Kруна (серија)
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Круна (серија) је предстојећа тв серија у режији Василија Никитовића. Током 2024. године ће се премијерно емитовати на Суперстар ТВ.[1]
| Круна | |
|---|---|
| Жанр | драма |
| Формат | ТВ серија |
| Сценарио | Василије Никитовић Балша Лабовић Драгољуб Стојковић Драган Јовановић Душан Булић Александар Карајовић |
| Режија | Василије Никитовић |
| Композитор | Горан Бреговић |
| Земља |  Србија |
| Језик | српски |
| Број сезона | 1 |
| Број епизода | 12 |
| Време трајања | 55 минута |
Продукција | |
| Продуцент | Василије Никитовић Душан Стојаковић |
| Монтажер | Стеван Марић |
| Сценограф | Ивана Протић |
| Директор фотографије | Димитрије Јоковић |
| Продукција | Кинооко филм 100 Strong production Телеком Србија |
Емитовање | |
| Прво приказано на | Суперстар ТВ |
| Премијерно приказивање | 2024 |
Радња
уредиМики, Гита, Чуперак и Зец су штићеници дома за незбринуту децу средином 80-их година у СФРЈ. Имају само једни друге и љубав према музици која је толика да нонстоп кришом свирају по улицама и трговима. Неразумевање ригидне институције и њене управе према уметничким склоностима наших штићеника постепено прераста у њихово све драстичније кажњавање. Одлучују се на бекство.
Бежећи из дома, заврше у ромској чегри којом управља Роман, званични краљ черге и незванични краљ песме и музике. Бегунци су музички надарени па им Роман свесрдно помаже да пронађу свој пут. Роман вредносно пресудно утиче на придошлице у својој черги својим ставовима и филозофијом која одудара од тадашњег времена, увек је у заостатку са садашњошћу читав један век. Романов начин живота је скроман и сведен, за њега је време стало.
Његове ставове најтеже усваја Мики чија се велика и скривена амбиција коси са Романовом бескомпромисношћу. Мики, иако су његово поштовање и љубав према Роману бескрајни и доживљава га као оца кога никад није упознао, он у дубини душе не жели да иде Романовим путем јер је сведок да је краљ Роман непризнат дискографски, да не постоји на тржишту и да је његова краљевска титула незванична. Микијеви снови о слави надилазе рационално.
У другом делу који се догађа 30 година касније, Роман је и даље тамо где је био, замрзнут у времену и у истој оној черги. Мики и његова дружина су у сличној ситуацији, али Мики, у договору са нечасним продуцентом Живадином, прелама да од Романа затражи благослов да узме његово уметничко име јер ће тако напокон да лансира своју каријеру. Роман и не сања да је у питању продуцент који га је давно већ једном преварио укравши му ауторска права за сав опус. Читав тај опус ће припасти Микију који напокон проналази формулу славе: фали само једна давна и забрањена песма која га опседа од детињства и фале му најбољи светски музичари.
Мики крши два завета: један према старом краљу Роману да неће певати и злоупотребити митску ромску песму која је по краљевом приповедању забрањена за певање, и други, према својим пријатељима које је заменио за музичаре на чијој страни су и искуство и светска репутација. Одбацио је све, а онда као у неком кошмару губи свој глас. Незадрживо креће ка дну, у сваком смислу. Након смрти старог краља Романа схвата, као и сви остали, да је цена славе превелика и да се морају вратити једни другима...