Lotika Cilermajer
Lotika Cilermajer (nem. Lotika Zellermeier; 1860, Krakov — 1938, Višegrad) je bila najstarija od tri sestre Cilermajer koje su se krajem 19. veka doselile u tadašnju austrougarsku provinciju Bosnu i Hercegovinu iz Krakova u Poljskoj. Ivi Andriću je poslužila kao inspiracija za istoimenu junakinju[1] romana „Na Drini ćuprija“.
Lotika Cilermajer | |
|---|---|
 Lotika Cilermajer | |
| Датум рођења | 1860. |
| Место рођења | Krakov,  Austrijsko carstvo |
| Датум смрти | 1938. |
| Место смрти | Višegrad,  Kraljevina Jugoslavija |
Biografija
уредиO Lotikinom detinjstvu i najranijoj mladosti se ne zna gotovo ništa. Lotika se udaje u ranoj mladosti za doktora iz Krakova čije ime danas nije poznato. U dvadesetoj godini postaje udovica. Ubrzo posle toga Lotika se, sa sestrama, seli u Višegrad, tada u Austrougarskoj. U isto vreme u Višegrad se sele još dve jevrejske porodice, Caler (nem. Zaller) i Apfelmajer (nem. Apfelmeier), čiji će se životi dodatno isprepletati.
Lotika se posle prvog braka više nije udavala i nije imala potomstvo.
O njenom životu posle dolaska u Podrinje se zna nešto više. Lotika je u Višegradu upravljala hotelom „Zur Brücke“, koga su meštani zvali „Lotikin hotel“. Vlasnik hotela je bio muž njene sestre Debore, Adolf Caler[2].
Tokom Lotikinog upravljanja hotelom, jedan od čestih posetilaca hotela bio je i Ivo Andrić koji se vremenom zbližio sa njom i njenom porodicom.
Lotika je umrla 1938. godine i sahranjena je na Jevrejskom groblju na Okolištima[1] kod Višegrada.
Lotika i Ivo Andrić
уреди
Ivo Andrić je detinjstvo i ranu mladost proveo u Višegradu[3] i često je boravio u Lotikinom hotelu[4]. Na osnovu odnosa koji je razvio sa upravnicom hotela, Lotikom, napravio je građu za lik koji će se kasnije pojaviti u romanu „Na Drini ćuprija“.
Kada je osvojio Nobelovu nagradu 1961. godine, Lotikine sestričine Ina i Helena poslale su mu čestitku, na koju je on srdačno odgovorio.
Porodica
уредиLotikina sestra Debora bila je udata za Adolfa Calera, koji se takođe pominje u romanu Ive Andrića. Njihova ćerka Ina se udala za zagrebačkog lekara Dragu Marasa sa kojim je do kraja života živela u Montrealu, Kanada.
Treća sestra Adelaida bila je udata za višegradskog preduzetnika Lavoslava Šperlinga, sa kojim je imala petoro dece: sinove Samuila, bankara koga su nacisti ubili u Beču 1941, Benjamina, koji je bio vlasnik fabrike kože u Lajpcigu, takođe ubijen početkom Drugog svetskog rata, Ferdinanda, koji je ubijen na beogradskom Sajmištu, i ćerke Anu, koja je kao mala umrla od tuberkuloze i Serafinu, koja je jedina preživela rat. Pretpostavlja se da je razlog tome bila činjenica da se udala za Antona Škardu, Jevrejina koji je nosio češko prezime.
Potomci Serafine i Antona: Oto, Adela, Vladimir i Helena su jedini članovi višegradske loze Cilermajer. Serafinina praunuka Jelena Đurović[5] je potpredsednica Jevrejske zajednice Crne Gore.
Lotika danas
уредиReditelj Emir Kusturica u nacionalnom parku Mokra Gora drži restoran „Lotika“, a „Lotika d.o.o“ naziv je i njegovog privatnog preduzeća[6].
U saradnji sa Ministarstvom kulture Republike Srbije, Kusturica se sprema da snimi filmsku operu po romanu „Na Drini ćuprija“[7]. Za potrebe snimanja, na inicijativu Emira Kusturice i uz podršku Vlade Republike Srpske, u Višegradu se planira izgradnja[8] Kamengrada po uzoru na mokrogorski Drvengrad.
Vidi još
уредиReference
уреди- ^ а б „Prohujalo sa Lotikom”. Politika. 7. 9. 2009.
- ^ http://www.fokus.ba/vidi.php?rub=4&vijest=1432[мртва веза]
- ^ Politika: Andrić u Višegradu: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Andriceva-kuca-pod-kljuchem.lt.html
- ^ http://visegrad24.info/portal/index.php?option=com_content&task=view&id=19558&Itemid=159&joscclean=1&comment_id=120[мртва веза]
- ^ Intervju Jelene Đurović izraelskom dnevniku Israel Hayom
- ^ „Blic Online | Kusturica: Nisam u sukobu interesa[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 07. 05. 2009. г. Приступљено 09. 05. 2009. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ [„Министарство културе и информисања[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 27. 07. 2011. г. Приступљено 12. 10. 2010. Сукоб URL—викивеза (помоћ) Министарство културе и информисања]
- ^ „Kamengrad — spomenik Ivi Andriću”. Politika. 1. 3. 2011.