосаноид-депресирајуће антиинфламаторно дејство. Као аналгетици, НСАИЛ су необични по томе што нису наркотични.^[2]

Најпознатији лекови из ове групе су аспирин, ибупрофен, и напроксен које је у многим деловима света могуће купити без рецепта. Међутим, и многи други НСАИЛ су познати и у широкој употреби.

Механизам дејства

Већина нестероидних антиинфламаторних лекова делују као неселективни инхибитори ензима циклооксигеназе који инхибирају изоензиме циклооксигеназу-1 (COX-1) и циклооксигеназу-2 (COX-2). Циклооксигеназа катализе формирање простагландина и тромбоксана из арахидонске киселине (која је добијена из ћелијског фосфолипидног двослоја фосфолипазом A₂).^[3] Простагландини делују (између осталог) као молекули гласници у процесу инфламације. Овај механизам деловања је расветлио Џон Р. Вејн, који је касније за свој рад награђен Нобеловом наградом. Могуће је да новооткривени COX-3 има исту улогу.

Извори

^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 751—790. ISBN 0781744431.
^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 26. Analgesic-antipyretic agents; Pharmacotherapy of gout”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

Литература

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[Foye-1] Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 751—790. ISBN 0781744431.

[Goodman_Gilman-2] Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 26. Analgesic-antipyretic agents; Pharmacotherapy of gout”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.

[Lehninger-3] David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

[1]

[2]

[3]