Википедија

МДМА

екстази (ексер)
(преусмерено са Metilenedioksimetamfetamin)

МДМА, генеричко име метилендиоксиметамфетамин, познат и као екстази, у жаргону „ексер“, је синтетичка, психоактивна дрога, дериват амфетамина. Спада у јаче психоактивне дроге, а деловање је слично допингу у спорту. Узима се орално у облику таблета. Доза од 75 до 100 mg почиње деловати након 20 до 40 минута, а делује od 3 do 5h.

МДМА
MDMA structure
Ball-and-stick model of an MDMA molecule
IUPAC име
(RS)-1-(1,3-бензодиоксол-5-ил)-N-метилпропан-2-амин
Клинички подаци
Drugs.comунос
Опојна дрогаФизичка: не[1]
Психолошка: умерена
Одговорност
за зависност		Умерена[2]
Начин применеорално[3]
ređe: инсуфлационо,[3] инхалационо,[3] инјекционо,[3][4] ректално
Правни статус
Правни статус
  • AU: S9 (Забрањен)
  • CA: План I
  • UK: Класа А
  • US: План I
  • UN: Психотропни план I
Фармакокинетички подаци
МетаболизамЈетра, CYP450 екстензино учествује, укључујући CYP2D6
МетаболитиМДА, ХММА, ХМА, ДХА, МДП2П, МДОХ[5]
Почетак дејства30–45 min (орално)[6]
Полувреме елиминације(R)-MDMA: 5.8 ± 2.2 h[7]
(S)-MDMA: 3.6 ± 0.9 h[7]
Дужина акције4–6 h[6]
ИзлучивањеБубрег
Идентификатори
CAS број42542-10-9 ДаY[]
ATC кодnone
PubChemCID 1615
IUPHAR/BPS4574
DrugBankDB01454 ДаY
ChemSpider1556 ДаY
UNIIKE1SEN21RM ДаY
KEGGC07577 ДаY
ChEBICHEBI:1391 ДаY
ChEMBLCHEMBL43048 ДаY
Синоними3,4-МДМА, ecstasy (E, X, XTC), molly, mandy[8][9]
PDB ligand IDB41 (PDBe, RCSB PDB)
Хемијски подаци
ФормулаC11H15NO2
Моларна маса193,25 g·mol−1
ХиралностРацемска смеша
  • CC(NC)CC1=CC=C(OCO2)C2=C1
  • InChI=1S/C11H15NO2/c1-8(12—2)5-9-3-4-10-11(6—9)14-7-13-10/h3-4,6,8,12H,5,7H2,1-2H3 ДаY
  • Key:SHXWCVYOXRDMCX-UHFFFAOYSA-N ДаY
Физички подаци
Тачка кључања105 °C (221 °F) на 0.4 mmHg (експериментално)
Екстази
Екстази се најчешће појављује у форми таблета.

Симптоми су проширене зенице, кочење и дрхтање вилице и зуба, пораст крвног притиска, убрзани рад срца, губитак апетита и велика издржљивост без знакова умора. Екстази појачава перцепцију околине, а након прекида су могући флешбекови. Након попуштања деловања дроге могућа је депресија, умор и исцрпљеност.

Популарност

уреди

Иако синтетизован 1912. године екстази се сматра новом дрогом.[10] Често је коришћен у групацијама које слушају одређену врсту музике, данас најчешће електронске (рејв, техно итд.). Психеделичне дроге шездесетих које си промовисале „спиритуалност“ и „спајање с универзумом“, забрањене су 1970. године.

Екстази има потенцијалне психостимулативне и психоделичне супстанце. Године 1985. екстази је стављен на листу са другим психоделицима, уз наглашену забринутост због његове немедицинске употребе и „пренаглашене добронамерне подршке и бескомпромисног прозелитизма“ који се испољавају епидемијским ширењем екстазија у популацији деце и омладине.[11][12]

Штетне последице

уреди

Последице предозирања екстазијем могу бити смртни исходи, хиперпирексија (повећана температура), дехидрација (губљење течности) и отказивање рада срца. Постоји и „природни“ екстази — таблете које садрже жен-шен, колу и неке природне енергансе — до чије шире производње и употребе је већ дошло.[13][14][15]

Ментални поремећаји

уреди

По свом саставу „екстази“ је сличан амфетамину и мескалину[16], па су и доминантни фармакодинамски ефекти стимулација менталне активности и илузионо - халуцинаторне „креације“. Супстанца се брзо ресорбује, прелази крвно - мождану баријеру и делује на централни нервни систем.

На западу злоупотребе ове супстанце достиже епидемијске размере међу тинејџерима. Последице злоупотребе ове супстанце су на нивоу менталног функционисања, телесног здравља и поремећаја личности. Реакције су индивидуалне, а токсични ефекти могу бити испољени и при врло малим дозама. Међу психичким симптомима доминирају:

Токсичне психозе праћене су халуцинацијама, параноичним идеацијама и паничним страхом да су егзистенцијално угрожени, самоубилачким идејама и самоубиствима. Бројне су последице на соматском плану и здравље младих особа озбиљно је угрожено. Најчешћи поремећаји су: запаљење јетре и бубрега, инсуфицијенција бубрега и срца, кардио - миопатије, васкуларна крвављења, разна нервна обољења (тикови, поремећаји налик на паркинсонизам), као и конвулзије епилептичног карактера (код особа која имају личну или породичну предиспозицију).[13]

Значајно је истаћи и поремећаје личности корисника дроге. Најчешће то су опсесивно- компулзивни феномени, карактеристични по присилним поступцима, као и стереотипна понашања.

Поремећаји раста

уреди

Екстази делује и на ендокрини систем, посебно на штитну жлезду и хормон раста. Забележени су случајеви застоја у развоју у деце која су користила неке од од деривата амфетамина. Описани су случајеви драматичног пропадања мишићне масе.[20]

Смртни исходи такође су зле последице интоксикације, посебно у случајевима када је дрога узета у комбинацији с алкохолом, или са лековима који смањују крвни притисак, неким антидепресивима и антималарицима.

Акутне интоксикације од страха до психичког слома

уреди
  • Акутна интоксикација екстазијем резултат је прекорачења дозе у кратком временском интервалу. Манифестује се соматским и психичким дисфункцијама. Прекомерне дозе су смртоносне[21][22].
  • Пролонгирана интоксикација последица је хроничне употребе екстазија. Симпотми варирају у интензитету : од благе дисфорије до параноидне психозе. Корисник дроге је еуфоричан, али и забринут непријатним телесним сензацијама, или сумњичав, остећеног доживљавања реалности и окружења као угрожавајућег. Смањење сна и апетита су исто тако карактеристични симптоми.

Индукована екстази (МДМА) ансиозност објашњава се могућношћу да екстази садржаје несвесног дела психе пренесе у свест. Особа није у стању да интегрише несвесне и емоционално богате информације. Акутна интоксикација малом дозом супстанце (50 - 150 mg) праћена је благом анксиозношћу, зебњом, нервозом, грижењем вилице, а ишчекивање посебних доживљаја може изазвати стање страха. Интоксицираног треба умирити благим наступом, подршком и уверавањем да је то пролазни ефекат унесене дроге.

  • Акутна интоксикација средње великим дозама (250 - 300 mg) карактеристична је по одређеној психопатологији и зависи од квалитета толеранције на унесену психостимулативну супстанцу.

Визуелне „искривљености“ манифестују се виђењем светлуцавих и сјајних предмета, титрајућег кретања, геометријски улепшаних. Особа је свесна ефекта супстанце и захтева да остане сама или, пак, тражи помоћ терапеута. Особа је уплашена и терапеут мора да располаже одређеном вештином да успостави комуникацију. Некад испољавају наглашену бригу о другим особама које су такође под дрогом, тврдећи за себе да су „хај“. Могу се појавити параноидне идеације, снажна депресивност, као и изненадне промене стања свести.

  • Акутна интоксикација великим дозама (300 - 400 mg) зависи од претходних искустава корисника дроге (употреба стимулативних и халуциногених дрога, ПЦП-а и сл. ), толеранције и окружења.

Доминирају следећи симптоми :

Хипертензивне кризе и срчане аритмије могу угрозити цереброваскуларни систем (мозак и мождане крвне судове) и довести до појаве „слога“ или можданих крвављења (хеморагија). Треба имати на уму да је интоксицирана особа можда конзумирала и неке друге дроге : кокаин, амфетамине, марихуану, алкохол...

Пролонгиране интоксикације губитак менталне бистрине

уреди

Пролонгиране интоксикације с великим дозама погађају чак и особе са наглашеном толеранцијом на екстази. Младе особе гутају огромне количине ове дроге и доспевају у стање физичке и психичке исцрпљености. Могу се издвојити следећи симптоми:

  • промене расположења
  • емоционалну нестабилност
  • анксиозност
  • депресивност и
  • теже менталне поремећаје типа психоза, које су праћене параноидношћу и насилничким понашањем.

Пролонгирана интоксикација малим дозама праћења је блажом психопатијом:

  • губитак менталне бистрине и прибраности
  • ментална конфузија
  • нерасположење
  • губитак мотивације
  • дезоријентација заборавност и
  • оштећење памћења.

Уколико особа настави да користи дрогу, долази до губитка апетита и несанице.

Референце

уреди
  1. ^ Palmer, Robert B. (2012). Medical toxicology of drug abuse : synthesized chemicals and psychoactive plants. Hoboken, N.J.: John Wiley & Sons. стр. 139. ISBN 9780471727606. 
  2. ^ Malenka RC, Nestler EJ, Hyman SE (2009). „Chapter 15: Reinforcement and Addictive Disorders”. Ур.: Sydor A, Brown RY. Molecular Neuropharmacology: A Foundation for Clinical Neuroscience (2nd изд.). New York: McGraw-Hill Medical. стр. 375. ISBN 9780071481274. „MDMA has been proven to produce lesions of serotonin neurons in animals and humans.” 
  3. ^ а б в г „Methylenedioxymethamphetamine (MDMA or 'Ecstasy')”. EMCDDA. European Monitoring Centre for Drugs and Drug Addiction. Приступљено 17. 10. 2014. 
  4. ^ „Methylenedioxymethamphetamine (MDMA, ecstasy)”. Drugs and Human Performance Fact Sheets. National Highway Traffic Safety Administration. Архивирано из оригинала 31. 5. 2012. г. Приступљено 19. 5. 2010. 
  5. ^ Carvalho M, Carmo H, Costa VM, Capela JP, Pontes H, Remião F, Carvalho F, Bastos Mde L (2012). „Toxicity of amphetamines: an update”. Arch. Toxicol. 86 (8): 1167—1231. PMID 22392347. doi:10.1007/s00204-012-0815-5. 
  6. ^ а б Freye, Enno (2009). „Pharmacological Effects of MDMA in Man”. Pharmacology and Abuse of Cocaine, Amphetamines, Ecstasy and Related Designer Drugs. Springer Netherlands. стр. 151—160. ISBN 978-90-481-2448-0. Приступљено 18. 6. 2015. 
  7. ^ а б „3,4-Methylenedioxymethamphetamine”. Hazardous Substances Data Bank. National Library of Medicine. 28. 8. 2008. Приступљено 22. 11. 2014. 
  8. ^ Luciano, Randy L.; Perazella, Mark A. (25. 3. 2014). „Nephrotoxic effects of designer drugs: synthetic is not better!”. Nature Reviews Nephrology. 10 (6): 314—324. doi:10.1038/nrneph.2014.44. Приступљено 2. 12. 2014. 
  9. ^ „DrugFacts: MDMA (Ecstasy or Molly)”. National Institute on Drug Abuse. Архивирано из оригинала 03. 12. 2014. г. Приступљено 2. 12. 2014. 
  10. ^ Bernschneider-Reif S, Oxler F, Freudenmann RW (2006). „The Origin of MDMA ("Ecstasy")--Separating the Facts From the Myths.”. Pharmazie. 61 (11): 966—972. PMID 17152992. doi:10.1111/j.1360-0443.2006.01511.x. 
  11. ^ 22nd report of the Expert Committee on Drug Dependence World Health Organization, 1985], Приступљено 11. 4. 2013.
  12. ^ E for Ecstasy by Nicholas Saunders, Appendix 1: Reference Section. Ecstasy.org. Приступљено 2011-06-11.
  13. ^ а б Liechti ME, Gamma A, Vollenweider FX (2001). „Gender Differences in the Subjective Effects of MDMA”. Psychopharmacology. 154 (2): 161—168. PMID 11314678. doi:10.1007/s002130000648. 
  14. ^ Erowid (September 2001). Short-Term Side Effects of MDMA.
  15. ^ Addiction (February 2011) "New study finds no cognitive impairment among ecstasy users" Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јул 2011)
  16. ^ Hardman HF, Haavik CO, Seevers MH (1973). „Relationship of the Structure of Mescaline and Seven Analogs to Toxicity and Behavior in Five Species of Laboratory Animals”. Toxicology Applied Pharmacology. 25 (2): 299—309. PMID 4197635. doi:10.1016/S0041-008X(73)80016-X. 
  17. ^ „Ecstasy basics”. betweenthelines.net.au. Архивирано из оригинала 28. 10. 2012. г. Приступљено 25. 5. 2010. 
  18. ^ „Ecstasy”. betterhealth.vic.gov.au. Архивирано из оригинала 26. 04. 2014. г. Приступљено 25. 5. 2010. 
  19. ^ „MDMA Basics”. erowid.org. Приступљено 25. 5. 2010. 
  20. ^ а б „Ecstasy: effects on the body”. ydr.com.au. Приступљено 25. 5. 2010. 
  21. ^ Verheyden SL, Henry JA, Curran HV (2003). „Acute, sub-acute and long-term subjective consequences of 'ecstasy' (MDMA) consumption in 430 regular users”. Hum Psychopharmacol. 18 (7): 507—17. PMID 14533132. doi:10.1002/hup.529. 
  22. ^ Verheyden SL, Maidment R, Curran HV (2003). „Quitting ecstasy: an investigation of why people stop taking the drug and their subsequent mental health”. J. Psychopharmacol. (Oxford). 17 (4): 371—8. PMID 14870948. doi:10.1177/0269881103174014. 

Литература

уреди
  • Freye, Enno (2009). „Pharmacological Effects of MDMA in Man”. Pharmacology and Abuse of Cocaine, Amphetamines, Ecstasy and Related Designer Drugs. Springer Netherlands. стр. 151—160. ISBN 978-90-481-2448-0. Приступљено 18. 6. 2015. 
  • Malenka RC, Nestler EJ, Hyman SE (2009). „Chapter 15: Reinforcement and Addictive Disorders”. Ур.: Sydor A, Brown RY. Molecular Neuropharmacology: A Foundation for Clinical Neuroscience (2nd изд.). New York: McGraw-Hill Medical. стр. 375. ISBN 9780071481274. „MDMA has been proven to produce lesions of serotonin neurons in animals and humans.” </ref>

| elimination_half-life = (R)-MDMA: 5.8 ± 2.2 h<ref name="Toxnet MDMA">„3,4-Methylenedioxymethamphetamine”. Hazardous Substances Data Bank. National Library of Medicine. 28. 8. 2008. Приступљено 22. 11. 2014. 

Спољашње везе

уреди
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=МДМА&oldid=27550267”