Morfologija zemljišta

Morfologija zemljišta je deo^[1] nauke o zemljištu, koja obuhvata izučavanje morfoloških osobina, odnosno morfoloških karakteristika zemljišta.^[2]

Morfološke osobine spadaju među najvažnije i najčešće izučavane osobine zemljišta, čije izučavanje je najstarija metoda izučavanja zemljišta. Morfologija zemljišta spada među najvažnije karakteristike pojedinih sistematskih jedinica zemljišta. Razlikuju se dva tipa morfologije:

Ektomorfološka morfologija
Endomorfološka morfologija

Među najvažnija endomorfološka svojstva zemljišta spadaju:

Građa zemljišnog profila
Dubina pojedinih horizonata
Boja zemljišta
Mehanički sastav
Struktura
Poroznost i zbijenost
Stepen vlažnosti
Specifična pedogenetska obrazovanja
Umeci u zemljištu

Građa zemljišnog profila

Profili većine tipova naših zemaljišta diferencirani su na manji ili veći broj genetskih horizonata. Oni se razlikuju i prema drugim fizičkim, hemijskim i mineraološkom sastavu. Genetski horizonti su dobili nazive prema^[3] pedogenetskom procesu koji je doveo do njihovog obrazovanja. Za obeležavanje raznih horizonata koriste se kao simboli velika slova latinice. Pored velikih slova koriste se i mala slova latinice kao i arapski brojevi kao dopunske oznake.

Najpoznatiji horizonti su:

Ao ili O - Organogeni horizont
A ili Ai - Inicijalni horizont
Ah ili A1 - Humusni ili humusno-akumulativni horizont
Ahp ili P - Oranični ili plužni horizont
E ili A2 - Eluvijalni horizont
B - Iluvijalni horizont
(B) - Kambični horizont
G - Glejni horizont
g - Pseudoglejni horizont
T - Tresetni horizont

Boja zemljišta

Boja je najupadljivija fizičko-morfološka karakteristika zemljišta, prema kojoj se međusobno razlikuju razni genetski horizonti u zemljišnom profilu, a zavisna je od sadržaja u zemljištu raznih bojenih sastojaka, u znatnom^[4] stepenu takođe od mehaničkog sastava i od stepena vlažnosti zemljišta. Preovlađuju tri osnovne boje : crna, crvena i bela, sa mnogobrojnim nijansama. Boju daju uglavnom sledeće bojene materije :

Humusne materije daju im razne nijanse, od tamno-sive i sivo-smeđe do crne boje
Oksidi i hidroksidi gvožđa daju zemljištima crvenu, smeđu do žutu boju
Kvarc daje zemljištima belu do svetlo-sive boje
Fero jedinjenja daju plavu i zelenu boju

Unutrašnja građa pojedinih horizonata

Pod unutrašnjom građom pojedinih horizonata se podrazumeva način pakovanja mehaničkih frakcija i strukturnih agregata zemljišta. Mehanički sastav, struktura, stepen zbijenosti i karakter poroznosti su najvažnije osobine unutrašnje građe pojedinih horizonata.^[5] Na osnovu stepena zbijenosti, građa zemljišta se deli na sipkava, rastresita, zbijena i jako zbijena . Na osnovu karaktera poroznosti, građa zemljišta se deli na:

Sitno porozna(pore prečnika) <1mm
Porozna(pore prečnika) 1-3mm
Sunđerasta(pore prečnika) 3-5mm
Šupljikasta(pore prečnika) 5-10mm
Krupno šupljikasta(pore prečnika) >10mm

Specifična novoobrazovana zemljišta

Specifičnim novoobrazovanjima zemljišta nazivaju se nakupine raznih materija u zemljišnim porama i na površinama strukturnih agregata, obrazovane u rezultatu proticanja raznih pedogenetskih procesa, uglavnom iluvacije rastvorenih materija, kao i tragovi rada zemljine faune . Prema njohovom poreklu, izdvajaju se dve grupe specifičnih novoobrazovanja zemljišta : Hemijska i biogena.

Hemijska novoobrazovanja obuhvataju veliki broj raznih materija koje se premeštaju po dubini zemljišnog profila. Talože se i nakupljaju u zemljišnim porama kao i na površinama strukturnih agregata, najčešće u iluvijalnim horizontima zemljišta. Javljaju se u raznim formama: iscvetanjima na površini zemljišta, proslojcima gipsa, krečnog pseudomicelijuma i konkrecija, sitnih zrnaca i konkrecija feri i mangan hidroksida.
Biološka novoobrazovanja se javljaju u formi ekskremenata glista i larvi insekata, hodnika kišnih glista i drugih zemljišnih rovki kao i šupljika zaostalih posle mineralizacije biljnih korena.

Umeci u zemljištu

Umeci predstavljaju strana tela u zemljišnom profilu, koja su u njega dospela na razne načine. Među umetke spadaju neraspadnuti ljudski i životinjski ostaci, zatim ljušture puževa i školjki itd. Меđutim većina umetaka u zemljištima su antropogenog porekla. U zemljištima dospevaju na razne načine. Značaj umetaka u zemljištu je mali sa aspekta determinacije zemljišta . U zadnje vreme je sve veće interesovanje za umetke, jer je većina umetaka na tržištu veoma skupa.

Reference

^ „Nastanak, sastav i osobine zemljišta” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2015. г. Приступљено 30. 05. 2016.
^ Buol, Stanley W.; Southard, Randal J.; Graham, Robert C.; McDaniel, Paul A. (2003). Soil Genesis and Classification, 5th Edition. Ames, Iowa: Iowa State Press, A Blackwell Pub. Co. стр. 494. ISBN 0-8138-2873-2.
^ „Morfološka svojstva i terensko istraživanje zemljišta” (PDF). ^{[мртва веза]}
^ „Pedomorfologija” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 05. 07. 2016. г. Приступљено 30. 05. 2016.
^ Zoran Andrić. „Postanak zemljišta – Geneza i evolucija”. Academia.edu.

Literatura

Aleksandar Đorđević, Svjetlana Radmanović (2016): Pedologija
Husnija Resulović, Hamid Čustović (2002) : Pedologija

[1] „Nastanak, sastav i osobine zemljišta” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2015. г. Приступљено 30. 05. 2016.

[2] Buol, Stanley W.; Southard, Randal J.; Graham, Robert C.; McDaniel, Paul A. (2003). Soil Genesis and Classification, 5th Edition. Ames, Iowa: Iowa State Press, A Blackwell Pub. Co. стр. 494. ISBN 0-8138-2873-2.

[3] „Morfološka svojstva i terensko istraživanje zemljišta” (PDF). ^{[мртва веза]}

[4] „Pedomorfologija” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 05. 07. 2016. г. Приступљено 30. 05. 2016.

[5] Zoran Andrić. „Postanak zemljišta – Geneza i evolucija”. Academia.edu.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]