Нафтален

Нафтален
Називи
	IUPAC назив bicyclo[4.4.0]deca-1,3,5,7,9-pentene
	Други називи Тар камфор, бели тар, пахуљице за мољце, нафталин, антимит, бицикло[4.4.0]дека-1,3,5,7,9-пентен
Идентификација
CAS број	91-20-3 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChemSpider	906 ;
ECHA InfoCard	100.001.863
EC број	202-049-5
KEGG	C00829 ;
PubChem C ID	931;
RTECS	QJ0525000
UNII	2166IN72UN ;
	InChI InChI=1S/C10H8/c1-2-6-10-8-4-3-7-9(10)5-1/h1-8H Кључ: UFWIBTONFRDIAS-UHFFFAOYSA-N ; InChI=1/C10H8/c1-2-6-10-8-4-3-7-9(10)5-1/h1-8H Кључ: UFWIBTONFRDIAS-UHFFFAOYAC;
	SMILES c1ccc2ccccc2c1; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C10H8
Моларна маса	128,17052 g/mol
Агрегатно стање	Бели кристали/љуске, јаког мириса на угљени катран
Густина	1,14 g/cm³
Тачка топљења	8.026 °C (14.479 °F; 8.299 K)
Тачка кључања	218 °C (424 °F; 491 K)
Растворљивост у води	Приближно 30 mg/L
Опасности
Главне опасности	Запалив je, сенситизер, могући карциноген. Прашина може да формира експлозивну смешу са ваздухом
R-ознаке	R22, R40, R50/53
S-ознаке	(S2), S36/37, S46, S60, S61
NFPA 704	2 2 0
Тачка паљења	79 - 87 °C
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Нафтален је полициклични арен молекулске формуле C₁₀H₈. Он је бела кристална материја са карактеристичним мирисом који се може детектовати при концентрацијама од 0.08 ppm по маси.^[4] Његова ароматични угљоводонична структура се састоји од кондензованих прстена бензена. Нафтален се користи као средство против мољаца. Нафтален се добијаја из нафте.^[5]

Види још

Извори

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Amoore J E and Hautala E (1983). „Odor as an aid to chemical safety: Odor thresholds compared with threshold limit values and volatiles for 214 industrial chemicals in air and water dilution”. J Appl Toxicology. 3 (6): 272—290. doi:10.1002/jat.2550030603.
^ Harvey, Ronald G. Polycyclic Aromatic Hydrocarbons (1997 изд.). Wiley-VCH. ISBN 978-0-471-18608-3.

Литература

Harvey, Ronald G. Polycyclic Aromatic Hydrocarbons (1997 изд.). Wiley-VCH. ISBN 978-0-471-18608-3.

Спољашње везе

Овај чланак везан за хемију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] Amoore J E and Hautala E (1983). „Odor as an aid to chemical safety: Odor thresholds compared with threshold limit values and volatiles for 214 industrial chemicals in air and water dilution”. J Appl Toxicology. 3 (6): 272—290. doi:10.1002/jat.2550030603.

[5] Harvey, Ronald G. Polycyclic Aromatic Hydrocarbons (1997 изд.). Wiley-VCH. ISBN 978-0-471-18608-3.

[4]

[5]

[1]

[2]

[3]