Аграрна реформа

Аграрна реформа или земљишна реформа је скуп мера усмерен на редистрибуцију аграрних ресурса једне земље. У ширем смислу, укључује и промене у пољопривредним институцијама, као у опорезивању, кредитирању, рентама, задругама и слично.

Пољопривредници протестују због земљишне реформе у Индонезији, 2004.

Земљишна реформа укључује промену закона, прописа или обичаја у вези са власништвом над земљиштем. Земљишна реформа може се састојати од рерасподеле имовине коју је покренула влада или која је подржана од стране владе, углавном пољопривредног земљишта. Стога се земљишна реформа може односити на пренос власништва са моћнијих на мање моћне, попут релативно малог броја богатих (или властелинских) власника са великим земљишним поседом (нпр. плантаже, велики ранчеви или пољопривредне парцеле) у индивидуално власништво оних који обрађују земљу. Такви преноси власништва могу бити са или без накнаде; накнада може варирати од симболичних износа до пуне вредности земљишта.

Земаљишна реформа такође може захтевати пренос земљишта из индивидуалног власништва - чак и сељачког власништва у малим газдинствима - у државна колективна газдинства; такође се, у другим временима и местима, односило управо на супротно: подела државних колективних фарми на мале поседа. Међутим, заједничка карактеристика свих земљишних реформи је модификација или замена постојећих институционалних аранжмана који регулишу поседовање и коришћење земљишта. Дакле, иако земљишна реформа може бити радикалне природе, на пример путем великих трансфера земљишта са једне групе на другу, она такође може бити мање драматична, попут регулаторних реформи усмерених на побољшање управљања земљиштем.

Без обзира на то, било каква ревизија или реформа земљишних закона у земљи, то и даље може бити интензиван политички процес, јер реформа земљишне политике служи за промену односа унутар и између заједница, као и између заједница и државе. Стога чак и земљишне реформе и правне измене малог обима могу бити предмет интензивне расправе или сукоба.

Аграрна реформа у Србији

Главни чланак: Аграрна реформа у Србији

После Првог светског рата спроведене су аграрне реформе у земљама југоисточне Европе, са циљем укидања преосталих феудалних земљишних односа и ограничења великог поседа.

Краљевина СХС је наследила разне аграрне односе у појединим својим деловима, У Босни и Херцеговини су они били полуфеудални, као и у Македонији, колонски односи су опстали у Далмацији а односи великопоседника и сељака у Славонији и Војводини. Завршетак Првог светског рата је заоштрио односе између сељака и великопоседника, који су чак прерастали и у велике физичке сукобе. Овакви нереди су захтевали хитно реаговање и што брже спровођење аграрне реформе.

1918. године, Народно вијеће Државе СХС је издало проглас којим се тражило укидање кметства и великих земљишних поседа.

Регент Александар Карађорђевић је 1919. године у свом Манифесту поставио питање аграрне реформе на сам врх најважнијих питања нове државе. Захтевао је моментално приступање његовом решавању и укидање кметства и великих земљишних поседа. Истакао је како земљу треба поделити сиромашним сељацима и правично обештетити дотадашње власнике.

1919. Влада је донеча акт под називом "Претходне одредбе за припрему аграрне реформе". Овим актом су коначно прекинути кметски односи у Македонији, Босни и Херцеговини, колонски односи у Далмацији и Истри, као и аксплоатација великих поседа уз отплату штете дотадашњим власницима.

Појам " Велики посед" дефинисан је тако што су њега чиниле 3 категорије: Сва фидеикомисна добра, сви поседи преко 100 јутара који су били дати у закупили били необрађени и сви остали велики поседи од 100 до 500 јутара земље. Без одштете су одузета имања припадницима куће Хабзбурговаца и странаца који су имања од њих добили.

Земља је додељивана сељацима без земље, или сељацима који нису имали довољно земље. Предност су имали ратни инвалиди, сирочад и ратне удовице.

Како би се експропријација осигурала, донета је 1919. године уредба којом је забрањено отуђивање великих поседа који су дошли на удар аграрне реформе.

Уставом из 1921. године потврђена су начела која су успостављена Претходном одредбом, нека од тих начела су: укидање феудалних односа, начело да кметови постају власници земље коју обрађују, накнаду велепоседницима не плаћају бивчи кметови већ држава, екпроприсаним велепоседима насељаваће се они који ће земљу и обрађивати.

Следећа фаза аграрне реформе било је доношење Уредби из 1920. и 1922. године, који су се бавили издавањем великих поседа у четворогодишњи закуп. Коначна фаза ове реформе било је доношење Закона о ликвидацији аграрне реформе на великим поседима из 1931. године. Сељацима је земља тек овим законом призната као њихово приватно власништво.

Поред ових општих прописа, били су донети и посебни за поједине југословенске земље. Такви су били у јужној Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Далмацији.

Спровођење ове реформе било је једно од највећих питања међуратне Југославије. Ово је био изузетно тежак задатак јер је требало задовољити сељаке и велепоседнике. Ова реформа је имала дугорочне социјалне, економске али и национално-политичке ефекте.

Аграрни прописи

1929. године догодила се Светска економска криза, што је нарочито погодило југословенско сељаштво. Сељаштво је чинило око 80% укупног становништва Југославије, што је натерало државу да преузме мере како би предупирала сељачки бунт и заштитила сељаке од економског пропадања. У априлу 1929. године основана је специјализована државна установа за кредитирање сељака и њихових садружних органозација под називом Привилегована аграрна банка. Подаци говоре да је 1932. године било око 700.000 задужених сељака, а да је укупни њихов дуг озносио преко 7 милијарди динара.

1932. године је донет Закон о заштити земљорадника. Њиме је проглашен шестомесечни мораторијум свих потраживања према сељацима дужницима. Овај мораторијум је продужаван више од четири године.

1936. године је донета Уредба о ликвидацији земљорадничких дугова. Сељаци више нису били дужници банака или задруга, већ су ти дугови премештени ка Привилегованој аграрној банци. Дугови који су били нижи од 25.000 динара су смањени за пола. Отплату друге половине је преузимала Привилегована аграрна банка. уз обавезу сељака да та средства врате у ратама са каматом. И поред свих ових олакшица, већина сељака и даље није била у могућности да плати свој дуг, што значи да чак и ове предузете мере нису биле довољне за решавање тешког положаја у каквом су се сељаци налазили.

Види још

• Аграрна реформа у Србији

Литература

• Michael Lipton, Land Reform in Developing Countries: Property rights and property wrongs, Routledge, 2009
• P.P.S. Ho, Who Owns China's Land? Policies, Property Rights and Deliberate Institutional Ambiguity, The China Quarterly, Vol. 166, June 2001, pp. 387–414
• R. H. Tawney, Land and Labour in China New York, Harcourt Brace & Company (1932).
• Fu Chen, Liming Wang and John Davis, "Land reform in rural China since the mid-1980s", Land Reform 1998/2, a publication of the Sustainable Development Department of the United Nations' Food and Agriculture Organization (FAO).
• William H. Hinton. Fanshen: A Documentary of Revolution in a Chinese Village. New York: Monthly Review Press, 1966. ISBN 0-520-21040-9.
• P.P.S. Ho, Institutions in Transition: Land Ownership, Property Rights and Social Conflict in China, (Oxford and New York: Oxford University Press, 2005)
• Mark Moyar, "Villager attitudes during the final decade of the Vietnam War". Presented at 1996 Vietnam Symposium "After the Cold War: Reassessing Vietnam".
• Summary of "Efficiency and wellbeing for 80 years" by Tarmo Luoma on site of TEHO magazine.
• Makhado, Rudzani Albert; Masehela, Kgabo Lawrance (мај 2012). Perspectives on South Africa's Land Reform Debate. Lap Lambert Academic Publishing GmbH KG. ISBN 978-3845416076. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Kevin Cahill, "Who Owns Britain: The Hidden Facts Behind Landownership in the UK and Ireland", Canongate Books, 2002, ISBN 978-1841953106
• Kevin Cahill, "Who Owns The World: The Hidden Facts Behind Landownership", Mainstream Publishing, 2006, ISBN 978-1845961589
• Henry George, "Progress and Poverty: An inquiry into the cause of industrial depressions and of increase of want with increase of wealth: the remedy", 1879.
• Alfred Russel Wallace, "Land Nationalisation: Its necessity and its aims: Being a comparison of the system of landlord and tenant with that of occupying ownership in their influence on the well-being of the people, 1882, fourth edition 1906, Swan Sonnenschein & Co., London, & Charles Scribner's Sons, New York. [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2020)
• Armstrong, W A (1981). The Influence of Demographic Factors on the Position of the Agricultural Labourer in England and Wales, c.1750–1914". in "Agricultural History Review.". The Agricultural History Review. 29. British Agricultural History Society. стр. 71—82. Архивирано из оригинала 1. 8. 2019. г. Приступљено 7. 9. 2020. 
• Beresford, Maurice (1998). The Lost Villages of England (Revised изд.). Sutton. 
• Chambers, J. D.; Mingay, G. E. (1982). The Agricultural Revolution 1750–1850 (Reprinted изд.). Batsford. 
• Court, W. H. B. (1954). A Concise Economic History of Britain. Cambridge University Press. ISBN 9780521092173. 
• Hammond, J. L.; Hammond, Barbara (1912). The Village Labourer 1760–1832. London: Longman. 
• Hey, David; Halstead, John L.; Hoyle, R. W.; Short, Brian M. (2008). David Hey, ур. Themes in The Oxford Companion to Family and Local History. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-199-53298-8. 
• Johnson, Arthur H. (1909). The Disappearance of the Small Landowner. Oxford: Clarendon Press. 
• Kropotkin, Peter (1902). Mutual Aid: A Factor of Evolution. Приступљено 4. 3. 2012. 
• Lindley, Keith (1982). Fenland Riots and the English Revolution. Heinemann Educational Books. ISBN 9780435325350. 
• McCloskey, Donald. (1975) "Economics of enclosure: a market analysis." pp 123-160 in European Peasants and their Markets: essays in Agrarian Economic History edited by W. N. Parker & E.L. Jones. eds (1975). online
• Moore, Barrington (1966). Social Origins of Dictatorship and Democracy: Lord and Peasant in the Making of the Modern World. Boston, Massachusetts: Beacon Press. ISBN 9780807050750. 
• Neeson, J. M. (1993). Commoners: Common Right, Enclosure and Social Change in England, 1700–1820. Cambridge University Press. ISBN 0-521-56774-2. 
• Polanyi, Karl (1944). The Great Transformation. New York, Toronto, Farrar & Rinehart. 
• Shaw-Taylor, Leigh (2001). „Parliamentary Enclosure and the Emergence of an English Agricultural Proletariat”. Journal of Economic History. 61 (3): 640—662. JSTOR 2698131. S2CID 153691075. doi:10.1017/S0022050701030030. 
• Thirsk, Joan (1958). Tudor Enclosures (oft reprinted изд.). The Historical Association. 
• Thompson, E. P. (1991). The Making of the English Working Class. Penguin. 
• Beckett, J. V. (1991). Holderness, B. A.; Turner, Michael, ур. The Disappearance of the Cottager and the Squatter from the English Countryside: The Hammonds Revisited. Land, Labour and Agriculture, 1700 1920. London: Hambledon Press. 
• Chambers, J. D. (1953). „Enclosure and Labour Supply in the Industrial Revolution”. The Economic History Review. 5 (3): 319—343. JSTOR 2591811. doi:10.2307/2591811. 
• Dahlman, Carl J (1980). The Open Field System and Beyond: A Property Rights Analysis of an Economic Institution. Cambridge University Press. ISBN 9780521228817. 
• Everitt, Alan (2000). Thirsk, Joan, ур. Common Land; The English Rural Landscape. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-866219-8. 
• Gonner, E. C. K (1912). Common Land and Inclosure. London: Macmillan & Co.  [4]
• Humphries, J. (1990). „Enclosures, commons rights, and women.”. Journal of Economic History. 50 (1): 17—42. S2CID 155042395. doi:10.1017/s0022050700035701. 
• McCloskey, Donald N. (1972). „The Enclosure of Open Fields: Preface to a Study of Its Impact on the Efficiency of English Agriculture in the Eighteenth Century”. The Journal of Economic History. 32 (1): 15—35. JSTOR 2117175. doi:10.1017/S0022050700075379. 
• Thirsk, Joan (29. 12. 1964). The Common Fields; Past and Present. стр. 3 25. 
• Judt, Tony (25. 3. 2010). Ill Fares the Land. Allen Lane/Penguin. ISBN 978-1-84614-359-5.  (Title taken from Goldsmith's work The Deserted Village)
• Marx, Karl. Das Kapital; 27. Expropriation of the Agricultural Population from the Land [Capital]. Marxists.org (на језику: немачки). 1. Приступљено 4. 3. 2012. 
• The Yellow Admiral by Patrick O'Brian

Спољашње везе

• Land Research Action Network:News, Analysis, and Research on Land Reform
• Land reform research papers by FAO – Food and Agriculture Organization of the UN.
  • FAO Multilingual Thesaurus on Land Tenure
  • FAO International Conference on Agrarian Reform and Rural Development (ICARRD), March 2006
• U.S. and Third World Land Reform from the Dean Peter Krogh Foreign Affairs Digital Archives
• Global Food Security Threatened by Corporate Land Grabs in Poor Countries – video report by Democracy Now!
• Civil Society conference "Land, Territory and Dignity", March 2006
• World Bank archived online discussion: "Can Formal Property Titling Programs Ensure Increased Business Investments and Growth?"
• Rural Development Institute, Securing land rights for the world's poorest
• Bernstein, H. (2002). „Land Reform: Taking a Long(er) View”. Journal of Agrarian Change. 2 (4): 433—463. doi:10.1111/1471-0366.00042. 
• Laxton (open field village)
• Enclosure as it affected an English Midlands village in the nineteenth century