Margaret Masterman
Margaret Masterman (4. maj 1910 – 1. april 1986) britanska je lingvistkinja i filozof, najpoznatija po svom pionirskom radu u oblasti računarske lingvistike i posebno mašinskog prevođenja. Osnovala je Jedinicu za istraživanje jezika u Kembridžu.
Margaret Masterman | |
---|---|
Lični podaci | |
Puno ime | Margaret Masterman |
Datum rođenja | 4. maj 1910. |
Mesto rođenja | London, Engleska |
Datum smrti | 1. april 1986.75 god.) ( |
Mesto smrti | Kembridž, Engleska |
Prebivalište | Engleska |
Državljanstvo | Englesko |
Obrazovanje | Njunam koledž, Kembridž |
Univerzitet | Lusi Kavendiš koledž, Kembridž |
Porodica | |
Supružnik | R. B. Brejcvejt (v. 1932) |
Deca | 2 |
Roditelji | Čarls F. G. Masterman Lusi Blanč Litelton |
Naučni rad | |
Polje | Računarska lingvistika |
Poznat po | Jedinica za istraživanje jezika Kembridža |
Biografija
уредиMargaret Masterman je rođena u Londonu 4. maja 1910. u porodici Čarlsa F. G. Mastermana, britanskog političara radikalne Liberalne partije i šefa Biroa za ratnu propagandu, i Lusi Blanš Litelton, političarke, pesnikinje i pisca. Godine 1932, udala se za Ričarda Bevana Brejcvejta, filozofa. Oni su imali sina Luisa Čarlsa (rođenog 1937) i ćerku Katrin Lusi (rođenu 1940).
Rad
уредиMargaret Masterman je bila jedna od šest studenata Vitgenštajnovog kursa 1933–34, čije su beleške sastavljene kao Plava knjiga.[1] Godine 1955, ona je osnovala i rukovodila Jedinicom za istraživanje jezika Kembridža (CLRU), koja je izrasla od neformalne diskusione grupe u veliki istraživački centar u kompjuterskoj lingvistici u to vreme. Ona je bila student na Njunam koledžu u Kembridžu i proučavala je moderne jezike, a zatim i moralne nauke (kako se tada zvala filozofija). Jedinica za istraživanje jezika u Kembridžu osnovana je u maloj, ali lepoj zgradi zvanoj Adijev muzej u kojoj je bila smeštena dalekoistočna umetnost: male budističke skulpture bile su ugrađene u njene zidove i rezbarena vrata. Tokom perioda od dvadeset godina, počevši od 1953. godine, to je bio izvor značajnih istraživanja u oblasti mašinskog prevođenja, računarske lingvistike i kvantne fizike, iako izvan zvaničnih univerzitetskih struktura u Kembridžu. Finansirana je grantovima američkih agencija (AFOSR, ONR, NSF), vladinih agencija Velike Britanije (OSTI) i kasnije iz fondova EU u Luksemburgu. Njene računarske mogućnosti su bile primitivne — drevni ICL 1202 računar — i većina njenih ozbiljnijih proračuna je obavljena ili na mašini Univerziteta u Kembridžu, u tadašnjoj Matematičkoj laboratoriji, ili od strane posetilaca CLRU-a na lokacijama u SAD. Jedna mera njenog uticaja, od osoblja koje nikada nije prelazilo deset ljudi, bila je godišnja nagrada za životno delo Udruženja za računarsku lingvistiku u SAD, tri su dodeljene alumnima CLRU: Martinu Keju, Karen Spark Džouns i Joriku Vilks.
Reference
уреди- ^ Ambrose, Alice; Lazerowtiz, Morris (2002). Ludwig Wittgenstein: Philosophy and Language. London: Routledge. стр. 16. ISBN 978-0415488440.
Literatura
уреди- Wilks, Yorick (2000). „Margaret Masterman”. Ур.: Hutchins, John. Early years in machine translation: memoirs and biographies of pioneers. ISBN 978-90-272-4586-1.
- Lucy Cavendish College Archive Архивирано на сајту Wayback Machine (27. март 2024)
- Masterman, Margaret (2003). Wilks, Yorick, ур. Language, cohesion and form: selected papers of Margaret Masterman, with commentaries. Cambridge University Press. ISBN 978-90-272-4586-1.
- Leon, Jacqueline (2000). Desmet, Paul, ур. Traduction automatique et formalization du language: les tentatives du Cambridge Language Research Unit (1955-1960). The history of linguistics and grammatical praxis. Peeters. ISBN 978-90-272-4586-1.
- Williams, William (1987). Margaret Masterman: In Memoriam. Computers and Translation. Springer. ISBN 978-90-272-4586-1.