Kalkomelanosol (potiče od lat.reči "calx"= kreč, grčke reči "Μελάς"= tamno crno i francuske reči "sol"= zemljište), poznatija još i kao krečnjačno-dolomitna crnica, pripada redu automorfnih zemljišta i klasi humusno akumulativnih zemljišta. U narodu se naziva još i crnica na krečnjaku ili crnica na jedrom krečnjaku i dolomitu.[1]

Kalkomelanosol

Rasprostranjenost

уреди

Ovaj tip zemljišta je kod nas najviše zastupljen na Devici, Svrljiškim planinama, Suvoj planini, Staroj planini, Vidliču, Vlaškoj planini, Rtnju, Tari, Mokroj gori i na severnom delu Kopaonika. Na osnovu ovoga, možemo zaključiti da je najviše rasprostranjen u visokoplaninskim oblastima gde su pogodni klimatski uslovi za njegovo obrazovanje. U Srbiji je kartirano preko 160.000 ha.[2]

Uslovi obrazovanja

уреди

Obrazuju se na tvrdim i kompaktnim krečnjacima i dolomitima kod kojih je izraženo samo hemijsko raspadanje. Pod hemijskim raspadanjem se podrazumevaju procesi rastvaranja karbonata i njihovo desedentno ispiranje (kretanje materije sa površine u dublje slojeve zemljišta) u obliku bikarbonata. Mineralni deo zemljišta se obrazuje od silikatnog ostatka,odnosno rezidijuma, posle ispiranja karbonata. U tvrdim krečnjacima moze biti cak 99% kalcijum-karbonata a samo 1% silikatnog ostatka, koji ucestvuje u obrazovanju soluma.[2]

 
Horizonti zemljišta

Pedogenetski procesi

уреди

Kao što je već rečeno, hemijsko raspadanje je izraženije od fizičkog. Ispiranje karbonata je dugotrajan proces a krečnjak ima jako malo silikatnog ostatka. Zbog toga se u početnoj fazi, preko tvrdog krečnjaka obrazuje humusni horizont, koji ne sadrži organo-mineralne komplekse. To znači da humus nije povezan sa glinom. Kasnije, kada dođe do akumulacije glinenog rezidijuma, dolazi do stvaranja povoljnog organo-mineralnog kompleksa. Zatim dolazi do intenzivne akumulacije humusa jer su uslovi za njegovu mineralizaciju veoma nepovoljni (suša,ekstremne temperature..). Humusne kiseline se neutralizuju obrazovanjem kalcijum-karbonata i dolazi do stvaranja humata. Svi ovi procesi se mogu podeliti u tri glavne faze nastanka krečnjačko-dolomitne crnice:

  • organogena faza
  • organo-mineralna faza
  • braunizacija[3]
 
Hemijske osobine

Fizičke osobine

уреди

Crnice spadaju u suva i topla zemljišta. Takođe su veoma porozne sa velikim sadržajem nadkapilarnih pora. Veoma propusne za vodu i dobro aerisane, što često dovodi do deficita vode u zemljištu za biljke. Uglavnom dominira kserofitna vegetacija. Na nastanak ovih zemljišta nemaju uticaj površinske i podzemne vode i zbog toga spadaju u grupu automorfnih zemljišta. A pošto je zastupljen proces humifikacije ogranske materije i obrazovanje pravog A horizonta, možemo ih svrstati u klasu humusno akumulativnih zemljišta. Ova zemljišta dugo ostaju u stadijumu A-R profila. Međutim, u visokoplaninskim zonama moze doći do nastanka debelog sloja sirovog humusa-O horizonta, pod uticajem šumske i žbunaste vegetacije.[4]

Hemijske osobine

уреди

Iako se obrazuju na karbonatnim supsratima, ova zemljišta ne sadrže karbonate. Reakcije zemljišta su neutralne do slabo kisele što dosta zavisi od faze u kojoj se nalaze, klimatskih uslova i vegetacije. Prema pravilu, u početnim fazama su najmanje kisela zemljišta. Crnice koje se obrazuju na višim planinama su kiselije jer dolazi do spiranja baza. A na manjim visinama su neutralne do slabo kisele jer nema ispiranja materija. Bogata su humusom (10-25%), što takođe uslovljava i visok kapacitet adsorpcije. Među adsorbovanim jonima, dominiraju joni magnezijuma i kalcijuma. Dobro su obezbeđena pristupačnim oblikom kalijuma ali veoma siromašna u pristupačnom obliku fosfora. Bogata su azotom, međutim on nije pristupačan biljkama zbog jako slabo izražene mineralizacije organskih materija.[5]

Korišćenje zemljišta

уреди

Biljke na ovim zemljištima neretko stradaju od suše zbog jake vodopropustljivosti i male dubine zemljišta. Najveći deo ovih zemljišta je pod livadama i pašnjacima a manji deo se koristi za gajenje povrtarskih i ratarskih kultura (krompir,raž,ječam,pšenica). Ova zemljišta nisu izložena eroziji vodom zbog velike vodopropustljivosti, međutim često su izložena eolskoj eroziji, naručito ako je oslabljen ili uništen biljni pokrivač.

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ Aleksandar R.Đorđević i Svjetlana B.Radmanović(2016) "Pedologija",Beograd.str.286
  2. ^ а б Aleksandar R. Đorđević; Svjetlana B. Radmanović (2016). Pedologija. Beograd. стр. 288. 
  3. ^ Aleksandar R.Đorđević i Svjetlana B.Radmanović(2016) "Pedologija",Beograd.str.290
  4. ^ Aleksandar R.Đorđević i Svjetlana B.Radmanović(2016) "Pedologija",Beograd.str.291
  5. ^ Živković, M. (1991): Pedologija, geneza, sastav i osobine zemljišta, Prva knjiga, Poljoprivredni fakultet, Beograd.

Spoljašnje veze

уреди