Логор Ђаково
Сабирни логор Ђаково био је сабирни логор у Ђакову у Независној Држави Хрватској, основан 1941. године. Основан је у напуштен млину „Cereale” који је био у власништву Ђаковачке надбискупије Католичке цркве. Логор је основан 1. децембра 1941. године, првенствено за јеврејске жене и дјецу, укључујући и српске дјевојке. Логор је био оперативан до гашења 7. јула 1942. године. Око 3.000 жена и дјеце било је притворено и изложено пребијању, силовању, смртним болестима и на њих су пуштани пси. Најмање 650 жена и дјеце је умрло у логору. Током гашења логора, преостали логораши су пребачени у друге логоре и већина логораша је било убијено.
| Сабирни логор Ђаково | |
|---|---|
| Концентрациони логор | |
 Мир у рају, Ђаково | |
  | |
| Координате | 45° 11′ 01″ С; 18° 14′ 37″ И / 45.1836° С; 18.2436° И |
| Место | Ђаково, Независна Држава Хрватска |
| Под контролом |  Независна Држава Хрватска |
| Постојао | 1. децембар 1941 — 7. јул 1942 |
| Број затвореника | 3.000 |
| Број жртава | најмање 516 или 650 |
Оснивање
уредиЂаковачка надбискупија (бискуп Акшамовић, каноник др Рогић, усташа Асандић који је био управник некретнина надбискупије) није дала сагласноcт за оснивање логора у свом млину тврдећи да им млин треба.[1] Бискуп Антон Акшамовић је давао директиве и конкретне задатке појединим свештеницима мисионарима за поједина мјеста у којима се вршило покатоличавање и денационализација Срба.[2] Упркос њиховом противљењу, усташе су основале сабирни логор почетком децембра 1941. године[3] — првенствено за јеврејске жене и дјецу.[4]
Затвореници
уредиУ прва два транспорта затворенима доведено је 1.830 јеврејских жена и дјеце и 50 српских дјевојака у логор Ђаково, док је у сљедећем транспорту доведено око 1.200 жена и дјеце из Старе Градишке 24. фебруара 1942. године.[5]
Једна петина затвореника регистрована је као жртве логора, а већина њих је умрла када су усташе преузеле потпуну контролу над логором 29. марта 1942. године.[6][7] Они су вршили стравичан терор над логорашима који су били премлаћивани, умирали су од болести и глади. Усташе су бацале мрвице хљеба гладној дјеци и затим су пуштали на њих стражарске псе,[8] док су дјевојке биле силоване и убијане.[9][10] Више од 516 или 650[11] људи који су умрли у сабирном логору Ђаково је сахрањено на ђаковачком гробљу.[12]
Усташе су транспортовале више стотина људи заражених тифусом из Старе Градишке у логор Ђаково како би раширили болест.[13]
Гашење
уредиЛогор је затворен у периоду од 15. јуна до 7. јула 1942. године.[14] Гашење је организовао усташки поручник Јозо Матковић. Преостали затвореници, између 2.000 и 3.000 јеврејски жена и дјеце, премјештени су у друге логоре и затим убијени.[15]
Референце
уреди- ^ Milan Bulajić: Jasenovac: the Jewish Serbian holocaust (the role of the Vatican) in Nazi-Ustasha Croatia (1941-1945), Fund for Genocide Research, 2002 pp. 150
- ^ Milan Basta: Rat je završen 7 dana kasnije, Privredni pregled, 1986 pp. 225
- ^ Colić 1973, стр. 384, "Logor u Djakovu osnovan je početkom decembra 1941".
- ^ Jelić-Butić 1977, стр. 186, "U prosincu 1941. osnovan je logor u Đakovu, namijenjen prvenstveno židovskim ženama i djeci, kojih je bilo oko 3.000.".
- ^ Bulatović 1990, стр. 73, "U prva dva transporta stiglo je u logor Đakovo 1830 jevrejskih žena i djece i 50 srpskih djevojaka.". sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFBulatović1990 (help)
- ^ Centar 1984, стр. 217, "Broj evidentiranih logorskih žrtava sahranjenih na Jevrejskom groblju u Đakovu iznosio je peti dio od ukupnog broja zatočenih. Uzme li se u obzir da je najveći dio logorašica stradao neposredno nakon što su ustaše preuzele upravu logora, ...".
- ^ Švob 2004, стр. 318, "Mjesec dana nakon dolaska transporta iz Stare Gradiške, 29.3.1942. ustaše preuzimaju logor.".
- ^ Council 1998, стр. 69, "Often the children were subjected to whatever cruelty the whim of the Ustashi dictated. In the Djakovo camp, the Ustashi amused themselves by throwing bread crumbs among the starving children and then setting guard dogs on them.".
- ^ Švob 2004, стр. 318, "Nastao je strašan teror, premlaćivanje, umiranje od bolesti, izgladnjivanje, napadanje djece psima, prisiljavanje .....".
- ^ Bulajić 2002, стр. 174, "The second phase of the Djakovo camp, where after a short while the number of prisoners reached around three thousand, which was far beyond available space, was launched on 24 February 1942, when the Ustasha took full control of the camp. The treatment of prisoners was real hell.".
- ^ ABSEES 1973, стр. 267, "JEWS Some 65O women and children, buried in the Djakovo Jewish cemetery, died in the local ustasi concentration camp between December 19^1 and June 19^2, deported there mainly from other towns of Bosnia and Herzegovina.".
- ^ Bulatović 1990, стр. 74. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFBulatović1990 (help)
- ^ Arsdale 2006, стр. 72, "hundreds of typhus infected inmates from the Stara Gradiska camp were forcibly transported to another camp near Djakovo so as to spread the infection.".
- ^ Goldstein 2001, стр. 324, "U razdoblju od 15. јуна do 7. јула 1942. likvidiran je koncentracioni logor u Đakovu".
- ^ Basta 1986, стр. 176, "Posebno ističem da je u početku ljeta izvršena u Jasenovcu likvidacija logorg Đakovo. Tom je likvidacijom rukovodio Joso Matković, ustaški poručnik. Kod te likvidacije logora Đakovo računam da je pobijeno oko 2-3 hiljade Židovki i njihove ...".
Литература
уреди- Bulatović, Radomir (1990). Koncentracioni logor Jasenovac s posebnim osvrtom na Donju Gradinu: istorijsko-sociološka i antropološka studija. Svjetlost.
- Colić, Mladen (1973). Takozvana Nezavisna Država Hrvatska 1941. Delta-pres.
- Jelić-Butić, Fikreta (1977). Ustaše i Nezavisna Država Hrvatska: 1941-1945. Sveučiliǎna naklada Liber ; Školska knjiga.
- Švob, Melita (2004). Jews in Croatia: Jewish communities. Izvori. ISBN 978-953-203-181-2.
- Goldstein, Ivo; Goldstein, Slavko (2001). Holokaust u Zagrebu. Novi liber.
- Arsdale, Van Peter W. (2006). Forced to Flee: Human Rights and Human Wrongs in Refugee Homelands. Lexington Books. ISBN 978-0-7391-5506-6.
- ABSEES (1973). ABSEES - Soviet and East European Abstracts Series. ABSEES.
- Bulatović, Radomir (1990). Koncentracioni logor Jasenovac s posebnim osvrtom na Donju Gradinu: istorijsko-sociološka i antropološka studija. Svjetlost.
- Centar (1984). Zbornik Centra za drustvena istrazivanja Slavonije i Baranje. Centar za drustvena istrazivanja Slavonije i Baranje.
- Basta, Milan (1986). Rat je završen 7 dana kasnije (5 изд.). Beograd: Privredni pregled.
- Bulajić, Milan (2002). Jasenovac: the Jewish Serbian holocaust (the role of the Vatican) in Nazi-Ustasha Croatia (1941-1945). Fund for Genocide Research.
- Council (1998). Krajina: the tragedy of a people. Canadian Serbian Council. ISBN 978-0-9683870-0-9.
- Steckel, Charles W. (1973). Destruction and Survival. Delmar Publishing Company.
