Nacionalni park Tumukumaki
Nacionalni park Tumukumaki planine (port. Parque Nacional Montanhas do Tumucumaque) nalazi se u amazonskoj kišnoj šumi u brazilskim državama Amapa i Para. Na severu se graniči sa Francuskom Gvajanom i Surinamom.
| Nacionalni park Tumukumaki planine | |
|---|---|
IUCN kategorija II (nacionalni park) | |
 | |
  | |
| Lokacija | Amapa, Para, Brazil |
| Najbliži grad | Sera do Navio, Pedra Branka do Amapari, Ojapoki |
| Koordinate | 1° 50′ N 54° 0′ W / 1.833° С; 54.000° З |
| Površina | 38.874 km2 (15.009 sq mi) |
| Osnovan | 23. avgust 2002 |
| Upravno telo | Čiko Mendez Institut za očuvanje biodiverziteta |
Istorija
уредиTumukumaki je proglašen nacionalnim parkom 23. avgusta 2002, od strane vlade Brazila, nakon saradnje sa WWF-om.[1] On je deo koridora biodiverziteta Amapa, stvorenog 2003.[2] Jedinicu za očuvanje podržava Program zaštićenih područja Amazonije.[3] Njegov plan upravljanja objavljen je 10. marta 2010.
Geografija
уредиNationalni park Tumukumaki planine ima površinu veću od 38.800 km2 (14.980 sq mi), što ga čini najvećim svetskim nacionalnim parkom tropskih šuma i većim od Belgije.[4] Ovo područje dostiže čak 59.000 km2 (22.780 sq mi) ako se uključi granični Gvajanski amazonski park, nacionalni park u Francuskoj Gvajani. Ova kombinacija zaštićenih područja je manja od sistema tri nacionalna parka na brazilsko-venecuelanskoj granici, gde nacionalni parkovi Parima-Tapirapeko, Seranija de la Neblina i Piko da Neblina imaju zajedničku površinu od preko 73.000 km2 (28.190 sq mi).
Ali ovo drugo je manje ako se Nacionalni park planine Tumukumaki (Brazil) i susedni park Gvajanske Amazonije (Francuska) kombinuju sa velikim susednim zaštićenim područjima na severu Para u Brazilu, poput ekološke stanice Grao-Para, biološkog rezervata Majkuru biološkog rezervata i mnogih drugih. Ovo čini Gvajanski štit jednim od najbolje zaštićenih i najvećih ekoloških koridora tropskih kišnih šuma na svetu. To je nenaseljeno područje i ima visoku ekološku vrednost. Većina njegovih životinjskih vrsta, uglavnom ribe i vodene ptice, nisu prisutne ni na jednom drugom mestu na svetu. To je takođe stanište jaguara, primata, vodenih kornjača i harpijskih orlova.[5]
Tamo se nalazi najviša tačka brazilske države Amapa, koja dostiže 701 metar.[6]
Klima
уредиKlima je tropsko monsunska (Kepen: Am), uobičajena u oblastima severnog Brazila u prelazu sa bioma u šumu Amazona.[7] Park ima prosečnu temperaturu od 25 °C (77 °F) i akumulaciju kiše u rasponu od 2.000 (7,87 in) do 3.250 mm (127,95 in) godišnje.[8]
| Klima Nacionalnog parka Tumukumaki planine (granica sa Surinamom), elevacija: 325 m (1.066 ft), 1961—1990 normale i ekstremi | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Maksimum, °C (°F) | 29,0 (84,2) |
28,8 (83,8) |
29,2 (84,6) |
29,4 (84,9) |
29,5 (85,1) |
29,6 (85,3) |
29,9 (85,8) |
30,8 (87,4) |
31,7 (89,1) |
32,2 (90) |
31,6 (88,9) |
30,3 (86,5) |
30,17 (86,3) |
| Prosek, °C (°F) | 24,2 (75,6) |
24,1 (75,4) |
24,3 (75,7) |
24,5 (76,1) |
24,5 (76,1) |
24,4 (75,9) |
24,4 (75,9) |
24,7 (76,5) |
25,2 (77,4) |
25,8 (78,4) |
25,7 (78,3) |
25,0 (77) |
24,73 (76,52) |
| Minimum, °C (°F) | 20,7 (69,3) |
20,8 (69,4) |
21,0 (69,8) |
21,4 (70,5) |
21,3 (70,3) |
21,0 (69,8) |
20,7 (69,3) |
20,6 (69,1) |
20,4 (68,7) |
20,9 (69,6) |
21,0 (69,8) |
21,0 (69,8) |
20,9 (69,62) |
| Količina padavina, mm (in) | 111,2 (4,378) |
116,3 (4,579) |
168,1 (6,618) |
226,7 (8,925) |
348,5 (13,72) |
231,1 (9,098) |
189,4 (7,457) |
105,8 (4,165) |
76,9 (3,028) |
38,4 (1,512) |
43,8 (1,724) |
75,9 (2,988) |
1.732,1 (68,192) |
| Relativna vlažnost, % | 84,0 | 84,0 | 85,0 | 85,0 | 87,0 | 85,0 | 85,0 | 82,0 | 76,0 | 74,0 | 75,0 | 79,0 | 81,8 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 121,7 | 109,6 | 112,0 | 104,0 | 129,7 | 165,8 | 171,5 | 207,3 | 218,9 | 220,4 | 199,4 | 163,8 | 1.924,1 |
| Izvor: NOAA[9] | |||||||||||||
Turizam
уредиTurizam u parku odvija se u dva različita sektora: sektor Amapari i sektor Ojapoki.[10]
U sektoru Amapari, parku se pristupa iz grada Sera do Navio (najčešće) ili preko zajednice u Pedra Branka do Amapari (obično leti).[10] Putovanje se provodi rekom Amapari, koristeći aluminijumske čamce (90 km od Sera do Navio) do seoske baze parka, gde je moguće boraviti u kampu prilagođenom amazonskim uslovima (viseće mreže) i obavljati aktivnosti poput dugih hodova trim stazama, kupanja u rekama i posmatranja životinja i biljaka.
U Sektoru Ojapoki se može kampovati u mestu Kahoeira do Anotaje, koje se nalazi na reci Anotaje, pritoci reke Ojapok.[10] Vodopad je udaljen 40 km od grada Ojapok, i do njega se stiže koristeći aluminijumske čamce. Takođe postoji mogućnost posetite Vila Brasilu, zajednici koja se nalazi na desnoj obali reke Ojapok i locirana je ispred francusko-gvajanske autohtone zajednice Kamopi.[10] Na ovom mestu se nalaze mali hoteli i moguće je razumeti njegov socio-kulturni kontekst, gde stanovnici, uglavnom trgovci, pružaju usluge starosedelačkim stanovnicima okolnog područja.[11]
Nasleđe
уредиMozila fajerfoks je kodno nazvao beta verziju Fajerfoksa 4 Tumukumaki.[12]
Reference
уреди- ^ „Brazil creates largest tropical park”. NBC News / AP. 22. 8. 2003. Приступљено 23. 8. 2015.
- ^ Corredor de Biodiversidade do Amapá Biodiversity Corridor, стр. 43.
- ^ Full list: PAs supported by ARPA.
- ^ „Brazil creates largest rainforest reserve”. BBC News. 23. 8. 2002. Приступљено 23. 8. 2015.
- ^ „World’s largest tropical forest park created”. New Scientist. 22. 8. 2002. Приступљено 23. 8. 2015.
- ^ Portal Brasil
- ^ Hunter, Allice (2018-11-21), English: Köppen climate types of Pará, Brazil., Приступљено 2019-03-26
- ^ „Parque Nacional do Tumucumaque, Amapá”. Amazônia de A a Z – Portal Amazônia. 2016-03-14. Архивирано из оригинала 2016-03-14. г. Приступљено 2019-03-26.
- ^ „Tirios Region (82026) – WMO Weather Station”. NOAA. Приступљено 24. 3. 2019.
- ^ а б в г „Parque Nacional Montanhas do Tumucumaque: Turismo”. Parque Nacional Montanhas do Tumucumaque (на језику: Portuguese). Приступљено 2020-09-02.
- ^ ICMBio, Brazil (2009). Tumucumaque Mountais National Park Management Plan (PDF) (на језику: Portuguese). ICMBio. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 06. 2021. г. Приступљено 09. 10. 2020.
- ^ https://www.mozilla.org/parks/tumucumaque/ Архивирано 2011-06-29 на сајту Wayback Machine
Literatura
уреди- Corredor de Biodiversidade do Amapá Biodiversity Corridor (PDF), Belém: CI-Brasil, Governo do Amapá, Fundação Lee & Gund, 2007, Приступљено 2016-11-05
- Full list: PAs supported by ARPA, ARPA, Приступљено 2016-08-07
- Bunker, S.G (1985). Underdeveloping the Amazon: Extraction, Unequal Exchange, and the Failure of the Modern State. University of Illinois Press.
- Cleary, David (2000). „Towards an Environmental History of the Amazon: From Pre-history to the Nineteenth Century”. Latin American Research Review. 36 (2): 64—96. PMID 18524060.
- Dean, Warren (1976). Rio Claro: A Brazilian Plantation System, 1820—1920. Stanford University Press..
- Dean, Warren (1997). Brazil and the Struggle for Rubber: A Study in Environmental History. Cambridge University Press..
- Hecht, Susanna and Alexander Cockburn (1990). The Fate of the Forest: Developers, Destroyers, and Defenders of the Amazon. New York: Harper Perennial..
- Hochstetler, K. and M. Keck (2007). Greening Brazil: Environmental Activism in State and Society. Duke University Press.
- Revkin, A (1990). The Burning Season: The Murder of Chico Mendes and the Fight for the Amazon Rain Forest. Houghton Mifflin..
- Wade, Lizzie (2015). „Drones and satellites spot lost civilizations in unlikely places”. Science News. doi:10.1126/science.aaa7864
. - Weinstein, Barbara (1983). The Amazon Rubber Boom 1850—1920. Stanford University Press..
- Sheil, D.; Wunder, S. (2002). „The value of tropical forest to local communities: complications, caveats, and cautions” (PDF). Conservation Ecology. 6 (2): 9. doi:10.5751/ES-00458-060209. hdl:10535/2768.
- Taylor, Isaac (1898). Names and Their Histories: A Handbook of Historical Geography and Topographical Nomenclature. London: Rivingtons. ISBN 978-0-559-29668-0. Приступљено 12. 10. 2008.
- Coca-Castro, Alejandro; Reymondin, Louis; Bellfield, Helen; Hyman, Glenn (јануар 2013), Land use Status and Trends in Amazonia (PDF), Amazonia Security Agenda Project, Архивирано из оригинала (PDF) 19. 3. 2016. г., Приступљено 25. 8. 2019
- Morley, Robert J. (2000). Origin and Evolution of Tropical Rain Forests. Wiley. ISBN 978-0-471-98326-2.
- Burnham, Robyn J.; Johnson, Kirk R. (2004). „South American palaeobotany and the origins of neotropical rainforests”. Philosophical Transactions of the Royal Society. 359 (1450): 1595—1610. PMC 1693437 . PMID 15519975. doi:10.1098/rstb.2004.1531.
- Maslin, Mark; Malhi, Yadvinder; Phillips, Oliver; Cowling, Sharon (2005). „New views on an old forest: assessing the longevity, resilience and future of the Amazon rainforest” (PDF). Transactions of the Institute of British Geographers. 30 (4): 477—499. doi:10.1111/j.1475-5661.2005.00181.x. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 10. 2008. г. Приступљено 25. 9. 2008.
- Malhi, Yadvinder; Phillips, Oliver (2005). Tropical Forests & Global Atmospheric Change. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-856706-6.
- Costa, João Batista Sena; Bemerguy, Ruth Léa; Hasui, Yociteru; Borges, Maurício da Silva (2001). „Tectonics and paleogeography along the Amazon river”. Journal of South American Earth Sciences. 14 (4): 335—347. Bibcode:2001JSAES..14..335C. doi:10.1016/S0895-9811(01)00025-6.
- Milani, Edison José; Zalán, Pedro Victor (1999). „An outline of the geology and petroleum systems of the Paleozoic interior basins of South America” (PDF). Episodes. 22 (3): 199—205. doi:10.18814/epiiugs/1999/v22i3/007. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 10. 2008. г. Приступљено 25. 9. 2008.
- Colinvaux, Paul A.; Oliveira, Paulo E. De (2000). „Palaeoecology and climate of the Amazon basin during the last glacial cycle”. Journal of Quaternary Science. 15 (4): 347—356. Bibcode:2000JQS....15..347C. doi:10.1002/1099-1417(200005)15:4<347::AID-JQS537>3.0.CO;2-A.
- Van Der Hammen, Thomas; Hooghiemstra, Henry (2000). „Neogene and Quaternary history of vegetation, climate, and plant diversity in Amazonia”. Quaternary Science Reviews. 19 (8): 725. Bibcode:2000QSRv...19..725V. CiteSeerX 10.1.1.536.519 . doi:10.1016/S0277-3791(99)00024-4.
- Colinvaux, P.A.; De Oliveira, P.E.; Bush, M.B. (јануар 2000). „Amazonian and neotropical plant communities on glacial time-scales: The failure of the aridity and refuge hypotheses”. Quaternary Science Reviews. 19 (1–5): 141—169. Bibcode:2000QSRv...19..141C. doi:10.1016/S0277-3791(99)00059-1.
