Natrijum perkarbonat
Natrijum perkarbonat (2 Na2CO3 · 3 H2O2) je jedinjenje koji nastaje dodavanjem vodonik peroksida H2O2 i natrijum karbonata (Na2CO3).
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
sodium carbonate—hydrogen peroxide (2/3)
| |
| Drugi nazivi
PCS, čvrsti vodonik peroksid, natrijum karbonat vodonik peroksid, natrijum karbonat peroksihidrat
| |
| Identifikacija | |
| ECHA InfoCard | 100.036.082 |
| EC broj | 239-707-6 |
| Svojstva | |
| Na2CO3·1.5H2O2 | |
| Molarna masa | 157,01 g/mol |
| Agregatno stanje | beli prah[3] |
| 150 g/l | |
| Opasnosti | |
| Opasnost u toku rada | Iritant, oksidant |
| Tačka paljenja | nezapaljiv |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
Natrijum karbonat Natrijum bikarbonat |
Srodna jedinjenja
|
Natrijum perborat Natrijum persulfat Natrijum perfosfat |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Osobine
уредиNatrijum perkarbonat formira bezbojne kristale, koji se dobro rastvaraju u vodi. Takav rastvor reaguje veoma bazno. U čvrstom stanju ovaj materijal je nagrizajući. Prilikom njegovog zagrevanja iznad 50 °C, otpušta se vodonik peroksid, koji se dalje raspada na vodu i kiseonik. Ova reakcija se brže odvija na višim temperaturama.[4]
Upotreba
уредиNatrijum perkarbonat se upotrebljava kao sredstvo za izbjeljivanje i kao oksidacijsko sredstvo.[5] U mnogo manjoj meri je štetan za okolinu od ranije upotrebljavanog natrijum perborata, pošto ne sadrži bor. U kontrastu sa natrijum perboratom, natrijum perkarbonat nije otrovan za biljke. Natrijum perkarborat je sastavni dio mnogih deterdženata za pranje. Pri pranju na preko 60 °C, otpušta kiseonik, te njim briše (oksidira) mrlje na odjeći koje su organskog porekla, npr.: mrlje od čaja, vina, trave, voća itd. Biljni obojeni pigmenti se oksidiraju te postaju bezbojni, a neke supstance u mrljama prelaze u jedinjenja rastvorljiva u vodi, te se lako mogu isprati. Natrijum perkarbonat je, pored određenih enzima i dodataka, glavni djelotvorni sastojak većine proizvoda za čišćenje sa oznakom oksi-. Po provedenim istraživanjima, otrovan je za miševe i pacove u količini od 1034 mg/kg tjelesne mase.[6][7]
Reference
уреди- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ R. G. Pritchard & E. Islam (2003). „Sodium percarbonate between 293 and 100 K”. Acta Crystallographica Section B. B59: 596—605. doi:10.1107/S0108768103012291.
- ^ McKillop, Alexander; Sanderson, William R. (1995). „Sodium perborate and sodium percarbonate: Cheap, safe and versatile oxidising agents for organic synthesis”. Tetrahedron. 51 (22): 6145—6166. doi:10.1016/0040-4020(95)00304-Q.
- ^ Jones, Craig W. (1999). Applications of hydrogen peroxide and its derivatives. Royal Society of Chemistry. ISBN 978-0-85404-536-5.
- ^ „Sodium percarbonate” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 21. 10. 2011. г. Приступљено 09. 07. 2010.
- ^ Fernández MR, Carvalho RV, Ogliari FA, Beira FA, Etges A, Bueno M (2010). „Cytotoxicity and genotoxicity of sodium percarbonate: a comparison with bleaching agents commonly used in discoloured pulpless teeth”. Int Endod J. 43 ssue=2: 102—8.
