Molekularna mašina
Molekularna mašina, ili nanomašina,[1] svaki je diskretni broj molekularnih komponenti koji proizvodi kvazi-mehaničko kretanje (učinak) u odgovoru na specifični stimulus (ulaganje).[2] Ovaj termin se često koristi u širem smislu za molekule koji jednostavno oponašaju funkcije koje se odvijaju na makroskopskom nivou. Termin je takođe ustaljen u nanotehnologiji, gde je znatan broj veoma kompleksnih molekularnih mašina predložen. Njihova svrha je konstruisanje molekularnog asemblera. Molekularne mašine se mogu podeliti u dve široke kategorije: sintetičke i biološke.
Žan-Pjer Sovaž, Frejzer Stodart i Ben Feringa su nagrađeni Nobelovom nagradom za hemiju 2016. godine za dizajn i sintezu molekularnih mašina.[3][4]
Vidi još
уредиReference
уреди- ^ Satir, Peter; Søren T. Christensen (26. 03. 2008). „Structure and function of mammalian cilia”. Histochemistry and Cell Biology. Springer Berlin / Heidelberg. 129 (6): 688. PMC 2386530
. PMID 18365235. doi:10.1007/s00418-008-0416-9. 1432-119X. Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 11. 09. 2009.
- ^ Ballardini R, Balzani V, Credi A, Gandolfi MT, Venturi M (2001). „Artificial Molecular-Level Machines: Which Energy To Make Them Work?”. Acc. Chem. Res. 34 (6): 445—455. doi:10.1021/ar000170g. Архивирано из оригинала 15. 03. 2020. г. Приступљено 12. 10. 2016.
- ^ Staff (5. 10. 2016). „The Nobel Prize in Chemistry 2016”. Nobel Foundation. Приступљено 5. 10. 2016.
- ^ Chang, Kenneth; Chan, Sewell (5. 10. 2016). „3 Makers of ‘World’s Smallest Machines’ Awarded Nobel Prize in Chemistry”. New York Times. Приступљено 5. 10. 2016.
