Kalcijum-karbid

Kalcijum-karbid
Nazivi
	IUPAC naziv Calcium Carbide
Identifikacija
CAS broj	75-20-7 ;
ECHA InfoCard	100.000.772
PubChem C ID	6352;
Svojstva
Hemijska formula	CaC2
Molarna masa	64,099 g/mol
Agregatno stanje	Beli prah ili sivo/crni kristali
Gustina	2,22 g/cm³
Tačka topljenja	2.160 °C (3.920 °F; 2.430 K)
Tačka ključanja	2.300 °C (4.170 °F; 2.570 K)
Rastvorljivost u vodi	razlaže se
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	Tetragonal
Kristalografska grupa	D174h, I4/mmm, tI6
Geometrija molekula	6
Opasnosti
NFPA 704	4 1 2 W
Tačka paljenja	305 °C (581 °F; 578 K) (acetilen)
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Kalcijum karbid je hemijsko jedinjenje hemijske formule Ca C₂. Kalcijum karbid je bledih boja, ali većina uzorka imaju boje koje variraju od crne do sivo-bele, zavisno od vrste. Glavna uloga mu je u industrijskoj proizvodnji acetilena i kalcijum cijanida.^[5]

Proizvodnja

Kalcijum karbid.

Kalcijum karbid se industrijski proizvodi u električnim pećima sjedinjavanjem živog kreča i koksa na temperaturi od 2000 °C. Ovaj metod dobijanja kalcijum karbida se nije promenio još od 1888. kada je pronađen:

CaO + 3C → CaC₂ + CO

Референце

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Massalimov, I. A.; Kireeva, M. S.; Sangalov, Yu. A. (2002). „Structure and Properties of Mechanically Activated Barium Peroxide”. Inorganic Materials. 38: 363. doi:10.1023/A:1015105922260.
^ NFPA Hazard Rating Information for Common Chemicals. Northeastern University
^ Patnaik, Pradyot (2003). Handbook of Inorganic Chemical Compounds. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-049439-8. Приступљено 6. 6. 2009.

Литература

Patnaik, Pradyot (2003). Handbook of Inorganic Chemical Compounds. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-049439-8. Приступљено 6. 6. 2009.

Spoljašnje veze

Овај чланак везан за хемију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Massalimov, I. A.; Kireeva, M. S.; Sangalov, Yu. A. (2002). „Structure and Properties of Mechanically Activated Barium Peroxide”. Inorganic Materials. 38: 363. doi:10.1023/A:1015105922260.

[4] NFPA Hazard Rating Information for Common Chemicals. Northeastern University

[handbook-5] Patnaik, Pradyot (2003). Handbook of Inorganic Chemical Compounds. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-049439-8. Приступљено 6. 6. 2009.

[5]

[1]

[2]

[3]