Википедија

Karl Ferdinand Kori

Karl Ferdinand Kori (češ. Carl Ferdinand Cori; Prag, 5. decembar 1896 — Kembridž, 20. oktobar 1984) bio je češki biohemičar i farmakolog. Rođen je u Pragu[3][4], tada teritoriji Austrougarske monarhije. Zajedno sa svojom suprugom Gerti Kori i argentinskim fiziologom Bernardom Husejom, dobio je Nobelovu nagradu 1947. godine[5][6][7][8][9] za otkriće procesa razgradnje i ponovne sinteze glikogena i njegove uloge kao izvora i skladišta energije. Godine 2004. oboje su uvršteni u popis programa National Historic Chemical Landmarks kao priznanje njihovom istraživanju u spoznaji metabolizma ugljenih hidrata.[10][11][12][13][14][15]

Karl Ferdinand Kori
Lični podaci
Datum rođenja(1896-12-05)5. децембар 1896.
Mesto rođenjaPrag, Austrougarska
Datum smrti20. октобар 1984.(1984-10-20) (87 год.)
Mesto smrtiKembridž Masačusets, SAD
DržavljanstvoSAD
Naučni rad
Poljebiohemija
UčeniciArtur Kornberg[1]
Poznat poMetabolizam ugljenih hidrata
NagradeNagrada Albert Lasker za bazno medicinsko istraživanje (1946)
Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu (1947)
Nagrada Vilard Gibs (1948)
Član Kraljevskog društva (1950)[2]
Karl Ferdinand Kori sa svojom suprugom i nobelovkom, Gerti Kori, 1947.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

уреди

Karl je sin Karla Isidora Korija (1865–1954), zoologa i Mari Lipić (1870.–1922).[16] Odrastao je u Trstu, gdje je njegov otac radio kao direktor pomorske biološke stanice. U kasnoj 1914. familija Kori se seli u Prag i Karl se upisuje na medicinski fakultet Karlovog univerziteta u Pragu. Za vreme studija upoznaje Gerti Terezu Radnic. Bio je ušao u Austrougarsku vojsku i služio u skijaškim odredima, ali kasnije je prebačen u sanitet, za što je osnovao i laboratoriju u Trstu. Krajem rata Karl završava studije, i diplomira medicinu zajedno s Gerti 1920 godine. Karl i Gerti venčaju se iste godine i rade zajedno u klinici u Beču.

Karijera

уреди

Karl je pozvan u Grac kako bi radio s Otom Levijem na izučavanju efekata vagusnog živca na rad srca (Levi će za ovaj rad dobiti Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu 1936). Dok je Karl radio u Gracu, Gerti je ostala u Beču. Godinu dana kasnije Karlu je ponuđeno mjesto u Državnom institutu za studije malignih bolesti (danas Rozvel Park kancer institut) u Bufalu, te se cila porodica Korijevih seli u Bufalo. Godine 1928. postaju državljani Sjedinjenih Američkih Država.

U Institutu u Bufalu, istraživanja Korijevih su imala fokus na metabolizmu ugljenih hidrata što je rezultiralo konačnim otkrivanjem Korijevog ciklusa 1929. Godine 1931. Karl prihvata mesto na medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington u Sent Luisu. Započinje kao profesor farmakologije, a 1942. postaje profesor biohemije. U St. Luisu, Korijevi nastavljaju sa svojim istraživanjima na glikogenu i glukozi i opisuju proces glikogenolize, te identifikuju i sintetišu važan enzim glikogen fosforilazu. Za svoja istraživanja dobijaju Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu 1947. godine.

Gerti umire 1957. Karl se ponovo venčava s Anom Ficdžerald Džons 1960. Ostaje u Univerzitetu Vašington do 1966, kad se povlači s katedre u institutu za biohemiju. Postavljen je za gostujućeg profesora biološke hemije na Univerzitetu Harvard, ali je zadržao laboratoriju u Opštoj bolnici Masačusetsa, gde je nastavio svoja istraživanja na području genetike. Od 1968. do 1983. surađivao je s poznatom genetičarkom Salome Glikson-Velčom iz Albert Ajnštajnovog koledža za medicinu u Njujorku, do 1980-ih kad ga je bolest sprečila u daljem radu.[17] Godine 1976. Karl je nagrađen s laurea honoris causa u medicini na Univerzitetu u Trstu. Karl deli zvezdu s Gerti na šetalištu poznatih u Sent Luisu.[18]

Nagrade i priznanja

уреди

Osim što je osvojio Nobelovu nagradu, Kori je 1946. osvojio Nagradu Alberta Laskera za temeljna medicinska istraživanja, a 1959. Austrijski znak časti za nauku i umetnost.[19] Godine 1950. izabran je za stranog člana Kraljevskog društva (ForMemRS),.[2] a u njegovu čast nazvana je počasna profesura Karla Korija na Vašingtonovom univerzitetu, koju trenutno drži Kolin Nilols.[20]

Reference

уреди
  1. ^ Kornberg, A. (2001). „Remembering our teachers”. The Journal of Biological Chemistry. 276 (1): 3—11. PMID 11134064. 
  2. ^ а б Randle, Philip (1986). „Carl Ferdinand Cori. 5 December 1896-20 October 1984”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 32: 66—95. JSTOR 770108. PMID 11621260. doi:10.1098/rsbm.1986.0003. 
  3. ^ Cohn, M. (1992). „Carl Ferdinand Cori: December 5, 1896-October 19, 1984”. Biographical memoirs. National Academy of Sciences (U.S.). 61: 79—109. PMID 11616228. 
  4. ^ Houssay, B. A. (1956). „Carl F. And Gerty T. Cori”. Biochimica et Biophysica Acta. 20 (1): 11—16. PMID 13315342. doi:10.1016/0006-3002(56)90255-4. 
  5. ^ Cech, P. (2008). „Nobel Prize laureates”. Casopis lekaru ceskych. 147 (7): 410—412. PMID 18678102. 
  6. ^ Cech, P. (2001). „The Coris, a married couple native to Prague and Nobel laureates”. Casopis lekaru ceskych. 140 (1): 26—30. PMID 11242981. 
  7. ^ Shampo, M. A.; Kyle, R. A. (2000). „Carl Cori—Nobel Laureate in Medicine or Physiology”. Mayo Clinic Proceedings. 75 (12): 1274. PMID 11126836. doi:10.4065/75.12.1274. 
  8. ^ Raju, T. N. (1999). „The Nobel Chronicles. 1947: Carl Ferdinand Cori (1896-1984); Gerty Theresa Radnitz Cori (1896-1957); and Bernardo Alberto Houssay (1887-1971)”. Lancet. 353 (9158): 1108. PMID 10199387. 
  9. ^ Sulek, K. (1968). „Nobel prize for Carl Ferdinand Cori and Gerta Theresa Cori in 1947 for discovery of the course of catalytic metabolism of glycogen. Prize for Alberto Bernardo Houssay for discovery on the role of the hypophysis in carbohydrate metabolism”. Wiadomosci lekarskie (Warsaw, Poland : 1960). 21 (17): 1609—1610. PMID 4882480. 
  10. ^ „Carl and Gerti Cori and Carbohydrate Metabolism”. American Chemical Society. Arhivirano iz originala 12. 01. 2013. g. Pristupljeno 6. 6. 2012. 
  11. ^ Kenéz, J. (1977). „Liver glycogen and enzyme research (Carl Ferdinand CPORI)”. Orvosi hetilap. 118 (8): 463—465. PMID 320540. 
  12. ^ Cori, C. F. (1969). „The Call of Science”. Annual Review of Biochemistry. 38: 1—20. PMID 4896237. doi:10.1146/annurev.bi.38.070169.000245. 
  13. ^ Carl Ferdinand Cori — Biographical Memoirs of the National Academy of Sciences
  14. ^ Ihde, A.J. Cori, Carl Ferdinand, and Gerty Theresa Radnitz Cori. American National Biography Online Feb 2000.
  15. ^ Carl and Gerti Cori and Carbohydrate Metabolism Архивирано 2013-01-12 на сајту Archive.today from American Chemical Society National Historic Chemical Landmarks
  16. ^ Dolezal, Helmut, "Cori, Carl Isidor" in: Neue Deutsche Biographie 3 (1957), pp. 360.
  17. ^ Ginsberg, Judah (21. 09. 2004). „Carl and Gerty Cori and Carbohydrate Metabolism”. National Historic Chemical Landmark. American Chemical Society. Arhivirano iz originala 24. 10. 2012. g. Pristupljeno 28. 08. 2012. 
  18. ^ St Louis Walk of Fame. „St. Louis Walk of Fame Inductees”. stlouiswalkoffame.org. Arhivirano iz originala 02. 02. 2013. g. Pristupljeno 25. 04. 2013. 
  19. ^ „Reply to a parliamentary question” (pdf) (na jeziku: German). str. 73. Pristupljeno 28. 12. 2012. 
  20. ^ Colin G. Nichols named Carl F. Cori Professor Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јануар 2016), Washington University in St. Louis, 21. 2. 2007.

Spoljašnje veze

уреди

  Mediji vezani za članak Karl Ferdinand Kori na Vikimedijinoj ostavi

Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Karl_Ferdinand_Kori&oldid=28521866”